City Streets

Sunce je bilo visoko, oslepljujući sve koji su se našli na ulicama tad. Zvono je otkucalo, najavljujući podne, sredinu dana.

S upitnim pogledom posmatrala sam sve oko sebe. Ovaj novi grad nije ni bio nalik onom u kom sam nekad živela. Ovde je svako bio stranac. Zagledala sam se u jednu kućicu, misleći o tome da sam je trebala kupiti. A verovatno ne bih imala dovoljno novca za nju, ipak je ovo centar grada. Bilo je lepo maštati. Kako li izgleda iznutra?

A onda sam se sudarila s nekim. Ne mogu da verujem da nisam spazila čoveka ispred sebe.

Izvinite, izvinite. Jeste li dobro?

Upitala sam ga zabrinuto.

Neverovatno dok je hodao kako je zapazio ovaj grad a jos veca zbunjenost sto su svi izgledali nepoznato,vetar je poceo da duva dok je osetio ponovo svez vazduh i srecu sto mu je orijalo tako je i hodao dok je osetio taj kratak nagli vetar,bilo je zapanjujuce.ali u jednom trenutku tek je zapazio jednu devojku koja se sudarila sa njim pogledajuci njeno lice a zatim slusajuci reci shvativsi da je fina za ovaj grad.

da dobro sam nisam se povredio,mada neizgledas kao da si iz ovog grada zar ne?

Upitajuci je dok se odmako na distanci

Ja sam iz ovog grada koliko i ti, kako mi se čini.

Nasmešila sam se na pretpostavku ovog momka, a ipak, ne htedoh da mu direktno odgovorim. Za sada je važno držati distancu kako mi se činilo. Odmakla sam se od njega jedan korak i stavila ruke na bokove. Izgleda da on ne persira, pa neću ni ja.

Kako se zoveš?

Kako se cinilo zasad je dobro prolazi tok pricanja sa ovom devojkom,mada ga je upitala za ime sto je bilo zanimljivo da barem i on nesto zna o njoj,izdahnuo je i rekao.

Riomarindo,a kakvo je tvoje cenjeno ime.

Cekao je.

Baš lepo ime. Nisam ga do sad čula. Ja sam Ines.

Pružila sam mu ruku. Nisam očekivala da ću ovako brzo upoznati nekog ovde. Stomak mi se oglasio i podsetio me zašto sam uopšte izašla. Pogledala sam oko sebe i videla uličnog pekara.

Jesi li gladan? Ako hoćeš, možemo zajedno jesti. Ne znam za tebe, ali ja umirem od gladi. Ideš li sa mnom?

Upitala sam ga i krenula ka tezgi, u nadi da će i on krenuti za mnom.

Kada su se rukovali mogao je primetiti da Ines ima dobar stisak ruke sto bi mu jos dodavalo utisak na dobrog I ako mu ovaj grad sad imalo smisla kad je nekog upoznao,mada razmisljao se dal da ode snjom i ako nije znao dal je gladan uopste tako da je ipak otisao barem da pogleda grad.

pa idem,valjda ce imati burek sa sirom.

I ti ga voliš, a? Baš sam to htela da uzmem.

Prišla sam tezgi i upitala prodavca ima li burek sa sirom. Na moju sreću, potvrdio je da ima i odmah zapakovao. Još je bio topao i svež. Miris me je mamio da odmah pojedem sve, ali to nije bilo izvodljivo ovde. Moraću da se vratim kući. Platila sam mu i okrenula se ka novom poznaniku, Riomarindu.

Bilo mi je drago upoznati te. Moraću da odem kući sada, inače će se ohladiti burek. Želiš li da mi napišeš svoju adresu? Tako da mogu da ti pokucam na vrata kada poželim da se družim s nekim.

Uzela sam papir iz svoje torbe s ramena i napisala na jednom moju adresu, a drugi pružila Riomarindu.

Evo ti moja adresa, ako ti nekad zatreba društvo.

Pružila sam mu papir s mojom adresom.

Mogao je razgledati sta se sprema u pekari videvsi dim a takodje I miris poznate hrane sto ga je prijatno iznenadilo,pogledala je ka Ines tako je i Rio razgledavao dzepove I na svu srecu i on nje imao para da kupi,u trenutku ona dadne njenu adresu i ako shvativsi da on nema adresu gde stanuje sto ga potpuno iznenadilo,tako da je uzeo onaj papir sto joj dao.

Pa nazalost nemam adresu u kojem stanujem jer jos nisam nasao kucu,Ali zato znam gde te mogu naci,sigurno volis drustvene igre kao na primer Uno.

