Izanamijeva kuća

Priblizavam se dvorcu Izanamija, prilazim i odma mi se pojavi osmeh na licu. Nedostajao mi je ovaj dvorac a bome i Izanami nadam se da je kod kuce.

Prilazim vratima i kucam, medjutim nema odgovora, pokucam jos jednom ali opet nista.

Sklanjam se od vrata te razmisljam u sebi. Gde bi Izanami mogao da bude, mozda trenira ali to nema smisla jutro je on uvek trenira tacno u podne i uvece.

''Gde je Izanami, nista mi nije jasno, od kako sam se vratio ovo mesto izgleda pusto nigde nema nikog ne znam mozda je vreme za selidbu...''

Nisam bio veoma dugo kod kuce. Veoma je lepo vratiti se ovde nakon bog zna koliko godina.

Dobro je da mi se nista nije desilo sa kucom.

Kako sam usao unutra bilo mi je drago da konacno mogu malo da odmorim. Veoma sam umoran i radujem se spavanju po citav dan.

Dosta je svega bilo kad bi se promenio ovaj zivot. Ne mogu da nastavim ovako da zivim.

Osećam se kao da sam se vratio u drugi svet. Sve je isto, ali opet, ništa nije isto. Dok hodam ulicama koje sam toliko puta prešao, promatram lica poznatih i nepoznatih ljudi, pitam se što se promijenilo dok me nije bilo.

Zanima me šta radi moj prijatelj Hamasaki. Nismo se čuli od mog odlaska.

Dok sam isao kuci, nesto mi je govorilo da se vratim nazad do zamka, imao sam neki cudan osecaj u vezi Izanamija. Odlucio sam da se vratim kada sam prisao zamku primetio sam sveze tragove stopala u pesku kako se krecu prema zamku ovo je znacilo samo jedno Izanami je stigao kuci a jos vaznije ziv je!

Pokucao sam na vrata i sacekao malo

Dosao sam kuci da nadjem mir. Nije proslo ni 2 sata i vec me neko uznemirava. Nema veze mozda su samo komsije. Idem da proverim. Valjda ce brzo otici.

Siguran sam da neko ga ima unutra osecam to pokucacu malo jace. Mozda Izanami spava. Iskreno se nadam da je unutra

Koristim tehniku da ojacam svoju ruku

#card90

Jako lupam po vratima

Ovo zvuci interesantno. Instinktivno ustajem iz kreveta i krecem tiho ka vratima. drzim katanu i spreman sam na sve.


#card353

Necu je jos iskoristiti ali da se nadje. Drzacu je za sada samo u ruci.

Ovo nije dobro znam da je neko unutra, veoma moguce da pljackaju Izanamija kao prijatelj ovo moram da sprecim

Glasno govorim:

"Ko god da je unutra neka se spremi na najgore, niko ne sme da provaljuje u kucu Izanamija!"

Pa mislim da je vreme da raznesem ova vrata, dugo sam vezbao tehnike stila zemlje pa krenimo, pokazujem simbole rukama

#card93

Vrata padaju a ja odma iz torbice bacam kunaije pravo ispred sebe!

#card330

Ovaj glas je poznato iritantan. Zasto ga je uopste briga za moju kucu.

I sad ce mi razvaliti vrata. Moram izbeci surikene.

#card2

Protivnik izbegava moje napade bas tada ponovo krecem da pokazujem simbole rukama.

Bas onda ugledam pravo ispred sebe glavom i bradom Izanamija.

Pogledam ga ostrim pogledom i govorim:

"Izanami! To si ti, zaboga pomislio sam da je neko odlucio da provali u tvoj dvorac, zasto drzis tu katanu?"

Bas tada vracam ostale surikene u torbicu i prilazim Izanamiju.

Prilazim i pruzam ti ruku ignorisaci njegove provokacije.

Smeskam se pa odgovaram:
"Ne, ne smeta mi tvoja katana, sve dok ne pokusas da je upotebis na meni."

"Ne samo da sam postao genin, nego sam obavio i svoju prvu zvanicnu misiju pre 3 godine, svega par dana nakon cega sam otisao na trening u trajnju od 3 godine, jos jedna misija i polazem pravo na chunin ispite."

