Park Ishigami

U slobodno vreme prosetam parkom kako bih malo procistio misli, a i uvek je moguce sresti nekog zanimljivog i ostvariti nova poznanstva.
Šetao sam parkom pod senkama drveća, dok me miris svežeg prolećnog vazduha opuštao. Zvukovi ptica i blagi povetarac stvarali su umirujuću simfoniju. Svaki korak bio je putovanje kroz tišinu i spokoj prirode.

Nakon setanja kroz ulice detinjstva Imado Kazuki stize u park.
Koraci me vode do parka, gde tišina podseća na mirne trenutke detinjstva. Smeštam se na klupu pod krošnjom drveća, osećajući se kao deo prirode i sećanja na bezbrižne dane provedene u treningu i druženju.

Kako smo stigli u park prvi put dolazim na ovakvo mesto kad je reko da je za sada sigurno verovatno je nesto pre bilo.Pitam ga

Koliko si dugo ovde?
Gledajuci ga tokom kretanja.

Hodajuci Kan-om odgovara mi.Da je ovde malo duze ali ko zna mozda cemo nas dvoje slagati.Odgovaram mu:

Pa dobro nije tako lose.Nego Koliko imas godina Kan,koji je tvoj clan?

Gledajuci na put.

Zacudi se kad je reko Uzumaki gledajuci u njega zadivljeno te mu odgovara:

Vau Kan ti si Uzumaki.Ja Sam Hyuuga,15.
Pogled je sjajan.
Gledajuci u sunce hodajuci se zamisli I razmislja gde uopste idemo te pita:
A gde mi idemo?

. Ulazim u park i pocinjem traziti neko mjesto gdje ima nekih kamenja za sjesti. Volim prirodu i vise volim sjediti na talvim mjestima.
Trazeci dobro mjesto nasao sam neko kamenje na koje sam sjeo, i poceo da posmatram zelenilo i zivotinje oko sebe.

Dok setam ovim prelepim parkom nailzaim na stranca koji sedi na kamenju i odlucio sam prici da se predstavim
Mislim u sebi(Svakog dana setam ovde ,bice dobro upoznati sto vise ljudi i steci prijateljstva)
Upitah ga(Dali stalno setate ovuda?)

Pogledam gospodina koji me nesto upitao. Pogledam ga od glave do pete pa nazad.
Sjedeci mu odgovaram: "Ne prvi put sam naletio na ovaj park. Cini mi se ljep pa sam svratio malo da odmorim.
A vi jeste li cesti u ovom parku?"

(Primetim kako me gospodin odmerava od glave do pete i pravim korak nazad,prvi put ga vidim moram biti na rastojanju) Mislim u sebi
Da ja stalno prolazim ovuda ,priroda me smiruje .(Odgovorih mu )
Prvi put ste ovde ?,NOvi ste u selu ?(Upitah ga)

Shvatio sam da se povuko nazad i nasmijao sam se (samo somjeh na licu ne i glas), pretpostavio sam da je radi mog odmjeravanja.
Odgovaram mu :"Ne brini odmjeravanje nije bilo agresivno nego samo radi predostroznosti. Obicno dobro skeniram osobu. Mene takodje priroda smiruje i opusta.
Da novi sam u selu skoro sam dosao. Zovem se Stosumaru, Vi? "

Dolazim u park. Primecujem puno ljudi okolo. Zapazio sam dva momka odvojena od svih na kamenju kako razgovaraju. Odlucujem da im pridjem jer mi deluju kao da su slicni meni. Prilazim im i kazem
Hej momci, sta se radi? Ja sam Alviss, a vi ste?

