Hamasaki koliba

Na mekoj obali peska, ukrašena talasima okeana, leži stara japanska kuća, kao biser u školjci. Elegantna i suptilna, ova kuća odiše zen ravnotežom i harmonijom sa svojom okolinom.
Drvena fasada, čvrsto usađena u pesak, poziva te da zakoračiš u unutrašnjost, gde te dočekuju topli tatami podovi. Prozori od prozirnih shoji panela propuštaju blagu svetlost, stvarajući mekanu igru senki i svetlosti unutar prostora.

Nakon prvog jutra u novoj kolibi i burnog sna, odlucio bih da doruckujem spremim se i upoznam komsiluk

Nakon veoma burnog i teskog dana Hamasaki je odlucio da se istusira, vecera i legne da spava.


Moram da se odmorim sutra je prvi rok za polaganje genin ispita ne smem da padnem, ne mogu sada da razmisljam o svom bratu.

Budim se lagano pod nežnim svetlom zore koje polako obasjava moju sobu. Prvo što osećam je blaga toplina pokrivača, a miris svežeg jutra lagano dopire do mene. Ptice na prozoru započinju svoj veseli koncert, stvarajući harmoniju koja mami osmeh na lice. U sobi je tišina, prekidana samo nežnim šumom lišća koje lagano šušti na povetarcu.

Ustajem iz kreveta i pocinjem da se spremam vreme je za Genin ispite, majka ce biti ponosna na mene kao sto bi bila ponosna na moga brata. Ne smem da izgubim fokus, moram biti smiren.

Dolazim kuci sav zgranut , uspeo sam da padnem Genin ispit, ipak nisam bio dovoljno fokusiran, izgleda da me je ona situacija sa bratom potpuno dotukla.


Tesim sam sebe, nema veze polozicu ga u sledecem terminu bicu mozak operacija ja sam ninja!


Odlazim za svoj stol uzimam casu vode pijem i slusam nezan povetarac koji prolazi kroz zidine moje kolibe. Pokusavajuci da se odmorim od svega.

Ovo kucu ne prepoznajem bas najbolje, moza ovde zivi.

Ovo mesto ima i zvono. Kul.

Zvonim mu i nadam se da ce neko odgovoriti.

U trenutku kada sam ustao da operem sudove cujem da neko zvoni na vrata.

Besno i razocarano krecem ka njima otvaram ih i imam sta da vidim:

"O vidi ti to, tebe sam trenutno najmanje ocekivao."

Razmisljam u sebi pao sam genin ispit samo mi jos on treba sada, ostavljam mu vrata otvorena pokazujem rukama da udje i odlazim da sednem za sto.

Neko otvara vrata.

Vidi to, on ipak zivi ovde. Malo sam se nadao da nece biti tu ali ajde.

"Vidi nije ni meni preterano drago sto sam ovde, ali sam samo dosao da se izvinim."

"To je to, zavrsio sam. Idem sad, pozdrav!"

Naglo se zaustavljam, okrecem se ka Izanamiju i smirenim glasom govorim:

"Jel stvarno mislis da ce to biti dovoljno za ono sto si juce ucinio, nisam ti ostavio otvorena vrata da ih gledas, udji unutra i potrudi se malo!"


Spustam glavu ka podu i odlazim u kuhinju po dve case vode:

Komentarisem u sebi stvarno je neverovatno da ocekuje da ce jedno izvini biti dovoljno kakav je ovo covek sve vise me razocarava, a tek sam ga upoznao.

Moj najgori san se ostvario. Sad moram i da udjem unutra. Ovaj covek je stvarno cimanje.

Sta je tu je nemam velikih izbora.

"Uredu, ali makar mi daj jednu casu vode."

Ulazim unutra i njegova kuca nije toliko losa. Cak se i raspakovao, donekle. Raspakovao se vise od mene. To ne znaci mnogo ali idalje.

Pa, sescu za sto dok on ne dodje.

Dok sam sipao vodu razmisljao sam da li je on stvarno dosao da se samo izvini? Ili ipak ima neceg vise...

Dolazim za sto dajem mu vodu i ostrim pogledom ga pitam:

"I zasto si ovde, zelim samo istinu! Dosta mi je lazi'

Ponovo spustam glavu kako slucajno ne bi primetio da sam veoma uznemiren.

Uzimam pijem vodu i u sebi razmisljam da njegova voda nije losa. Nema toliko kamenca kao moja.

