Izanamijeva kuća

Pokucao sam na vrata i mirno sacekao da vidim da li je moj komsija kuci

Cuo sam da neko kucao na vrata pa sam ustao iz kreveta i otvorio ih.
"Dobar dan."

Nakon par sekundi cekanja primetio sam da se vrata polako otvaraju, pred sobom sam video osobu koja neodoljivo podseca na mene. Rekao mi je dobar dan, pa sam mu odgovorio


"Dobar dan, ja sam se ovde tek doselio pa sam odlucio da malo prosetam po komsiluku."

Bio sam iznenadjen da imam novog komsiju ali mi je bilo svejedno.
"Super, slobodno udji unutra i mogu ti pomoci ako imas neka pitanja u vezi sa ovim krajem"

Drago mi je sto me je pozvao da udjem unutra, medjutim nije mi bilo svejedno jer ga ne poznajem.


"To bi bilo divno!"

Iako bih voleo da provedem danas sam na miru mozda i ovo nije toliko lose.
"Mozes se tu izuti i dati meni neke stvari,ako ih imas,koje hoces a ostavim na civiluk. "
Navodim ga do trpezarijskog stola.
"Mozes sesti tu i da li hoces nesto od pića?"

Ulazim u dvorac i primecujem da su kutije svuda, razmisljam u sebi mozda se i on tek sad doselio. Upucuje me do trpezarijskog stola i govori mi da mu dam stvari ako ih imam.

Sedam za sto i govorim.


"Hvala sto si me ovako lepo ugostio, moze jedna casa vode .

Odlucujem da ga pitam u vezi kutija po dvorcu

"Hej vidim da su ti kutije svuda po ovom prelepom dvorcu pa sam hteo da te pitam da li si se mozda i ti doselio u skorije vreme?

Inicijalno mu ne odgovaram na pitanje vec idem u kuhinju po njegovu vodu.
U kuhinji razmisljam o tome koliko on izgleda dosadno i blentavo ali je makar fin.
Vracam se iz kuhinje, dajem mu casu vode i sedam za sto.
"Izvoli, ovo je tvoja voda. Ja ovde zivim vec neko vreme samo mi nije do raspakivanja. Preveliko je cimanje."

Dok sam cekao da se vrati iz kuhinje, razmisljao sam koliko je on  zapravo cudan i arogantan. Ako mu nije bilo do toga da me pusti unutra zasto me  je uopste pustio.

Nervozno i zacudjeno odgovaram

                                "Dobro slazem se moze biti dosadno raspakivanje ali zar ti ne smeta haos u ovako lepom dvorcu"

Razmisljam u sebi zar je moguce da mu je mrsko da se raspakuje sta ce biti kad bude polagao genin ispite.

Izgleda da mu je malo neprijatno, ali ne razumem zasto. Mozda sam nesto pogresno rekao.
"Ne smeta mi uopste. U zivotu mora postojati i haos. I to je njegov deo. Meni vise nista ne smeta. Ravnodusan sam prema tome."

Razmisljam u sebi ovaj covek je bizaran ko bi ovo rekao nekome koga je tek upoznao.

Zacudjeno ga gledam u oci i odgovaram:

"Zanimljivo i veoma poucno razmisljanje al zar nije malo pesimisticno."

Odlucujem da malo razveselim situaciju pa ga upitam:

"Mozes li mi pokazati ostatak dvorca?"

Ne razumem zasto se on zanima za moj zivot. Kako on ima pravo da proispituje moja razmisljanja. Naravno da mu necu odgovoriti na prvo pitanje. Ljudi previse turaju nos tamo gde mu nije mesto, kako on uopste moze da pozove sebe u obilazak moje kuce.
"Moze obilazak dvorca."

Ocekivao sam da ce mi odgovoriti na moj stav, medjutim precutao je. Cini mi se da je ovaj mladic previse sebican i ne svidja mi se kao osoba tesko da cemo biti prijatelji.

Dok me sprovodi kroz dvorac, pazljivo ga razgledam i odlucujem da ga upitam malo o njegovoj proslosti:


"Inace mozes li mi reci malo o svojoj proslosti, cisto da se bolje upoznamo"

Ocekujem od njega opet neki bizaran odgovor.