"A onda vreme je da se posvetim treningu sharingana!"

"Stari prijatelju donesi casu vode pa da malo popricamo."

Razmisljam u sebi, zaboravio sam koliko je ovaj Izanami toksican, al dobro vise mi to ne smeta!

"Odbijas ruku saborca, nije nesto sto nisam ocekivao od osobe poput tebe, kad bolje razmislim ne treba mi voda puna kamenca."

Prilazim svom dobro poznatom mestu prozoru. Naslanjam se na njega te odgovaram:

"Vidim popravio si prozor koji sam razbio, ipak nisi tolika lenstina kao sto sam mislio."

"Za sve 3 godine treninga usavrsio sam element zemlje i dosta napredovao na segmentu borbe. A ti sem tih misica imas li sta u glavi? Gde si ti bio svo ovo vreme?"

Cinicno ti se smejem pa dodajem:

"Kad si ti postao komedijas? Da se razumemo ako su tvoje tehnike i upola lose kao tvoj smisao za humor, onda bolje da te ne pitam jedno veoma vazno pitanje."

"Tu i tamo nije bas definisan odgovor ali to ocekujem od osobe kao sto si ti."

Sklanjam se sa prozora, prilazim stolu i vadim papir na njega.

Prilazim papiru i citam sta pise.

"Interesantna ponuda."

"Necu citati sve ovo tako da objasni misiju."

Pogledam te u oci nasmejem se pa odgovorim:

"Nisam ni ocekivao da ces sve procitati. Nagrada je veoma dobra ali sve sto znam o misiji je da je D ranka, sve informacije cemo saznati usput, sta kazes jesi li za da se oprobamo u timskom radu Izanami?"

Priblizavam papir i dajem ti olovku:

"Potpisi se ako si za i pocni sa pakovanjem krecemo sto pre!"

Ocekivao sam da ce se protiviti misiji D ranka ali to nije do mene.

"Izanami da sam mogao da biram uzeo bih misiju minimum B ranka ali posto smo genini dodeljena nam je misija D ranka. Za tvoju informaciju pre tri godine sam izvrsavao tajnu misiju S ranka, cuvanjem dvorca u kojem je Shukaku!"

Ustajem uzimam torbu i krecem se ka izlazu pa dobacujem:

"To je bilo brzo, pa krenimo!"

Stizemo do zamka od Izanamija, prilazim vratima i sedam na stepenik drzeci se za glavu i govoreci

"Molim te otvori ovi bolovi su nepodnosljivi"

Nakon dugog i umarajuceg puta konacno stizem kuci prilazim vratima i otvaram ih.

"Evo sad cu ih otvoriti, moram da uzmem obloge za oci ovaj saringan me bas iscrpi."

"Ti se mozes sam posluziti ionako znas gde se sve nalazi."

Ulazimo unutra, odma uzimam krpu pokvasenu hladnom vodom i lezem na krevet govoreci:

"Posteno smo se namucili ali mene zanima sta se meni desilo?"

Razmisljam o svojim vizijama ali ubrzo tonem u dubok san

"Kako bih ja trebao da znam sta se tebi desava, borio sam se u tom trenutku."

Okrecem se i primecujem da je zaspao.

"Pft nisi mogao negde drugde leci."

U tom trenutku pocinjem polako da gubim vid i kao da slepim ali se ubrzo vraca u normalu.

Uzimam povez za oci i stavljam ga pa puzeci idem do kreveta i lezem da spavam.

Tokom noci, ponovo pocinju vizije, primecujem svoju majku i mene kako pratimo mog brata i oca na misiju sa koje se nikada nisu vratili. Nakon toga prividja mi se grob mog oca ali groba mog brata nema, nakon toga se budim i naglo skacem iz kreveta.

Brzo odlazim do wca i umivam se hladnom vodom da dodjem sebi, nakon cega se vracam u krevet stavljam novu hladnu oblogu i nastavljam da spavam.

Naravno da ne mogu da spavam, nisam spavao vec danima. Vracaju mi se stari problemi. Za sada cu samo drzati obloge na ocima i nadati se najboljem.
Mozda popijem pilule za spavanje.