"Ne, dosao sam samo da se izvinim i to je to. Casna rec."

Jesam pao na genin ispitu ali me znatizelja ubija kada vidim taj oziljak na njegovoj ruci, jednostavno moram da saznam vise, mozda onda prodjem genin ispit.


Podizem pogled ka njemu te ga tihim i smirenim glasommm upitam:


"Da li si mozda spreman da mi kazes vise o toj tvojoj slici i proslosti ubija me taj ozilljak. Jednostavno je zelim da znam da li mi je brat ziv."

Ponovo oci mi se pune suzama a ja naglo ustajem i odlazim na prozor.

Opet on pita licna pitanja, ali ajde dobar je dan danas.

"Dobio sam ga u borbi. A slika je mene i mog brata kad smo bili mali."

Ustajem, uzimam casu i idem do kuhinje. Tu sipam jos vode. Moram nekako da skrenem sa teme.

"Mislim da sam te video na polaganju Genin ispita? Da li si stvarno to bio ti i da li si polozio?"

Pijem vodu i govorim.

"Dobra ti je voda. Nema kamenca. Svidja mi se."

Naglo se okrecem i vidim ga kako sipa vodu kao da je kuca njegova. Taman sam krenuo da mu prigovorim oko njegove slobode u mojoj kuci medjutim nisam imao snage da se svadjam.


Saslusao sam ga sta je imao za reci a srce je pocelo sve jace kucati pa sam mu odgovorio:

"Pretpostavio sam da ti je to brat ali zasto si bio onako napadan kad sam uzeo tu sliku da je pogledam?"

Nadao sam se da ce mi reci nesto vise o tome.

O ne pitanje o genin ispitu, kada mu kazem da sam pao sigurno ce mi se smejati ali jednostavno sam naucen da budem iskren.

Gledajuci kroz prozor sam mu odgovorio:

"Da to sam bio ja, cudno nisam te primetio. Hm voleo bih da sam polozio ali ipak sam pao, nesto nije uredu sa mnom od mog dolaska ovde. Cudno je kao da osecam da se u ovom selu nalazi nesto sto je moje."

Nisam zeleo da mu odgovorim na salu sa vodom, jednostavno danas nije dan za salu.

"Mnogo sam prosao i uradio za svog brata i nije imalo lep kraj. Nisam hteo da se secam toga, ali si me ti podsetio."

"Nema nista vise od toga."

Pao je ispit, ha jadna bubasvaba.

"Zao mi je sto si pao, uspeces sledeci put. Valjda."

Nista mi nije jasno ovaj njegov oziljak me ubija, sada znam da ima i brata, sta ako moj brat nikada nije ubijen. Ali sta se desilo?

Ljutito udaram od okvir prozora i govorim:

"Zasto sta se desilo oces li mi napokon reci, nedostaje mi ta osoba i to obecanje da cemo se uvek drzati zajedno proganja me ali ipak nista nisam uradio nisam borbeno bio dovoljno jak. Samo zelim da znam sta se desilo."


Smirujem se te nastavljam da pricam tihim glasom:

"Ne necu poloziti sve dok mi u glavi ne bude cisto ti to mozda i ne razumes sta se desava sa mojim umom."

"Nije me briga kakve lutkice se tebi igraju u glavi i sta ti smeta. A i obecanja su izmisljena da se ne ispune."

"A i da sam ti bio brat rekao sam ti da me nije briga za njega. Da li bi zeleo da sam ti brat i da me nije briga za tebe?

Izlazim iz kuhinje, uzimam stvari i krecem ka vratima.

"To je to. Sada mozes mirno spavati, iako mislim da to nije razlog zasto si pao ispit. Ili samo popi neke pilule kao ja.

Naglo se okrecem ka vratima i pre nego sto Izanami izadje zatvaram vrata pa ozbiljnim i ljutitim pogledom mu govorim:

"Da li si mislio da ces tako lako otici sada kada sam ovako blizu da saznam istinu. Zao mi je ali ne moze."

Ostavljam vrata te se vracam ka prozoru, govoreci:

"Nije te briga  za brata jel ali se potrudio da ga pronadjes pateticno. Znas svako od nas ima neku moc, cini mi se da je tvoja moc snaga i istrajnost ali cemu moc ako nisi u stanju da se zalozis za one koje volis. Svrha moci treba da bude da nam pomogne da  zastitimo voljene. AAko nije, ondaa je  ta moc uzaludna. Necu mirno da spavam dok ne saznam dalje sta se desilo sa tvojim bratom!"