Zasto sam uopste pristao na ovo. Nisam ga trebao pozvati da udje.
Kako? Ne razumem. Kako ima pravo da me pita o mojoj proslosti? Kakvo je to pitanje? Zar se ne pita o necijem trenutnom stanju? Zar me nije trebao pitati o mojim hobijima ili tako nekim dosadnim stvarima? I dok sam pokusavao a budem bolji i oporavim se uvek neko mora da me podseti na proslost. Koliko god pokusao da je zaboravim ne mogu. Ali ajde, ne mogu da bacim sav trud u propast. Bicu fin. Necu mu odgovoriti na pitanje.

"Sa leve strane su neke slike koje sam nasao na pustolovinama, a sa desne su neke komode u kojim drzim stvari. Samo sto se nisam raspakovao pa u njima nema nista."

Valjda ce sad zaboraviti da sam ga ista pitao i mozda bude fin pa precuti ovo.Voleo bih da se ovo sto pre zavrsi. Postaje preveliko cimanje.

Govorim u sebi da li je on to mene potpuno iskulirao na pitanje o njegovoj proslosti. Ovaj momak je cudoviste zassto sam uopste pokucao na njegova vrata, iskreno se nadam da nisu sve komsije ovakve..

Razmisljam kada sam ga jos prvi put video primetio sam u njegovim ocima jednu dozu bola, al kad bolje razmislim sta mene treba da je briga za to ipak veliki deo naseg bola je rezultat nasih sopstvenih izbora.

Dok mi je pokazivao slike sa leve strane uocio sam jednu veoma zanimljivu na kojoj se nalaze dva mala decaka pretpostavljam da su braca ali i veoma cudan znak koji se veoma malo vidi podseca na uchiha klan al moram da pridjem blize kako bih potvrdio.

Dok on nastavlja da seta i prica oko njegovog dvorca ja prilazim slici da je bolje osmotrim.

Dobro je nije nista rekao. Izgleda da ce sve proci opusteno do kraja.

"Ovde niz hodnik mozes videti neke stvari jer nisam hteo da deo kod moje sobe bude bas prazan. Idalje nema nista vise od slika ali i to nije lose."

Kada sam prisao da osmotrim sliku, bio sam upravu to je znak uchiha klana. Cekaj razmisljam u sebi to znaci da smo oboje iz istog klana. Moram mu to reci, zanima me njegova reakcija.

Potapsao sam ga po ramenu prekidajuci njegovo objasnjavanje i upitao sam ga:

"Moram te prekinuti ali primetio sam sliku dva mala decaka i u pozadini znak uchiha klana, da li to znaci da si ti iz uchihe?"

Opet on pita licna pitanja i jos me pipa po ramenu. Makar je uopsteno pitanje vezano za klan. Moram ipak nesto da mu kazem, moram biti fin. Necu da pomisli a sam neki cudak. Nije da me je briga ali opet.
Stajem pored slike, sklanjam mu ruku sa mog ramena i govorim:

"Da, iz uciha klana sam."

Moram biti jos ljubazniji.

"Iz kog si ti klana?"

Da li je moguce da mi je tako naglo sklonio ruku sa ramena sto si prema nekome bolji oni su sve gori, kao da smo neprijatelji. Nema veze mozda sam malo preterao

Kao sto  sam i mislio ovaj decko je iz uchihe. Ovo postaje sve zanimljivije.

Upitao me je iz kog si ti klana, uzimam sliku u ruke i dok je posmatram odgovaram mu

"Ja nazalsot isto sam iz Uchihe i ako sam oduvek bio ocaran Hyuga klanom"

Vidi ti ovo mozda i nije toliko los.

"Ne bi trebao da diras stvari bez pitanja. Posebno ne to.

"Mada svidjas mi se. Ni ja ne volim ideju klanova posebno ne naseg. Uvek te ostave kad je potrebno i nije im bitno nista osim toga koliko si mocan."

"Moze se reci da sam ja u jednu ruku pobegao od klana u ovu pustinju. Nisam voleo vreme koje sam provodio sa svojom "bracom" iz klana."

"Za mene su svi oni bili pacovi ali sad je bolje bez njih."

