Izanamijeva kuća

Osmehnem se pa kazem:

"Nemaju slazem se, ipak necu sedeti skrstenih ruku i umreti bez smisla to nije put jednog ninje."

Pomeram se sa prozora i sedam za sto pa nastavljam:

"Moja smrt nema na koga da utice trenutno, ne poznajem mnogo ljudi a sve koje sam voleo su mrtvi, sem pitanja mog brata, dakle nema ko da pati za smrti nekog poput mene, to mi ne smeta, jos bolje. Samo necu umreti a da ne znam sta se desilo sa mojom porodicom, a znam da ti nesto znas, zato mi pomozi molim te!"

"Jedino resenje je razresavanje misterije nista drugo nece pomoci!"

"Kada te nesto kopka iz proslosti jednostavno ne mozes nastaviti napred i fokusirati se na "sad", moras odvezati cvor u proslosti da bi nastavio u buducnost, nista drugo nema smisla."

Prekrstam ruke i odmahujem glavom nakon cega govorim:

"Da to je moj ninja put, nisam trazio da se mesas u njega nego da mi pomognes da nastavim tim putem da idem, to je kljucno."

"Izanami, isti klan, slika tebe i tvog brata koji neodoljivo lice na nas, isti oziljak, tvoja zivotna prica u kojoj si takodje trazio brata, to ne moze biti slucajnost, nadam se da ti je to jasno."

"Koja je poenta napraviti nesto ako si izgubio sve sto volis, doza mrznje u meni je prevelika i ako to ne zelim da ispoljim, jedino kako mogu jos vise napredovati je saznati sta se desilo sa mojom porodicom, inace... Pa necu izdrzati jos dugo sa ovim bolovima u glavi, to ti je jasno."

"Da imam, ne znam da li mi je brat mrtav ako nije to bi bio ogroman dar za mene i veliki vetar u ledja, takodje zelim da saznam uzrok smrti mog oca i ko je ubio moju majku, zelim da im se osvetim, da ih ubijem..."

Ustajem od stola pa govorim:

"Dobro Izanami, zao mi je sto to cujem ali to je tvoj izbor, ja ga postujem..." Ipak ja moram saznati sve vezano za moju proslost, makar to bilo silom!"

"Zao mi je sto te nije briga za pravdu, iako je ona najsvetlija tacka tamnog shinobi sveta. Ipak takodje osveta je jedna od kljucnih stvari, meni ne treba terapija, nego OSVETA nad osobama koje su ubile deo mene, kad tad cu saznati ko je to uradio."

Pomeram ruku ka ledjima pa vadim kusanagi i govorim:

#card350

"Moracu te naterati da pricas..."

"Ne mogu ti reci stvari koje su meni nepoznate i ne bliske ali te mogu u borbi presiti."

#card353

"Ako hoces onda idi i pitaj nekog drugog iz klana ili neke ninje koje su bile aktivne u to vreme na misijama gde je bila tvoja porodica."

"A sa samnom se sada mozes samo boriti sta biras."

"Ja se necu suzdrzavati u ovoj borbi jer mi ne dajes izbora."

Vracam kusanagi oko pojasa i pocinjem cinicno da se smejem pa govorim:

"Sta si se uzrujao Izanami, necu dici ruku na jedinu osobu koja mi je trenutni bliska bez brige."

Prilazim Izanamiju stavljam mu ruku na rame, okrecem glavu ka njemu pa tiho dodajem:

"Starog Hamasakija bi mozda presio ali mene tesko."

Nakon cega odlazim na sprat.

"Neces preturati po mojim stvarima da li ti je jasno."

Brzo i hitro idem na sprat cvrsto drzuci katanu i spreman da ubijem Hamasakija ako treba.

Iako sam umoran ni ne treba mi puno energije protiv njega.

"Bolje bi ti bilo da nista nisi dirao gore."

Cujem Izanamija kako nesto cavrlja ali ne obracam paznju, umesto toga prilazim slici na komodi gde se nalaze slika njega i njegovog brata u tada slavnom Uchiha klanu.

Suze su samo bljesnule po licu Hamasakija a on se nije trudio da ih sakrije.

Bas kada je Izanami dosao na sprat komentarisem:

"Znam da si ziv, moram te naci, moram osvetiti ubice moje majke i oca, jednostavno moram..."

Nastavljam da gledam u sliku neko vreme, potpuno ignorisaci Izanamija

#card344

"Rekao sam ti da ce biti posledice."

Bacam na njega papirnu bombu za sad samo da bi se pomerio odatle i da bi prestao da mi dira stvari.

Krecem ka njemu i koristim eksploziju kao diverziju.

"Ako sad umres nece mi biti zao, postoje razni nacini da se rese tvoji problemi ali ovo nije jedan od njih."