Jutro je osvanulo uveliko, osecam kako me suncevi zraci miluju po licu, budeci me iz sna.

Ustajem iz kreveta, osecajuci se mnogo bolje, te bola u glavi nema ali me jos uvek muce moje vizije od sinoc.

Pogledam na sat i primecujem da je uveliko podne, pogledam u Izanamija koji jos uvek spava.

Odlazim u kuhinju spremam svoj dorucak, sedam za sto uzimam novine i citam dok jedem.

Jedva ustajem ujutru zbog umora ali sam ipak malo spavao sinoc. Pilule definitivno pomazu.

Sedam na prozor svoje sobe i uzimam prvo cigaru da ispusim za dorucak.

Odlazim do kuhinje gde vidim Hamasakija i prolazim pored njega. Uzimam jos lekova iz komode iz kuhinje i pijem ih.

Dok zavrsavam svoj dorucak, primecujem Izanamija kako pije neke lekove, bas kad sam hteo da ga upitam malo vise o tome cujem zvono na vratima pa govorim:

"Ja cu otvoriti zavrsi svoj dorucak."

Odlazim do vrata, otvaram ih i primecujem dve ninje koje samo stoje i gledaju me, pa upitam:

"Dobar dan a vi ste?"

Umesto odgovora, vade neki papir i predaju mi ga nakon cega nestaju u dimu.

Na sekundu sam ostao zbunjen nakon cega sa papirom ulazim unutra i zatvaram vrata.

"Ko je bio?"

"Sta oni uopste traze ovde ovo je skoro pusto mesto."

Vidim Hamasakija kako drzi neki papir i pitam ga: "Nece mi valjda oduzeti kucu ili nesto tako?"

Nakon sto dolazim do Izanamija odgovaram na njegovo pitanje:

"Ne znam dve cudne ninje su se samo pojavile ispred tvojih vrata nemaju ni simbol sela apsolutno nista dali su mi ovaj papir i nestali, nisu ni rec progovorili."

Nasmesim se na tvrdnju Izanamija pa dodajem:

"Siguran sam da ti nece oduzeti kucu, vise mi deluje kao neka misija."

"Interesantno, ovo se ne vidja cesto."

Prisetio sam se jednog incidenta koji se desio pre dve godine dok sam bio na putovanjima. Jer mi je ovakav scenario bio poznat.

"Kakva je misija?"

"Sad cemo videti."

Uzimam papir i citam sta pise pa govorim:

"Misija je jednostavna, neke senzor ninje su oslobodile grupu odbeglih summon stvorenja, da bi razarali druga sela, jednostavno je nase je da ih eliminisemo ali problem je u tome sto su vesti u izbegavanjima i znaju da citaju nase poteze, ovako osakaceni moramo biti veoma oprezni."

Ovo je definitivno isti scenarijo kao od pre 2 godine, senzor ninje?

Valjda nije ono sto mislim da jeste. Umoran sam ne mogu sa tim da se sad snosim.

"Misija je D ranka tako da je mozemo prihvatiti nije verovatno nista specijalno."

"Iako smo umorni mozemo se odmarati tokom putovanja."

Razmisljam sta ako se bolovi ponove necu moci sa da se nosim sa time, ali dobro sta je tu je.

"Prihvaticem onda misiju, sa obzirom da ninje koje sam video nisu izgledale srecno, bolje da krenemo sto pre, zanima me samo zasto smo mi izabrani za ovo."

Odlazim do hodnika zamka, uzimam shukaku odelo i oblacim ga govoreci:

"Gromado vreme je da krenemo!"

Vraćam se sa duge misije, kući. Putovanje je bilo izazovno, ali uspešno. Spreman sam da se malo odmorim. Misija je obavljena, a dužnost ispunjena. Sada je vreme za odmor koji sam dugo cekao, ali i za pripremu za nove izazove koji me čekaju. Ja nikada ne mirujem.

"Otkljucano je mozes uci Hamasaki."

Dolazimo sa misije koja je bila relativno laka, Izanami mi otkljucava vrata i ja ulazim unutra.