Gledam ga sa ozbiljnoscu u ocima i govorim:

"Nadam se da nisi kao oni."

Nakon sto sam mu odgovorio da sam iz Uchihe cujem kako mi malo glasnijim tonom govori ne bi trebao da diras stvari bez pitanja. Posebno ne to.

Pogledao sam ga zacudjeno spustenom glavom koja gleda u zemlju i odgovorio:

"Ljut si, vidim ti to u ocima, ljut si zbog pitanja o proslosti, ova slika ti znaci mnogo. To ti je neko drag zar ne?"

Nakon toga shvatam da smo jako slicni ne svidja nam se uchiha klan sto je donekle i normalno kad se setim kako se tamo zivelo.

Podizem glavu u ocima punih suza jedva ih zadrzavam i odgovaram:

"Ali ipak te shvatam stvari koje ne mozemo promeniti na kraju menjaju nas. Nisu svi isti Izanami moja majka se brinula o meni nakon smrti moga brata. Jedna od retkih koja je zapravo zasluzila postovanje iz Uchihe."

Da li je ovaj pacov realan? Sta je on svetac pa moze da me pita ovakva pitanja? Da li je on moj spasitelj pa misli da mi moze pomoci? I zasta je on ovde emocijalan? Izigrava nekog dobrog lika i ovde mi place. Nije se ni sam pomirio sa svojim bolom a ovde meni odrzava lekcije?

Ovaj covek je lud.
Mislim da sam sa njim zavrsio. Vracam se na svoje stare izbore. Ovoliko me niko nije naljutio u neko vreme. Samo sam zeleo da zaboravim na sve, ali se onda ovaj imbecil pojavio.

Susdrzavajuci se lupam mu samar. Ipak nije uredu da ga povredim, ali bi bilo bolje da odma ode.

On pada na zemlju jer ipak nije ocekivao moj udarac, ali mi nije zao.

"Izlazi iz moje kuce odma."

Pun suza osecam tup udarac i padam na zemlju, ne mogu da verujem da je podigao ruku na mene kao da sam mu neprijatelj. Sta je sa ovim covekom?

Nakon sto podignem glavu posle pada na Izanamijevoj ruci primecujem oziljak, isti oziljak koji je imao moj brat koji je proglasen mrtvim.

Zbunjeno podizem pogled ka njemu i govorim:

"Dobar udarac, jak kao sto je moj brat bio haha."

Podizem se na noge i okrecem mu leca te mu spustenim pogledom odgovaram:

"Pre nego sto odem moram ti nesto reci, oziljak koji imas na ruci pokazao se u mom snu identican samo sto se nalazio na ruci mog brata koji je proglasen mrtvim kad sam bio mali. Moj brat je bio stariji od mene godinu dana i obecao mi je da cemo se uvek drzati zajedno. Oziljak je zadobio na nasem prvom treningu u sumi sa kunajiem."

Podizem pogled namestam kosu i krecem polako ka izlazu.

Smelost ovog pacova je neverovatna.

"Izlazi odma napolje. Kako uopste mozes da govoris ovakve stvari. Kao da je mene briga za tvoju proslost."

" A i pored svega mene nije vise briga za mog brata bio on ziv ili mrtav. A posebno ako izglea kao ti, onda me stvarno nije briga za tebe."

Dok sam napustao  kucu bio sam sokiran ali pomalo i zgranut kada mi je rekao  da izadjem napolje, zar bi mi to rekao moj brat mozda gresim, ovo ne moze biti moj brat ovo je cudoviste.


Na izlazu okrenuo sam glavu i rekao Izanamiju koji je stojao pred vratima pun besa:

"Hvala ti sto si me ovako lepo ugostio haha, zivim u ulici pored tebe ako ikada budes hteo da pricamo na ovu temu ti dodji, do duse bicu malo ljubazniji nego sto si ti bio."

Zakoracio sam par koraka i bas kada je Izanami krenuo da zatvara vrata rekao sam mu:

"Moja majka je uvek za mene govorila da cu biti mozak operacije sa obzirom da sam uvek prvo razmisljao pre nego sto sam napao a za mog brata je rekla da ce biti jak ali i tvrdoglav, imaoje veliki  potencijal da postane jedan od najacih ninja mozda i legendarni shinobi njih je stvarno malo razmisli malo o tome."

