Ulice

Nakon što je Yabuki izašao iz kuće još uvek je jeo svoje onigire ali je ih je sve pojeo pa je jos uvek bio gladan
obilazio i obilazio je ulice sela u potrazi sa prodavnicom za koju je znao da je tu negde

da bi kupio da jos nesto pregrize kad ono kraickom oka ju je ugledao i kreće prema njoj

Dolazeci ka ulici vidi da ima ljudi.Prolazeci razmišlja gde je Kan jer ga nije video vec danima hodajuci odluci da legne ispod istog drveta nadajuci se da ce naleteti na njega kao i prosli put ako ne nastavi ce dalje da seta ili bi mogao do prodavnice ali otom potom.

Hmmm pitam se gde je Kan?

Dok je cekao zaspao je pala je noc bilo je uveliko noc nije imao vremena da jede jer je sve bilo kasno krenuo je kuci sto pre jer su se roditelji verovatno zabrinuli.Te je krenuo van sela i zaputio kuci gubio se trag.

Direktno iz svog omanjeg dvorišta, zakoračio je na ulicu. Ali ovog dana beše malo ljudi na istoj, te baš nijedne osobe njemu poznate. Krenuo je polako napred, govoreći sebi toliko tiho da je jedva sam sebe čuo..

Hm, nigde nijedna poznata osoba. Moraćemo sami dalje...

Nakon toga krenuo je dalje, polako korak po korak, sve dok mu se telo nije počelo gubiti u daljini.

Svaki korak je bio teži od predhodnog dok su se hiljade nizale za njim. Putovanja su mu uvek teško padala i svaki povratak na ovo mesto je bio mučniji od predhodnog. Nije voleo ovo mesto, ali ono je bilo njegov dom. Imao je želju da da živi u nekom većem, organizovanijem mestu. Osećao se kao da ovo mesto, njegove granici i ograde, stavljaju limite na njegove ogromne ambicije. Asocijalan kakav jeste, oduvek je znao da može da računa samo na sebe i da veruje samo sebi, ali budućnost koja je se korak po korak uvijala pred njegovim očima je sa sobom nosila potpuno nove stvari i događaje kakve ranije mladi Franklin Saint nije mogao ni da zamisli.

Dolazeci u selu sunce je sijalo velika vrucina nije bilo puno ljudi verovatno zbog vrucine.Nastavsi da seta laganim koracima poceo je mali povetarac te pogleda na daljinu vidi Kan-a te pocne da ga doziva:

Kan-e ej ovamo!

Cekajuci da ga primeti na daljini.

Šetajući ulicama naiđe na jedno malo izolovanije mesto gde se nasloni na jedan stub i duboko udahnu. Zavukao je ruku u džep i izvadio meku paklicu cigareta, te jednim laganim udarcem sa donje strane ostavi jednu izdvojenom. Stavio ju je u ugao usana, a zatim pokušao da je zapali. Upaljač nije radio. Počinjao je da se nervira, ali nedugo zatim upaljač proradi i cigara bi zapaljena. Stajao je tako naslonjen na stub i uživao u svakom dimu. Kada ispuši cigaru, bacio je pikavac na pod i zgazio možda čak i jače nego što je bilo potrebno. Nastavio je dalje ka svojoj kući.

Duboko u svojim mislima i pogledom prema kaldrmi pred njim koju je gazio, nije ni obraćao pažnju na dešavanja oko sebe. Pored njega su prolozaili razni trgovci, pisci i putnici, ali je opet nekako celo mesto bilo prilično mirno. Kako je moguće da se dešava toliko stvari, a da se u isto vreme i ne dešava ništa? Filozofska pitanja na koje nije imao odgovore su se previše često pojavljivale u njegovim mislima, ali je voleo to. Kada bi imao sreće jedno takvo pitanje bi mu uzimalo čitave sate, nekad čak i dane i ne bi morao da razmišlja o svom dosadnom životu koju je svakim danom sve više gubio smisao. Bio je najgora vrsta depresivnog, lenjeg, ambicioznog čoveka.