Naslanjam se na prozor ii gledam ka prirodi.

Prilazim Izanamiju jako blizu i gledam ga u oci te sa podsmehom na licu mu odgovaram:

"Obecanja su izmisljena da se ne ispune zar ne?"

Okrecem mu ledja i tiho dodajem:

"Dok smo zivi, potreban nam je razlog za postojanje. Ne moci da ga pronadjes isto je sto i biti mrtav. Tvoj razlog je pronaci brata i promeniti sebe Izanami!"

Nakon odgovora koji sam cuo bio sam zgranut, ne mogu vise moram da odmorim nisam se ni borio a osecam se kao da nemam vise cakre uopste moram da spavam.


Nabacujem osmeh na lice tee mu odgovaram:

"Tesko je poverovati u tvoje reci ali nemam izbora, mozemo li onda ostati prijatelji makar odatle da pocnemo?"

Spustam pogled i razmisljam ko zna mozda ovim potezom postanemo stvarno dobri prijatelji a i izvucicu informacije koje mi trebaju siguran sam.

Konacno je kraj ovoga.

"Oke onda, nemoj me puno smarati i mozda te pustim u kucu sledeci put ka budes dosao."

Izlazim napolje i idem kuci.

Dobro sada makar mogu da se nadam da mi brat nije mrtav videcemo sta nosi dan a sta noc.


Nakon Izanamijevog izlaska zatvaram vrata i odlucujem da je vreme za preko potreban odmor.


Hamasaki odlucuje da ode pod topao tus te se nakon toga uputio ka svom krevetu. Nakon nekog vremena dubokog razmisljanja tone u cvrst san koji mu je preko potreban.

Nakon prespavane noci Hamasaki se budi, ustaje odlazi da doruckuje. Medjutim nacuo je kako se danas polazu vandredni genin ispiti za sve koji su pali juce. Nije ni zavrsio dorucak obukao se i uputio ka akademiji.


Nema sanse da su danas vandredni genin ispiti jako malo je proslo ali mislim da sam spreman, polozicu ovog puta. Moram! Ne moze onaj smokljan od Izanamija da bude bolji od mene, do duse ima mnogo vise iskustva od mene u proslosti ali to nije opravdanjee ja sam buduci ninja!

Nakon zavrsenog genin ispita Hamasaki se vraca kuci vidno razocaran.


Kakva su ono pitanja, opet sam pao ako nisam mentalno sposoban da prodjem genin ispite kako cu postati veliki legendarni shinobi ovo je neprihvatljivo, moram malo da razmislim o svemu a onda krecem da treniram doo sledecih genin ispita.

Hamasaki seda da zavrsi dorucak i vraca se svojim dnevnim aktivnostima

Nakon treninga vidno umoran Hamasaki je odlucio da poseti svog novog prijatelja Izanamija


Odlican trening imam osecaj da cu sutra napokon poloziti genin ispit. Osecam se spremno, mogao bih da odem do pacova Izanamija da vidim sta on radi.


Stavljam torbu na rame i krecem ka njegovom dvorcu

Hamasaki nakon par dugih i iscrpljujucih dana na misiji stize kuci i dobija zasluzen odmor. Odma po ulasku u svoj dom Hamasaki se bacio na krevet od umora te se bacio u razmisljanje.

Neverovatna misija, prvi put u zivotu video sam repatu zver neverovatno! Cak sam upoznao i nove prijatelje, nadam se da su oni stigli u selo citavi, poseticu ih prvom prilikom kada se odmorim, isto tako moram da vidim i Izanamija bas se dugo nismo videli a imamo jos mnogo toga da rascistimo ali sada... Sada je vreme za dubok i kvalitetan san, posle toga videcu sta cu da radim.

Ubrzo Hamasaki je zatvorio oci i potonuo u zasluzen san.

Hamasaki se vraca u svoju kolibu otkljucava vrata i ulazi.

Komentarisem.

"Mnogo vremena je proslo, prepesacio sam mnogo dok sam trenirao za povratak u najbolju formu. Blize se chunin ispiti, a ja se osecam premocno. Izanamija nisam video 3 godine, ovo selo nisam video 3 godine..."

Ostavljam stvari i bacam se na generalno ciscenje svoje kolibe. Dok sam cistio razmisljao sam o Izanamiju

"Moram otici da ga vidim ne znam da li je uopste jos uvek u ovom selu."