Krenuo sam da setam, podigao ruku i nasmejano mu dobacio:

"Vidimo se komso"

Ne mogu da ga slusam vise od besa i jednostavno sam mu zalupio vrata na izlazu.

Nadam se da ga necu vise videti.

Moram da odem u sobu i da razmislim. Ne smem da se vratim svojim navikama.

Nadam se da ce me moja soba smiriti. Sutra ipak imam Genin test. Ne znam kako cu spavati veceras i to sve zbog ove budale. Moj pokusaj da pocnem novi zivot
u miru ne moze da uspe. Zasto sudbina hoce da ja patim. Mada ovo jeste prazno mesto a nasilje nekad jeste resenje. Novi je lik ovom kraju i niko ga ne poznaje ako bi nestao nikoga ne bi bila briga. Ne, ne smem da razmisljam tako. Kako bi neko bez oziljaka mogao biti moj brat. Ja sam ove umirao na misijama, jeo smece da bih preziveo, lovio sam, ubijao da bih nasao brata. A da on izgleda ovako cist, gladak i srecan kao neki teletabis, ovo ne zvuci dobro meni. Sigurno bi me trazio brat zar ne? Mislim mene su ipak mucili danima kad sam ga trazio, ali bilo je vredno za mog brata. Sigurno bi i on isto uraido za mene. Tako da ovo ne moze biti on. Sta ja uopste mislim? Nije me briga za mog brata. Ne smem da se secam toga, ni sve samoce koju sam izdrzao do sad. Samo zelim da budem srecna osoba. Sta sad da radim? Sta sad da mislim?

Sta? Vec je svanulo? Nisam nista spavao, a moram da idem na Genin test. Nadam se da ce dobro proci.

Dobro je, blizu sam kuce. Iako volim prirodu ne volim da se setam. Makar sam polozio Genin ispit iako sam bio umoran. Mada ionako sam znao da cu ga poloziti sa onoliko iskustva bilo bi cudo da sam pao.

Gde sam ostavio kluceve. Znam, mogao bih posetiti onog pacova da bih mu se izvinio.

To uradim i onda mogu doci kuci i leci da spavam na miru.

Nadam se da cu se naci gde zivi. Bio mi je rekao nesto juce na kraju, ali nisam slusao.

Eh, sta da se radi. Nema puno kuca, brzo cu ga naci.

Konacno sam dosao kuci. Pa ova poseta je bila veliko cimanje, ali se makar brzo zavrsilo.

Idem sad da prespavam citav dan. Nadam se da cu uspeti da spavam, u najgorem slucaju mogu opet popiti one pilule.

Upoznati ovog Hamasakija je bilo veliko cimanje, makar nije vise toliko monotono ovde.

Ustajem ujutru i spremam sebi dorucak. Danas je lep dan, nemam sta da radim ali to je mozda bolje. Nema nikakvog smaranja.

Nadam se da ce tako ostati. Mozda mi onaj Hamasaki dodje u posetu, iako to ne bih voleo moram da se mentalno spremim za mogucnost da ce on doci.

Pitam se da li je prosao ispit ili je pao po drugi put?

Prilazim dvorcu, te kucam.

Nadam se da je ovaj smokljan danas dobro raspolozen, treba mi pozitivna energija

Dok cekam da mi otvori vrata odaljavam se od istih i razgledam dvorac spolja

Nisam trebao reci ni rec. Ovo samo moze biti on. Mozda ako ne odgovorim odustane i ode.

Mada iskreno mislim da je pao Genin ispit tako da ga mogu sprdati.

Krecem ka vratima otvaram ih i govorim:"Udji ako moras."

Cujem otvaranje vrata prilazim istim i prevrcem ocima.


Ovaj smokljan ponovo nije u elementu ovo ce biti mucenje a ne druzenje.


Koracam ka ulazu i govorim:

"Naravno da cu uci sta mislis da sam dosao do ovde da bih te samo pogledao i otisao?"


Mozda je i bila bolja opcija da ne udjem ali dobro sada moram.

Ovaj covek pocinje da me zivcira sve vise i vise imam zelju da ga ubijem ali moram biti smiren trebace mi neko sa kim mogu na misije a i zelim da znam istinu o svom bratu.