Sedam na krevet i govorim:

"Tri razlicite misije u svega par dana, izazovno za samo genine. Zar ne? Ipak sa druge strane veoma uspesno, ja sam naucio nove tehnike stila zemlje, dok si ti po prvi put koristio sharingan, zapravo impresivno!"

Odlazim do hodnika skidam svoj shukaku armor i kacim ga o civiluk.

Gledam Izanamija koji izgleda prilicno umorno pa dodajem:

"Da bi polozili Chunin ispite trebace nam dosta iskustva i mozganja ali mislim da sve to imamo, vreme je za odmor a onda i za Chunin ispite!"

Bas u tom trenutku Hamasakija hvata jak bol u glavi.

Pocinjem da stistkam glavu od bolova i da se derem od bolova, te nakon nekog vremena lezem na patos i dodajem;

"OVO JE TAKO BOLNO!"

Stojim u kuhinji i pijem vode i lekove i razmisljam sta sve trebam da uradim u narednim danima.

Bole me idalje oci ali to je verovatno od nesanice. Moram vise spavati i brinuti se o svom zdravlju ipak imam jos da zivim.

U tom trenutku se okrecem i vidim da je Hamasaki u bolovima i kako govori da nesto nije uredu.

Odma krecem ka njemu sa lekovima za spavanje i stavaljam mu 3 pilule u usta koje on guta. Za neke je to letalna doza ali njega je samo instantno uspavalo.

Dok se valjam u bolovima, kraickom oka primecujem Izanamija kako prilazi i daje mi tri pilule koje odma popijem, ne znajuci ni sta sam popio. Krenem da ga upitam sta mi je to dao ali instanto tonem u san.

Bas tada ponovo pocinju vizije... Ovog puta vidim 3 ninje bez znaka sela kako upadaju u nasu kucu dok ja spavam i ubijaju moju majku, ostavljajuci me tako samog u tugi, zalosti i bolu koji i dan danas osecam...

Mozda ima probleme oko sharingana ili je mozda tokom ovih borbi bio otrovan. Moguce je da pod nekom vrstom genjutsua. Kletve su sada isto popularne. Postoje mnoge mogucnosti ali valjda nece umreti. iako volim misterije ovo me nesto preterano ne zanima toliko. Dogod neko nece mene napadati. Samo zelim mir ne trebaju mi losi dani sad.

Posle par sati se budim iz sna, ponovo kao nov, bolova nema a ja se osecam mnogo bolje. Odlazim do kuhinje i vidim Izanamija kako sedi i cita novine. Prilazim mu pa govorim:

"Izanami hvala ti sto si mi smirio bolove ali ovo nije dobro imam stalne vizije, moram da saznam istinu, ne znam koliko ce moje telo izdrzati ove bolove."

Uzimam cigaru sa stola, prislanjam je Izanamiju cekajuci da je zapali.

Gledam u Izanamija odmahujem glavom, sam uzimam upaljac i zapalim cigaru pa dodajem:

"Ne Izanami, ne radi se o tome, vec o nasem srodstvu, tjst da li smo krvna braca ili samo braca po klanu, imao sam vizije ispricaj mi vise o proslosti, nesto se desava, moram to da razotkrijem, mislim da je vreme! Molim te Izanami."

Vucem cim cigare i odlazim na prozor cekajuci Izanamijev odgovor.

Vucem jos jedan cim pa govorim:

"Vizije koje imam nisu slucajne, one nece prestati dok ne resim misteriju svog brata u suprotnom moje telo ce ubrzo posustati a ja cu umreti bez razloga, a prava mera sinobija nije u tome kako je ziveo vec kako je umro, onda moja smrt ce biti uzaludna."

Okrecem glavu i ostrim pogledom gledam u Izanamija pa govorim:

"U protekle 3 godine koje nisam bio ovde zanemirao sam sve oko moje proslosti, fokusirao sam se na sebe kao sto si mi i rekao, ojacao sam, ignorisao ono sto ja jesam i sto jeste moja sudbina samo da bi postao jaci. Sada me je sve to stiglo i trebaju mi odgovori."

"Mozda se resenje mojih problema nalazi u tebi Izanami, bas zato te molim da mi pomognes."