Dok je hodao napred, bez ikakvog cilja kao da se iz daljine začu nečiji glas. Okrenu se polako te ugleda njemu konačno poznatu osobu, sačekao je malo da mu se približi, te mu se obrati.

O Wert, dugo se nismo videli, zar ne?

Još uvek je bio malo podaljen od njega, pa je sačekao da mu se lepo približi...

Koja je bila svrha njegovog postojanja? Koja je bila svrha bilo čijeg postojanja? Sunca je još bilo na najvišoj tački, tako da je ubrzo shvatio da je za takva pitanja previše rano. Mada, ni sam sebi nije bio jasan kako je za takvo pitanje rano, a za alkohol nije. Iz unutrašnjeg džepa je izvadio metalik sivu tabakeru punjenu nekvalitetnim, jeftinim viskijem koji je zaudarao na bure. Gledajući ga spolja u tom trenutku podsećao je na beskućnika-alkoholičara koji nije imao nikakvu perspektivu.

Primetivsi da me je Kan primetio poceo sam da se priblizavam ka njemu:

Čoveče gde si ti mislio sam da si nestao haahah.

Gledajuci u njega sunce je zasijalo te stavljam ruku na oci tek tolko da vidim.Posle nekog vremena smo se priblizili te ga je pitao:

Sta se desilo gde si bio ovih par dana?

Mirno je sačekao svog prijatelja, te kad mu se približio sačekao je da završi svoja pitanja. Dok ga je pažljivo slušao blagi vetar je krenuo da duva, pomerajući mu šiške sa jedne na drugu stranu. Te se okrenu ka njemu, govoreći mu.

Pa uglavnom sam lutao tu i tamo, istraživao neku svoju papirologiju i tako. A ti, kako si ovih dana?

Zapitao ga je, te se okrenu ka nebu, čekajući odgovor.

Sada je već ušao u svoju ulicu i mogao je na kraju iste da vidi kako se njegova nazire. Sišao je sa kaldrme i prešao na makadam. Kiša koja je padala par dana ranije je još uvek za sobom ostavljala bare u ovoj zabačenoj ulici. Bandere u ulici su stajale na poslednjim trunkama života i staro drvo je gotovo skroz istrulelo. Ne bi bio prvi put da mu neka padne i prepreči put. Stara kapija je polako zaškripela i Franklin uđe u svoje malo dvorište.

"Mrzim ovo mesto."

Govoreci mi da je lutao pito sam se gde ali nisam hteo pitati da ne ulazim u privatne stvari gledajuci u njega smejaci se govori:

Evo nista trenirao kontrolu chakre i penjanje na drvetu.

Govroreci mu to je poceo vetar da duva te ga pita:

Jel si ti trenirao mozda.Mogli bi na trening ako hoces zajedno.

Vreme je polako prolazilo, kao i sami dan. Korak po korak i ode vreme.. Tako se osećao Kan, pažljivo je posmatrao Wert-a, te mu nagovesti.

Trenirao sam i ja, želim malo odmora a i spremam se za neki zadatak uskoro...

Čekajući da se vetar malo smiri, nastavio ga je zapitati.

Hoćemo li možda da odemo da pojedemo nešto?

Cujevsi da je i Kan treniro i da ide na neki zadatak upita se Wertzuir da li to neka misija te ga pita:

Koj zadatak kao misija ili?

U tom vremenu je bio zedan te je reko:

Nisam gladan ali bi mogli nesto da popijemo tojest verovatno ima nesto u prodavnici nesto za piti.

Cekajuci njegov odgovor gledo je u njega.

Stopa udara vetra polako je počela da opada. Oblaci su počeli da se malo razilaze. Razmišljao je da li da kaže Wert-u o zadatku ili ne. Uozbilji se, taman tolko da izgleda uveren te mu reče.