Ironicno se smejem pa odgovaram:

"Veoma smesno moram priznati ali i glupo, umesto sto se pravis komicar donesi mi casu vode i sedi da pricamo"

Prilazim stolu naslanjam se na njega i pijem svoju vodu


Dok pijem vodu razmisljam i evo ga sa takvom ozbiljnoscu dobijam pitanje o genin ispitu nista moram biti iskren:


"Znam da je bitno ali opet sam pao, jednostavno pitanja su zahtevala prakticno znanje koje ja nemam nisam trenirao od malena jednostavno sam tugovao za bratom i zeleo da se otarasim puta ninje. Kasno sam shvatio ko sam i problem je u tome sto mi svet nece dozvoliti da ostanem dete koje tuguje za svojim bratom zauvek, tako da sam shvatio da ni ja ne mogu da lezim i placem zbog toga, i ako sam sada veoma skeptican oko smrti moga brata."


Ostavljam vodu sklanjam se od stola i prilazim Izanamiju te govorim:

"Treba mi tvoja pomoc Izanami tvoj savet imas mnogo vise iskustva u borbi od mene."

Znao sam da je pao. Toliko je smesno da bi mu se sad smejao u lice ali ajde necu. Ne deluje preterano srecan. Ne bih ni ja da sam pao Genin ispit 2 puta.

"Vidi se da si slab. Sta si mislio, da ces prodavanjem ramena spasiti svog brata? Ili da ce on pasti sa neba tebi u ruke? Iako ti smeta put ninje i sam trebas da znas da je jedini nacin da vratis brata. Najlaksa stvari su uvek i najgore. Pogledaj se, nisi zeleo da treniras i hteo si odustati. Gde te je to dovelo? Imas mrtvog brata i ocajna si sala od ninje, ovim putem njega neces naci. Ja sam ostavio sve iza sebe cak i svoju licnost da bi nasao svog brata. Ti si ostao u svojoj komfornoj zoni sa pacovima i postao si neuspeh. Ne znam zasto si uopste dosao ovde umesto da odes u jednu od sigurnih zona. Ti si teret za sve oko sebe, mada posto nisi spreman da izaberes tezak izbor sam si. Ovaj neuzpeh, to si ti."

On nikad ne bi mogao biti moj brat, mada nikad nisam ni mislio da jeste.

"Ahem, sa cime ti treba pomoc?

Sta on prica da li je moguce da mi ovo sve govori pa on nema ni predstavu sa cime sam se ja borio. Ovo ne moze biti moj brat jednostavno ne moze, ovo je cudoviste!

Odlazim na svoje prepoznatljivo mesto na prozor te mu mirnim glasom odgovaram:

"Hah interesantna teorija ali ti nemas pojma kakve sam ja bitke vodio iznutra. Mislis da sam uzivao sedeci u Uchiha klanu nakon vesti o smrti moga brata pateticno. Da li ti znas koliko je meni tesko bilo, brat i otac su mi ubijeni na misiji, majka ubrzo nakon toga je isto ubijena i jel ti mislis da sam imao snage da se borim za istinu da probam da dokazem suprotno. Godinama sam se borio ali evo naizad zelim da postanem ninj i ako jos uvek vodim teske bitke protiv samog sebe."


Jako udaram od prozor te ga razbijam i nastavljam da pricam:


"Kada ti zivot tako grubo oduzme sve sto znas i volis. Sve o cemu mozemo razmisljati je bes, mrznja pa cak i osveta. I niko te ne moze spasiti. To sam ja Izanami."


Zaboravljam da mu odgovorim na drugo pitanje u vezi pomoci.

On je lud. Razbio mi je prozor. Mozda da ja njemu razbijem glavu za uzvrat.

"Nadam se da znas da ces platiti za taj prozor. Nisi mogao da iskoristis svu tu bes da bi makar pokusao da treniras, to je pateticno. Za sta si se borio. Pogledaj nasta izgledas sad, nisi nikog mrzeo, nisi nikog ubijao, nisi napredovao, ljustura si onoga sto si pre bio. Sad ne mozes da zavrsis najjednostavnije zadatke. I onda dolazis kod mene, koji je jos viseo propao od tebe i koga mrzis, po savete. Zato ja tebe ne mogu da postujem, i nemoj slucajno misliti da smo blizu jedan drugom, ja makar imas sta da pokazem za svoje borbe. Ti ne mozes da spases ni samog sebe."