A onda je osetio kako mu krce creva Tek je osetio da je gladan.

izgleda da se i meni jede burek haha.

Da, kako si znao? Važi, vidimo se nekad onda. Ćao!

Mahnula sam mu i žurno krenula ka svojoj kući. Glad me je obuzela tako da je svaki moj korak bio sve brži i brži. Najzad, potrčala sam uskim uličicama i prečicom stigla do ulice u kojoj stanujem. Burek je još bio vruć.

Mogla bih nabaviti psa. Biće mi dosadno ovako samoj... - pomislih kad sam videla prazno dvorište svog doma. Otključala sam vrata i ušla.

Nakon sto su pricali Rio bi samo mahao dok je ona odlazila a on takodje je prisao ka pekaru koji je pravio burek sa sirom i zamolio ga da ga napravi sto je cinio,cekao je barem ispred dok to bude gotovo ali je imao takodje dobre vestine sto se toga tice.nakon sto je bilo gotovo zvao ga je pekar i sve to zamotano tako da je platio i kad je uzeo burek bio je odusevljen kako ce pojesti to kuci i ako je sad bio vruc.

Ura Ura Ura Ura.

bio je vruc tako da je to uzvikao a onda je nosio sa kesom tako je nastavio put prema gde su kuce trceci korakom.

vruc burek dobra stvar.

Konacno skoro stigoh kuci.

Odlucio je da stane za ovom ulicom i da ode kuci dosta mu je bilo tak oda je odlucio da krene kuci videvsi razne ljude i analizirao ih je,tako preko stvari koje su bile ostavljene na ulici i sto mu je smetalo radeci parkur i skakajuci jedno na drugo jer nisu ni neki nosili tako je lakse dosao do kuci jer nije ima osta drugo da radi zasad.

Šetnja je bila duga i lagana i nije bila usamljena za divno čudo, ulice su bile pune iako je veče bilo sveže. Vazduh je bio čist i budio joj osećaj kao da je u nekom prirodnom okruženju. Podigla je ruke i prekrila svoje oči, uzdahnula i zamislila se na nekoj planini. Osećala je lišće kako je dodiruje i čula je zvuk šumskih životinjica.

Posle par trenutaka shvatila je da je vreme da završi obilazak za večeras. Neki loš predosećaj budio se u njoj zajedno sa blagim pritiskom u predelu glave. Bila je to očajnička migrena koja se rasplamsala ogromnom brzinom.

Bez daljeg razmišljanja, krenula je nazad...

Sve ulice su joj ovde izgledale slično. ISTO. Sranje. Hitomi je pokušavala da usavrši neku taktiku i napravi mapu u glavi kako bi se lakše snalazila u prostoru. Nalazila se u nepoznatom sranju i činilo joj se kao da svako otkriće koje dozna o ovome svetu i onima koji su u njemu, samo pogoršava njen slučaj. Uskoro, ako nastavi tako da pogubljeno ide, moraće da nađe nekog da joj pokaže put do sopstvene kuće, možda ako taj neko uvidi da se već duboko zaglibila i da ne može nikako pomoći sebi. Došla je do kraja ulice i shvatila da je to početak nove i onda samo nastavila dalje i dalje.. dok ne nađe skrovište svoje

Izasao sam iz kafica, te zatim krenuo da setam po selu. Neki klinac mi je prisao i pitao me da se trkamo. Prihvatio sam izazov, krenuli smo da trcimo, naravno klinac je bio sporiji iakocje bilo mozda 1 godinu mladji od mene. Trcao sam ali je moj korak bio ko njegova 4. Na kraju sam ja pobedio i zavrsio kod marketa. Mozda ipak da udjem unutra da vidim ima li sta.

Setala je ulicama grada bez ideje gdje ide. Namjestala je kosu s vremena na vrijeme, jer joj je ranije bila rascupana. Nije marila za izgled u trenutku kada je izasla i za to se pokajala. Stala je kraj jednog od prozora provjeravajuci frizuru. Svidjelo joj se novo tijelo, to je bio prvi put da je ozbiljno pogledala.

Nakon Flower mazea konacno se uputio prema ulici kako bi prosetao,razmisljaljuci sta nadalje da uradi I ako je vec upoznao nekoliko ljudi do sad.cinilo mu se da bi mozda trebao ici u neku kafanu ili kaficu da bi nesto popio,ali je isao nadalje ulicama kako bi bilo zanimljivo da produzi.