Ja ne volim da bude opusten veruj mi ,uvek sam u pripravnosti (Odgovorih mu)
(Pruzih mu ruku i cekam rukovanje )
(Odgovorih mu )Mozes me zvati Hitomi ,drago mi je

Dok sam pricao sa drugom kojim sam tek sada upoznao ,jedan gospodin mi pridje i upoznah se sa nama
Prepao me je ,ja se brzo okrenuh prema njemu
Drago mi je Alviss ja sam Eien ,samo molim te nemoj me vise plasiti tako (Odgovorih mu)

Gledam u ruku Hitomi-a i pruzam mu ruku i govorim:"Ja sam Stosumaru, drago mi je".
Okrecem se prema novom liku koji dolazi i takodje ga odmjeravam od glave do pete i govorim mu :"Pozdrav Alviss. Ja sam Stosumaru. Drago mi je. Evo odmaramo uz prirodu, nema nista ljepse nego uzivati u prirodi.

Drago mi je Stosumaru ,trenutno sam u potrazi za prijateljima i iskreno timu (Kazem mu)
Hoces li da postanemo tim ?(Priupitah ga) vrlo je bolje na misijima imati +1 osobu
+

Malo ga zaprepasti ta informacija obicno je uvjek sam.
Odgovara mu:"Hmmm, pa iskreno to ne zvuci uopste lose. O kakvim misijama se radi. Trenutno mislim da jos nisam spreman jer jos sam u akademiji. Treba mi jos malo vremena da postanem genin. Nakon toga ce mi biti drago da krenemo u neke avanture. Da pitamo i Alvissa da nam se pritruzi. Sta mislis o tome? "

Ni ja za sada nisam i dalje spreman ,makar tako kaze moj Sensei ...ali nije u opste lose naci prijatelje i vezbati sa njima da postanete pravi tim i da imamo pravo razumevanje izmedju nas(odgovorih mu)

Naravno ako hoce da napreduje sa nama ,nevidim zasto ga nebismo pozvali u tim .(Odgovorih mu ambiciozno)

Smeskajuci se setim Genin ispita I upitam Kan-a:
Jel si cuo za genin ispit?
Gde bi mogli da polazemo?
Gledajuci ga ozbiljno tokom usporenog hodanja vetar pocne da duva.

Odgovaram Hitomi-u sa osmjehom jer izgleda nasao sam prijatelja a mozda i tim:" u prolazu sam vidjeo da ima polje za trening sa surikenima mozda da dodemo tamo da treniramo. Pa kada steknemo iskustva mozda cemo koci krenuti na neke misije. Ja jos treba da treniram da izadjem iz akademije."
Okrecem se prema Alvissu:"Ako Hitomi bude htio bicemo na polju za treniranje surikenima i vjezbati pa nas posjeti."

Gledam Stosumaru-a i razmisljam (Pronasao sam prijatelja koji zeli da napreduje ,ovo ce biti interesantno )

(Odgovaram im)Vazi i ja stalno posecujem taj shuriken park ...kada ste tamo slobodno me pozovite..ja uvek treniram kada imam vremena.

Gledajuci ga zacudjeno jer je vec polozio te me upita jel imam nekog porodica,prijatelje ja mu odgovaram:
Imam roditelje, prijatelje ne ti jedini kog sam upoznao.A ti jel imas nekog?
Bilo mi malo neprijatno da ga pitam za te stvari.Onda vidim da mi stomak krci a I onako Sam I gladan.
Hoces negde da idemo pojesti nesto?

Kako smo se kretali polako je pocela da pada noc kako smo hodali izlazili smo iz parka I dosli do sume koju moramo proci.

Slusao sam razgovor moja dva nova prijatelja i odlucio sam da se pridruzim njihovom timu i da zajedno prodjemo put od akademije do najpoznatijih svetskih jonina. Drago mi je da sam pronasao prijatelje koji zele da napreduju kao i ja. Nakon sto smo odlucili da osnujemo tim ja sam vec morao da idem pa sam im rekao.
Ljudi ja sad moram da idem, ajde da se sutra nadjemo negde i da treniramo.

Ovaj park je odlican za odmor uma i tijela rekao je sebi Akrio. Razmisljao je o tome kako je ovo mjesto perfektna lokacija za rehabilitiaciju uma od napornih mentalnih treninga koje je radio u toku svakog dana.

"Specifican miris ima!" - rekao je Akiro i sa uzitkom legao na mekani travnjak i gledao u nebo koje ga je polako uspavljivalo.