Ah, sad stvari imaju smisla. On verovatno jeste moj brat. Kada smo se otac i ja posvadjali i posto sam ga ionako mrzeo odlucio sam da ga kidnapujem na misiji. Nakon sto sam ga otrovao i krenuo da mu presecam glavu dosle su neke ninje iz klana. Izgleda da je otac pozvao pojacanje pre nego sto se unesvestio. Ionako nije bilo bitno jer sam ga ubio. Idalje se secam, to je bila duga borba. Pokusavali su da me stignu ali sam imao srece sto sam pao sa litici. Izgleda da su oni svima rekli da sam mrtav. Nisu se mogli pobrinuti ni da me ubiju. Mada smrt majke je malo cudna. Ona je uvek vukla konce, zasto bi nju ubili? Sumnjam da ju je iko drugi ubio. Moja je krivica, nikada je nisam trebao podceniti. Nisam mislio da ce ispasti takva kakva jeste, mada mogao sam si sklopiti bolji ugovor. Trebao sam to bolje razmotriti. Ovoj lik postaje interesantan.

"E da sa cime ti treba pomoc? Nisi odgovorio."

On nastavlja da vredja nikada me nece razumeti, nista mi vise nije jasno da li mi je brat ziv ili nije, kasno  je ne mogu se sad vracati kuci moram ovde da prespavam ujutru su genin ispiti po treci put. Moram da ga pitam za par saveta i onda lezem da  spavam.


"Ne mogu vise da se svadjam sa tobom nastavicemo ovu pricu sutra nakon mojih genin ispita,  zelim da te pitam kako da bez prakticnog iskustva prodjem genin ispite ja sam mozak operacije a ne onaj koji ce se osloniti na snagu?"


Krecem ka Izanamiju stajem te mu saopstavam:


"Sa obzirom da je kasno a rano ujutru su genin ispiti prespavacu kod tebe i cim se zavrse ispiti vraticu se opet kod tebe da resimo ovo cisto da znas."

Nasmejao sam se i otisao da sednem za sto.

Slomio mi je prozor i hoce da prespava kod mene. Nesto nije uredu u njegovoj glavi. Mora da je to.

"Prepisi od nekoga ono sto mozes. Ono sto ne mozes idi sistemom eliminacije ili baci novcic. Pored toga za ovako kratko vreme nemam vise saveta."

"Mozes spavati ovde na podu. Dobices plisanog medveda kao jastuk i carsav kao pokrivac. To ti je zato sto si mi razbio prozor. Samo pazi da te ne pomesam sa wc seljom kad budem isao do toaleta."

Mozda bi ga trebao pomesati. sta da mu radim to je samo zov prirode.

Ovaj covek je prso ali moram prihvatiti mrzi me da idem kuci. Svakako kad zaspi precicu na kauc.


"Prihvatam tvoju ponudu pomesaj me sa wc soljom i videces onda."

Savete bolje da mi nije dao kakav smokljan. Necu mu se ni zahvaliti.


Hamasaki vidno umoran uzima obecane stvari i leze da spava kod Izanamija.

Osvanulo je jutro, Hamasaki se budi gleda na sat i vidi da ima jos samo pola sata do pocetka ispita brzo ustaje oblaci se lupajuci po dvorcu i velikom brzinom izlazi napolje ostavljajuci ulazna vrata otvorenim i tako praveci promaju.


Ne mogu da verujem da kasnim mislim u sebi dok trcim ka akademiji, ovog puta necu ni stici da padnem, moram ostati smiren mogu ja to!

Ustajem ujutru i izgleda mi da je danas lep dan. Mislim 12 je sati ali nije bitno. Bilo bi jos bolje da onaj lik nije tu i da je zakljucao vrata.

Idem da proverim i vidim da su vrata zakljucana a kljuceve je ubacio kroz prozor koji je otvoren i polomljen. Valjda me niko nije opljackao u medjuvremenu.