Primecujem da Izanami baca na mene papirne bombe, smeskam se pa govorim:

"CCC samo me ostavi na miru Izanami, necu se boriti sa tobom!"

Cekam poslednji sekund pre eksplozije pa pokazujem simbol rukama:

#card1

Pojavljujem se iza njega, dok ne izadje iz dima korsitim jutsu:

#card91

#card344

Bacam na njega papirnu bombu da bi on iskoristio jutsu da pobegne odavde sto bi meni dalo dovoljno vremena da mu unistim tehniku.

#card353

Vadim katanu da se branim ukoliko me napadne i procenjujem sta moze da uradi nakon sto izbegne papirnu bombu.

Ova borba se nece jos zavrsiti.

Vidim kako ka meni ide nova papirna bomba pa govorim:

"Ozbiljno Izanami? Opet isti napad, dosadan si necu da se borim sa tobom!"

Izbacujem chakru iz svog tela kako bi se odbranio od nadolazeceg napada!

#card5

"Uskoro ce isteci moja doro hoshi tehnika, nakon toga ces imati slobodan put do mene, ako je moja smrt ono sto ti zelis ja te u tome necu sprecavati, ja necu ubiti svog prijatelja, pa makar po cenu svog zivota!"

Cujem sve sto je Izanami rekao i pocinjem da se smejem pa govorim:

"Nisam ovo ocekivao od tebe ali dovoljno je sto si me smatrao nekim bliskim cim zelis moje oci, iako moj sharingan jos nisam pokazao, dodji uzmi ih, zao mi je Izanami sto ovo cujem..."

Tehnika se povlaci i ponovo smo sposobni da se krecemo.

Vadim svoj kusanagi i bacam ga na pod nakon cega samo stojim i besdusno gledam u Izanamija cekajuci da me usmrti.

"Konacno mogu ostvariti svoj san, mangekyo sharingan. Hamasaki moj si sad."



Ustajem i krecem ka njemu dok drzim katanu u ruci.

#card353

Aktiviriram sharingan.

#card1366

"Nemoj se odupirati ovo je samo sudbina."

Vidim kako Izanami hoda ka meni sa katanom u ruci i gleda me svojim sharinganom.

Nakon cega se ja bacam na kolena govoreci:

"Ako je ovo moja sudbina, vreme je da je prihvatim, hvala Izanami sto si me smatrao prijateljem i sto zelis moje oci, makar ti otkrij istinu moje porodice."

"Uradi sta moras, vreme je da krenem!"

Polako mi se oci pune suzama dok gledam i cekam da Izanami obavi ono sto zove "sudbinom".

Krecem se ka njemu spreman daa zavrsim sve sto sam ikad hteo.



"Hvala ti sto si mi omogucio ovaj momenat."

"Mada je malo pateticno da ti i u smrti razmisljas o tome, za koji sekund ces biti samo les."

Vadim katanu.

Gledam ga kako polako prilazi sa takvom dozom srece u sebi pa dodajem:

"Srecan si sto si nasao nacin da ne oslepis, to ce i mene uciniti srecnim."

"Ja vise necu biti tu, tako da ako vec uzmes moje oci, nadji odgovore vezane za smrt moje porodice to je sve sto zelim da znam. Tako moja smrt nece biti uzaludna."

"Ipak Izanami tvoje reci seku duboko, dublje od svakog seciva."

"I tako pogledas oko sebe i sve sto vidis su ljudi, bez kojih bi ovaj svet bio toliko lepsi!"

"Ucini sta moras, okoncaj ovo!"

Nakon toga samo cutim i odbrojavam svoje poslednje sekunde zivota.

Kada shvatim da sam zapravo svo vreme bio u genjutsu, ustajem pa govorim:

"Ipak me nisi ubio znaci? Reci mi zasto."

"Ovo je tek pocetak mog ludila, a ono ce biti sve gore i gore."

Krecem ka vratima pa dodajem:

"Mislis da je to sto cu ja izaci odavde resiti bilo kakav problem, nece!. Znam da nesto znas u vezi moje proslosti ali cutis i ne zelis da priznas, to je ono sto me dodatno ubija."

Stajem pred vratima pa govorim dok mi se oci pune suzama:

"Zao mi je Izanami sto tako govoris, ali docice vreme kada ces upoznati 100% moje snage!"

"Ocigledno je da ne razumes moju bol, ljubav prema nekome je razlog zasto i postoji ta bol. Od kada su mi svi koje volim mrtvi u mom srcu nema vise nicega, jos malo necu ni tu bol osecati a tada pa mislim da shvatas i sam..."

"Ovo je moja stvarnost Izanami i ona se nece promeniti sve dok ne ubijem one koji su ubili sve sto sam ja voleo."

