Town Gate

Kada su stigli do ulaza u Akumetsu grad, primetio je dvojicu čuvara koji su nadgledali ulaz. Bilo je očigledno da vode strogu evidenciju dolazaka i odlazaka. Nije želeo da izazove sumnju, pa je odlučio da pristupi čuvarima mirno i sa poštovanjem.

Dobar dan, mi smo iz Takigakurea, došli smo da završimo važan posao sa vašim gradom. Ovde su svi potrebni dokumenti i sredstva za našu misiju.

Pružio je papire čuvarima, pažljivo ih posmatrajući dok su pregledavali dokumente. Znao je da je svaki detalj bitan i bio je spreman da odgovori na sva pitanja koja bi mogli imati.

Molimo vas da nas pustite unutra kako bismo mogli da završimo ono zbog cega smo dosli.

Dok je čekao odgovor čuvara, osećao je pomalu napetnost, znao je da je ovo prvi veliki korak koji ce doneti bolju buducnosti i napredak sela. Bio je spreman da se suoči sa svim izazovima koji bi mogli doći, odlučan da vrati dug i osigura bolju budućnost za svoje selo.

Kada su stražari dobili dokumenta od dvojice posetilaca iz Takigakurea, pažljivo su ih pregledali. Papiri su bili uredni i sadržali su sve potrebne informacije o njihovoj misiji. Nakon detaljne provere, sve je bilo u redu.

Stražari su otvorili kapiju i poveli Fumetsua i Yashina kroz glavni ulaz u grad. Vetar je nosio blagi povetarac dok su prolazili kroz užurbane ulice, i osećao se miris svežeg hleba iz pekara pored puta. Grad je bio živahan, a stanovnici su se bavili svojim svakodnevnim poslovima, ne obraćajući previše pažnje na novopridošle goste.

Dok su prolazili kroz glavne ulice, Fumetsu i Yashin su mogli videti čistu organizaciju i red u gradu. Nakon nekoliko minuta hoda, stigli su do velike zgrade sa natpisom "Sala za sastanke". Stražari su ih ljubazno uputili unutra, otvarajući teška drvena vrata.

"Molimo vas da uđete i sačekate u holu. Predstavnici će uskoro doći da vas prime," rekao je jedan od stražara, klanjajući se u znak poštovanja.

Fumetsu i Yashin su se našli u prostranoj, elegantno uređenoj sali sa velikim stolom u centru i udobnim stolicama postavljenim oko njega. Zidovi su bili ukrašeni tapiserijama koje su prikazivale istoriju Akumetsu grada, a atmosfera je bila ozbiljna ali i prijatna. Sada je bilo jasno da je prvi korak uspešno savladan i da je pred njima važan sastanak koji bi mogao doneti promene za oba sela.

Nakon što mu je Genji dao novac, Yashin nije bio potpuno miran zbog nošenja tako velike sume kroz svet sam. Takođe, nije bilo verovatno da postoji neko drugi kome bi taj zadatak mogao biti poveren. Kada je već započeo pregovore i poboljšanje odnosa sa Akumetsu gradom, bilo je logično da im lično dostavi ono što im duguju.

Pošto je prešao ne tako dug put od sela do kapije grada, stražari su ga mogli zapaziti. Svesni sada već ko je u pitanju, nije morao mnogo da se pravda u vezi svog identiteta. Odnosi su sada bili znatno bolji nego prošlog puta, što nije uticalo na njegovu ozbiljnost i formalnost. Sa poštovanjem se predstavio i pozdravio čuvare.

"Yashin iz Takigakurea, drago mi je da vas vidim ovako orne za rad!" – reče, te odmah pređe na stvar zbog koje je došao. "Došao sam da isporučim odgovarajuću sumu novca. Ne bih da trošim vreme vas i ostalih unutar grada. Najbolje je da pozovete nekoga kako bismo izvršili transakciju ovde."

Čuvari su ga pozdravili i složili se sa njegovim predlogom. Ubrzo se jedan od odgovornih članova Akumetsua pojavio na kapiji. Yashin mu je prišao, pozdravio ga i predao mu novac.

"Prebrojte," – reče šaljivim tonom, te pozdravi sve prisutne na kapiji i uputi se dalje svojim putem. Ali u tom trenutku, setio se nečega.

"Uh, umalo da zaboravim," – reče gotovo sebi u bradu, ali dovoljno glasno da ga svi čuju, te izvadi iz torbe glavu od Sabura i dobaci je.

"U pitanju je glava Sabura, poreklom iz Yuki klana, visoko rangiranog u bingo knjizi. Predstavljao je pretnju po selo, a samim tim i po vas. Neka njegova glava bude vid kamate na ovaj dug," – reče, te se sada definitivno uputi dalje svojim obavezama.

Došao je i taj momenat, nije mu mnogo trebalo da pristigne do same kapije Akumetsu grada, jer je hram u kojem je našao svoju drugu Keiki Kocku bio nedaleko odavde. Za ovaj grad je čuo samo preko glasina, znao je da su selu vodopada partneri već duže vreme, ali do sada ni jednom nije bio u samom gradu kako bi upoznao svoje parnere u ćetiri oka, tu privilegiju je do sada imao Yashin dok se Genji sukobio sa liderima Uzumaki organizacije.

Polako je prilazio kapiji sela noseći svoju masku na licu, stražari čim su ga ugledali stali su na svoje noge sa većim oprezom, prvim pogledom se videlo da im je privukao pažnju. Genji je digao svoju ruku u znak da dolazi mirnim povodom, a drugom rukom je uhvatio svoju masku i skinuo je sa svog lica.

-Polako...moja greška što nisam skinuo masku malo ranije...Ne želite valjda svog saveznika da napadnete-


Rekao im je sa blagim osmehom na svom licu dok je skidao masku



-Ime mi je Yamanaka Genji - Treći Takikage sela skrivenog u vodopadima, drago mi je...do sada ste imali privilegiju samo upoznati Yashina, ja sam bio malo zauzet kako bih vas ranije posetio...-
 
Predstavio im se ukratko, nije voleo mnogo gubiti vreme na stvari koje ne moraju dugo da traju, već je hteo odma preći na glavnu stvar njegovog dolaska.

-Da pređem odmah na stvar...želim pričati sa jednim od glavnih ljudi Akumetsua, recite im da imam nešto što će im sigurno zapasti za oko...veoma je važno po sam Akumetsu kao takođe i za naše selo...-
 
Završio je svoje predstavljanje i stajao je pred stražarima, čekajući da prenesu vest bitnijim ljudima grada, takva je procedura ni on je nije voleo.

(cekao sam storynote i nisam ga docekao)

Napustio je glavnu halu za sastanke, nakon čega su ga dva stražara ispratila do kapije nakon samog sastanka sa starešinom Akumetsua. Prošao je kroz samu kapiju laganim hodom, razmišljajući o svemu što se desilo ovog dana. Podigao je ruku i mahnuo u znak zahvalnosti i pozdrava, a potom dodao.

Do sledećeg viđenja... znao je da ih je možda i lagao tim rečima, jer nije znao da li će dočekati narednu posetu ovom gradu. Verovao je da je ovo prva a ujedno i poslednja poseta Akumetsu gradu, znao je da se prava igranka tek sprema, i nije bio siguran kako će se odigrati. Stavio je svoju masku na lice i potom nastavio laganim koracima natrag ka Selu Skrivenom u Vodopadima.