Neki svoj privatni zadatak, o svojoj prošlosti da iskopam. Sećaš se onda što smo pričali.

Nakon toga se okrenu na drugu stranu, pa nastavi.

Pa hajdemo polako, pa ćemo naći nešto usput...

Nakon toga zakorača polako napred, očekivajući od Wert-a da ga prati.

Ogovorsi mi na to gledajuci ga ozbiljno te na sekundu vetar stane i kaze:

Ako ti treba pomoc znas da mozes da racunas na mene.

Posle toga sam razmisljo gde bi smo mogli Kan je izgleda znao gde cemo pa sam poceo da ga pratim.Na daljini se gubio nas trag.

Izlazeći iz Aotove kuće odlučio sam da krenem direktno ka misiji,nisam imao vremena da se javljam ostalim prijateljima jednostavno sam žurio

Išavši pored restorana,neki ninja mi je prišao sa ledja i uzviknuo.Bio je to poznat glas,okrenuo sam se i ugledao Masaya.

Ooo zdravo Masayo,idem do misije ne znam kada ću se vratiti,ti kako si Masayo?

Upitavši ga zainteresovano ali i dalje užurbano

"Znam već si mi rekao",
izgleda baš žuri, Kazuki, Kazuki, razmišljajući o njegovoj misiji, zašto i ja ne bih na jednu u skorije vreme, da malo odem odavde.
Potapšao sam Kazukija po ramenu i okrenuo sam se i rekao mu preko ramena,
"Nećeš valjda umreti na prvoj misiji, a Kazuki, sa srećom",
samo sam otrčao, nisam htio da ga zadržavam jer je očigledno bio baš u žurbi,
"Ne vratiš li se Kazuki..."

Direktno iz svog dvorišta koračao je ka ulici. Ranac beše obešen na leđa, preko samo jednog ramena. Ruke u džepovima dok je hodao ravno napred. Razgledao je unaokolo svuda tražeći bilo koju njemu poznatu osobu. Ali međutim nigde nikoga. Zatim mu se telo polako počelo gubiti u daljini..

Odmah sa polja za shurikene je izašao na ulicu i zaputio se direktno svojoj kući. Raspoloženje mu je bilo lepo. Znao je da je to samo zato što je alkoholičarski zavisnik bez budućnosti kome je predloženo da se pije. Požurio je prema kući.

Pogledao je prema nebu i video da se nebo nešto razvedrilo, ali je vetar bio nešto jači. Osetio je hladnoću na svojoj koži i ni najmanje mu nije prijala. U vazduhu se osećao onaj poseban miris, kao da dolazi zima. Voleo je zimu.

Sa desne strane je video tezgu na kojoj se prodavala neka vrsta duvana. To nije bilo dozvoljeno na ulicama, ali je prosto morao da vidi šta se tu dešava. Kupio je jedno pakovanje duvana čudnog izgleda, zatim uzeo filter i rizlu, i krenuo prema kući.

Polako je šetao gledajući da u mraku izbegne bare. Na sebi je imao najnovije odelo, ali neko ko ga nije znao nije mogao da zna da je novo. Njegovo najnovije je bilo godinama staro i izbledelo, ali je to bilo najbolje što je imao.

Vrlo brzo se pojavio u blizini kafane. Ispipao je svoje džepove spolja i setio se da je tabakeru bacio i da nema cigara. Srećom, u blizini je bio maleni dućan gde je kupio tri pakle cigareta. Trebalo bi da ima za odlazak u kafanu i za ujutru.

Stigavsi u selo bilo je suncano cisto nebo te je krenuo ka kuci koja daje zadatke te dolazi pita:

Zdravo jel ima nesto za mene?

Dajevsi mu zadatak te u uzima i gleda:

Hmm uredu vreme je za pokret.

Krenuo je ka kuci da uzme stvari potrebne ubrzanim pokretima.

Krenuo sam od kuce i guste sume. Stigao sam do ulica koje vode do remen restorana.