"Zao m ije Izanami ali kad jednom budes povredjen naucis da MRZIS."

Okrecem mu ledja pa dodajem:

"Sve ce se promeniti, kada nadjem ono za cim tragam... A ja zelim tvoju pomoc."

"Ne Izanami nisi, ali kao prijatelj mi mozes pomoci da pronadjem ono za cim tragam... Osveta je moj deo a od tebe zelim pomoc u pronalazenju dokaza, ne trazim punom. Zar ne?"

Pogledam ga sa takvom dozom mrznje u ocima pa dodajem:



"Naucis da zivis sa mrznjom, ona me ubija iz dana u dan a jedini nacin da je se resim je da ubijem doticne ninje, nista drugo ne moze pomoci."

Pocinjem cinicno da se smejem pa nastavljam da pricam:

"E moj Izanami, nema lepog dana u mracnom shinobi svetu, sve se svodi na bol rat i mrznju, nema nicega lepog ovde, a za sve su krivi ljudi!"

"Nikada necu biti srecan sve dok ne ubijem one koji su ubili deo mene, tek tada mozemo pricati o sreci."

Sedam na krevet pa nabacujem cinican osmeh i govorim:

"Daj Izanami prestani da se pravis vazan jednom u zivotu, nekada me to stvarno nervira i ti i ja znamo da smo prijatelji, isli smo na par misija i stalno smo ili kod tebe ili kod mene prestani da lupetas gluposti."

"Dobro, ne moras mi pomoci , sam cu se osvetiti i pronaci istinu, ali veruj mi ako budem saznao nesto u vezi sa tobom i mojom prosloscu ja cu..."

Bas u toj sekundi prestajem da pricam namestam kosu i nastavljam da pricam smirenim tonom:

"Nikada nece biti lepih dana dok ljudi postoje shvati to vec jednom! Osveta je jedini nacin da budem istinski sretan, da znam da osobe koje su ubile moju porodicu ne setaju slobodno nekim od skrivenih sela."

Ustajem stavljam ti ruku na rame pa dodajem:

"To je tvoj izbor ko sam ja da ga ne postujem, ipak nadam se da nisi umesan u moju proslost jer onda ces upoznati bol."

Nakon toga se pomeram od Izanamija i odlazim u kuhinju po casu vode.

Odmahujem glavom pa govorim:

"Da to je definitivno istina..."

"Ova statistika je ocajna, naravno da nismo proveli vise vremena zajedno kada smo i ti i i ja bili odsutni 3 godine, ocajna statistika!"

"E moj Izanami, sada da te ubiju ne bi osecao apsolutno nista, sva moja osecanja su ubijena kada su moji roditelji ubijeni, meni je davno svejedno, da si me danas ubio veruj mi ne bih te krivio, toliko mi je svejedno..."

"Naravno da me neces ubedjivati, ko si ti da me ubedis u suprotno od onoga sto je istina? Samim tim sto si u mom zivotu slucajno ili isplanirano saznacemo ubrzo, si vec deo moje osvete, ne znam kako ti to nije jasno?"

"Osim tih misica, imas li ti ista u svojoj glavi?"

Prekrstam ruke i gledam u Izanamija.

Nabacujem osmeh na lice pa govorim:

"Joj ta tvoja samouverenost je na zavidnom nivou zapravo i moze iznervirati mnoge ali mene ne..."

Pocinjem da se smejem i stavljam ruku preko ociju pa dodajem:

"Ta statistika je blagi ocaj, mozda da se vratis na akademiju na casove logike, stvarno ti ne ide. Ipak necu te kriviti sva ta pamet je otisla u te misice. Zar ne?"

"Da tako je i najbolje, vreme je zapoceti operaciju "OSVETA", a ti Izanami radi ono sto najbolje znas spavaj i pumpaj misice o naravno i budi samouveren, pazi da te to ne ubije..."

Okrecem ledja prilazim vratima mahnem nakon cega izlazim ostavljajuci vrata otvorena.

"Sta god da ti kazes."

"Samo me ostavi na miru i ja cu raditi ono sto je meni dobro a ti vijaj svoju osvetu."

"Pobrini se samo da si dovoljno jak da ubijes tu osobu."

"Iako znam da nikad neces naci osobu koju trazis."

Odlazim gore na sprat i lezem u krevet spreman da se odmorim.

Cujem Izanamija sta govori, dok odlazim ali se samo smejem i pre nego sto zatvori vrata dodajem:

"Osoba koja je ubila mog oca i majku ce osetiti sta znaci prava bol. Obecavam ti to. A brata cu naci znam da je ziv osecam to."

Proderem se na sav glas da Izanami cuje:

"Do sledeceg vidjanja Izanami."

Nastavljam da koracam do svoje kuce razmisljajuci o svojoj porodici!