Nakon ciscenja kolibe, uputio sam se ka Dvorcu od Izanamija.

Dok sam setao setio sam se svojih prijatelja sa poslednje misije

"Kako su moji prijatelji sa misije cuvanja starog dvorca, nisam ni njih video dobrih godinu dana, sta li se sve izmenjalo dok me nije bilo, moja zelja da nadjem brata se opet povecava cim se priblizim ovom selu, pravo pitanje je da li je Izanami jos uvek ovde..."

Idem do Hamasakijeve kuci sa njim jer smo se vracali sa misije.
"Otvaraj vrata vec vise zedan sam."
"Ipak smo putovali duze nego ocekivano."

Stizemo do moje kolibe.

Otklkucavam vrata i pokazujem Izanamiju da udje pa ulazim odma zanjim i zatvaram vrata:

"Zanimljiva misija, usput otkad je nas timski rad na ovako zavidnom nivou?"


Sipam nam po casu vode i sedam na krevet.

Uzimam i pijem vodu.

"Nas timski rad nije toliko dobar nego sam ja samo toliko jak, a ti si solidna pratnja."

"Nisam se jos umorio mogli bi odradi jos jednu misiju ali sada malo tezu."

Pijem vodu i pocinjem cinicno da se smejem pa odgovaram:

"Veoma smesno, kao sto sam rekao jak jesi ali nisi upoznao nista od mojih sposobnosti, kao uchiha sharingan je nasa moc, kada to budes imao mozes se hvaliti!"

Ostavljam casu vode pa dodajem:

"Spreman sam za jos malo izazova ali budimo oprezni nemamo jos mnogo cakre!"

Odlazim do hodnika i iz jednog kovcega vadim odelo, primetno je da se radi o cudno izradjenom odelu za chunine stavljam ga na sebe pa dodajem:

#card568

"Bez brige spreman sam ja, samo sam se zabrinuo da se nisi umorio gromado, pa vreme je da uputimo da preuzmemo nasu misiju!"

Smeskam se namestam odelo pa dodajem:

"To je bio poklon jednorepog steta sto nisi bio tu da ides sa mnom na tu misiju to je bilo nezaboravno iskustvo za jednog ninju!"

"Ne vidim da je tu ista lose, moje tehnike su dovoljno dobre uz pomoc tvoje katane, da svaki protivnik padne mrtav zar ne?"

"A pre nego sto krenemo o kakvoj se misiji radi?"

Misija c ranka? Nadam se da nece biti samoubilacka misija.

"Pa dobro bacimo se na posao, popij to vode sto je ostalo pa da krenemo."

Namestam oklop i cekam te pred izlazom.

Hamasaki sedi na terasi svoje divne kolibe, razmisljajuce o svadji sa Izanamijem.

"Sta ako je Izanami bio upravu, mozda ipak treba se usredsredim na buducnost i zaboravim na osvetu, ipak to nije moguce on ne razume kakvu bol ja osecam, moram ubiti ninje koje su ubile moju porodicu, to je moj put!"

Nakon cega Hamasaki tone u san, spavajuci na stolici dok sunce obasjava terasu njegove kolibe,

Dolazim do Hamasakijeve kuce prerusen u ninju da ne bi mogao prepoznati ko sam.

Ovo radim da on ne bi odustao i a bi nastavio da trenira jer zelim da mu uzmem oci i dobijem mangekyo sharingan.

Moja ideja je da na ovaj nacin idem na misije sa njim a bi on ojacao.

Prilazim vratima i kucam.

Cujem kucanje na vrata sto me budi iz sna ali umesto da ustanem i otvorim ih, samo glasno kazem:

"Ne primam goste danas, ko god je neka ide kuci i dodje sutra."

Nakon cega stavljam novine nazad na glavu i pokusavam da ponovo zaspim u svojoj stolici.

Prihvatam odgovor i cekam jedan dan u blizini.

Nakon jednog dana prilazim i ponovo kucam na vrata cekajuci odgovor.

Idalje nisam promenio svoju masku i odelo, valjda me nece skontati.

Ne smem puno da pricam.

Nakon par dana ponovo cujem kucanje na vrata pa dolazim i otvaram ih:

Vidno sapusten gledam u cudnog ninju i govorim:

"Nemam porodicu, nisam nikoga ubio, nisam igrao ni dobio na lutriji, ko god da si molim te samo idi, ako si dosao da me ubijes uradi to odma..."

Gledam ga sa pogledom u kom nema zivota i cekam njegov odgovor.