City Streets

Koračajući ulicama, koje su sada bile pune, devojka je gledala u momka koji je pratio do kuće, pokupavajući da se snađe sa mapom puta. Njene oči su blago sijale dok je gledala kuda ide.

„Jesi li barem ti okej, Rio?“ upitala ga je usput, tik pre nego što su stigli.

Za sebe mogu reci da sam dobro.

Koracao je dalje prema ulicama a takodje i put gde ga Hitomi vodila izgledalo je da zna pravi put u kojem je krenula sto mu bilo drago,nakon tih dugih hodanja i gledanja kako bi se lakse prilagodjavali ubrzo su stigli dok je on osetio olaksanje takodje.

kul.

Kako se Vule zaputio kući posle napornog treninga, stomak mu je zakrčio. A na samu pomisao da mora da kuva kući nešto sam, ne jede mu se više. Srećom, kako je hodao naišao je na pekaru blizu njegovog apartmana. Nije ni sekunde razmišljao i odmah je uleteo u nju. Grad mu je dao dovoljno novca da bar par puta može sebi da priušti ovakvu gozbu,

Setajuci se ulicama kako bi jos kojeg puta obilazio i ako se uputio ka tome da bi gledao ovajmesec koji je bio na nebu,naravno imalo je po kojih ljudi koji su isli tamo vamo tamo i radili svoje smene u noci i ako nije znao da je grad ziv i tokom noci,pa bogami lepota.hodao je dalje dok je isao ka drugim ulicama ili nekim mestima koji su mu bili zanimljivi ovaj bese mozda ulica nije oznacena kao miljena ustvari ne zna ni dal se seca.

(nikako se nisam mogao upustiti kod kuce, znajuci da mi je prijatelj u zatvoru, i da nista ne mogu da uradim za njega, morao sam skrenuti svoje misli na nesto opustajuce, mozda bi mi dobro doslo da se upoznam sa nekim novim, da naucim nesto novo o ovome gradu, uputio sam se ka kaficu da bih se malo opustio a i upoznao nekoga novog).

(nakon sto sklopih novo prijateljstvo, moze se reci.. Uputio sam se natrag svojoj kuci, nisam nasao ono za cime sam tragao, ali sam upoznao, coveka vrednog poznavanja.. Ignorisao sam prolaznike i uputio se pravo ka svojoj kuci, brzim hodom)

Putovao sam od svoje kuće sve do ovde, bio sam smoren te sam razgledao imali neka klupa u blizini kako bi se odmorio, daleko sam od svoje kuće ovde sam prvi put ali valjda ću se snaći, laganim korakom sam išao do klupe koju sam ugledao, stigao sam do klupe te sam seo i počeo odmarati

Odmarao sam se nekih pet do sedam minuta i onda sam nastavio, ugledavši nekog lika sa narandžastom kosom sav oznojen prišao sam mu te ga upitao

Ćao, ja sam Madara možemo li se upoznati ?


Skoro pa nikog ne poznajem u ovom gradu, volio bih nekog upoznati da popričamo malo

Hmm Ichigo kažeš, zanimljivo

Takvo ime čujem po prvi put, bilo je veoma zanimljivo te sam rekao

Izvinjavam se što ovako ulećem, pa imam par pitanja, ako veoma mnogo treniraš voleo bih da  me nešto naučiš jer sam početnik tek neke vežbe i to, a drugo koliko godina imaš


Upitah ga ta dva pitanja i sačeka njegov odgovor

Hmmm veoma zanimljivo to, ali hvala na izgovorima i na maloj priči ja moram da krenem kući jer imam neku obavezu.


Okreni se od Ichiga te kreni kući