Glam svoje ruke već neko vreme, umotane u zavoj koji nije toliko prljav kao što se čini jer ih je danas promenila. Polako sam stavila kunai sa strane, i uzela sam da odmotavam svoju levu ruku.Polako i pažljivo da ne bih kojim slučajem uredila mnogo brojne rane na toj jednoj ruci , ne kažem da je i druga isto bolja .Džabe da govori sebi da budem pažljiva ka moje telo radi kako ono hoće .Zakačila sam jednu od rana slučajno .Osećaj je kao da peče ,svakim manjim pokretom zavoja bi užasno pekao .Samo zatvorim oči i nastavljam dalje da odmotavam ruku .Sada ju je samo mak pred očima,a uši zauzete slušanjem toka reke koja je postala nemirna i bučnija .
Otvaram oči jer više nemam zavoja na ruci .Samo krećem da zagledam veliki broj rana neke su manje neke veće sve nasumično raspoređene po rukama sve do lakta ,nekih se sećam jer su oduvek bile tu uzrok njihovog nastanka su bile igle beskonačan broj njih da budem precizna .Uvek vađenje i posle toga ponovo vraćene u iste rane .Ne znam koja je bila njihova svrha, ja sam mislila da su neke bile korišćenje kako bi mi vadili krv , davali mi nešto tečno kao zamenu za hranu i ko zna šta još .
