Selo Selidruma

Mladic je da bi porazio ovu grupu ninja koje su prvobitno njeg napali koristio moci ociju mrznje Kiyoshiju se odma zgadi cim ih vidi ali je odlucio da neradi nista posto je primjetio da je Sanni drag mladic, nakon sto je koristio te moci rekao je svoje ime i naravno da se zavrsava sa uchiha.
"Mali uchiha zasto si uopste dosao ovdje da se boris protiv ove grupe ninja da nisi premlad za to."
#card1349

Stigao je u selo koje oslabilo, zbog raznih jutsua. Navodna prica kruzi da se zbog toga neki ukleti duh seta ovde. Bio je svestan da je to sigurno neki ninja, koji je imao metode i pojave poput duha. Raspitao se u sela i nasao detalje o njemu. Uvece ga je docekao iz zasede i bio je spreman da sw suoci sa njim, bez tremca.

#card1366 #card149

500 brzine.

#card135 #card168

2000 dmg kombinavano ide na gospodina kog nazivaju duhooom.

Bio je svestan da je njegov napad naneo ozbiljnu stetu njegovom protivniku ludom duhu. Sada je vreme bilo da ga dokrajci ili samo pusti da umre. Naravno izabrao je opciju da ga dokrajci kako bi mu priredio sto bezbolniju smrt i jos vise kako bi sto pre krenuo dalje svojim poslom i zavrsio sa ovim.

#card186

400 dmg na munju.

#card1495

600 dmg na munju

#card165

1500 dmg zuuumm

O ne! Samo da ne mogu pobeci iz borbe proklet bio duše! Bile su misli koje su mu se motale po glavi dok je bio zarobljen u barijeri. Nije mario za nju, te je odlucio da nastavi svojim borbenim putem. Jedino sto je uradio jeste da je poslao napad munje na njega i to je bilo to. Krenuo je veoma velikom brzinom ka njemu.

#card162

1400 dmg

Nazalost izbegao je njegove napade i stvorio se kraj njega, to mu nije predstavljalo neki problem jer se vetar odma uzdigao oko njega i blokirao sve napade koji su mu pretili. Sada, je bio svestan da vise nema potrebe za napadima i da su ovo jedni od poslednjih atoma snage njegovog protivnika. Cekao je samo da umre.

#card141

Edit za prosli potez, ja permutovo, ulazim u imuninet.
#card152

I tako, nestao je duh, sve je delovalo kao genjutsu. Bio je stvarno neki vid pojave koji se retko vidja, iako je sami bio covek kao i svi ostali. Poprlicno lako je resio ovu borbu, vreme je bilo da se uputi dalje svojim putem. Otisao je sa ovog mesta, mestani su mu se do neba zahvaljivali zbog ovoga.

Nakon razgovora sa Masatom uputio sam se kući međutim presreo me jedan od Kageovih ljudi i izrekao mi novu anbu misiju i to ovim riječima:

" Primarni zadatak ove operacije je priprema za evakuaciju. Primarna meta je Grupa majstora pečata, koji koriste svoje moćne tehnike pečata da bi oslobodili razarajuće tehnike i kontrolisali bojište istim - samoprozvani Shikkoku Odred."

Mjesto misije bila je Zemlja Talasa Rub Bushima ka kojem sam se odmah uputio. Stigao sam ovdje kroz nekoliko dana i došao u selo Selidruma. Znao sam da ovaj put imam malo više dana za razmišljanje tako da nisam osjećao nikakav pritisak. Takođe stvar koja je olakšavala je to što ovaj put treba samo da uradim pripreme za evakuaciju dok sam prošli put morao da radim i samu evakuaciju.

U samom selu je vladao neki mir i spokoj s obzirom da nisu znali o opasnosti koju sa sobom nose banditit Shikkoku odreda. Uzeo sam jednu sobu u gostionici u selu i kroz par dana pokušao što bolje da se infiltriram među seljane. Od njih sam saznao da u blizini postoji brdo, ali da niko ne zna da li ima ulaz unutra. Iako im je bilo čudno zašto mi treba takva informacija nisu previše ispitivali. Ta informacija mi je znatno olakšala jer sam znao da bi to brdo moglo biti sjajno mjesto za evakuaciju pogotovo što trenutno nema nikakve otvore i u njemu nema nikakvih divljih životinja. Bio sam još par dana u selu te nakon što sam dobio informaciju o osobama koje će doći da mi pomognu ostavio sam im znak i pismo u sobi te krenuo ka brdu.

Do brda mi je trebalo oko pola dana što je bila sjajna udaljenost s obzirom da su mi protivnici majstori pečata, a ova udaljenost je i više nego dovoljna. Stigao sam do brda oko podne jer sam krenuo ranim jutrom. Sjeo sam da ručam ispod jednog drveta i malo razgledao okolinu da vidim šta da uradim. Poslije finog ručka koji se sastojao od dvije ribe i malo odmora nakon krenuo sam sa radom.

Odlučio sam da ne otkrivam njihovu lokaciju na jedan specifičan način. Krenuo sam da bušim rupe, kroz koje je moglo da prođe oko dva čovjeka, po brdu. Probušio sam oko desetak rupa i nastavio ka dubini brda. Na nekih desetak metara od spolja u unutrašnjosti sam napravio veliku šupljinu u koju je moglo da stane preko stotinu ljudi.

Zidove, plafon i pod sam jako fino izravnao, doradio neravnoće i probušio zid na dosta mjeta dodavajući svijetlo sa svojom tehnikom vatre. Zatim samse skoncentrisao i čuo šum vode do koje sam se probio zemljanom tehnikom. Odma sam napravio i malo mjeto u kome se voda skupljala te još jednu rupu kroz koju je ona tekla. Probušio sam još jedan dio u koji će moći da skladište hranu i krenuo ka van. Na vanjske otvore sam postavio barijere koje će da reflektuju svjetlost tako da se sa vana ništa neće vidjeti, a iznutra hoće sve. Takođe da se ne primjete izlasci ljudi probušio sam još jedan podzdmni tunel koji je vodio do drveta ispod kog sam ležao.

Završivši sve vraćam se u selo vidnevši da me ljudi čekaju u mojoj sobi. Dolazim, uvodim ih u situaciju i upoznajem sa ljudima i uz pozdrave odlazim znajući da je moja misija gotova.