Vratio se sa dalekog putovanja na kom je uspeo da suzbije nelegalna istraživanja kvazi naučnika nad seljanima sela Oppo... zaboravio je celo ime sela. Nije bitno jer je svakako pokupio nagradu za taj zadatak. Mora naglasiti da je jedva izvukao živu glavu iz pećinčine u kojoj se nalazila laboratorija. No sada to je bilo nebitno. Na kapiji se pozdravio sa čuvarima koji su ga već znali po imenu i stao pored oglasne table da vidi da li se nešto promenilo od njegovog odlaska do povratka u grad.

Zajedno sa Beom i Kurom zaputio se u oblast gde su shinobiji sa poternica. Zadatak im je bio da ih dovedu do Akumetsu grada žive u najboljem slučaju. Šta može da se desi ako dođu bez nekog ekstremiteta. Pa baš tako ništa posebno. Već je imao neke ideje za svoju kolekciju. Jedva je čekao da konačno oseti žar prave borbe

Po pozivu samog Akumetsu grada, Beo se odlucio da seta uz masu. Gledao je da uz sebe drzi Kuro Santona, da se ne bi izgubili. Nije hteo nesto puno da analizira dogadjaje koje mogu da se dese na vencanju koje predstavlja zabavu za sve ove ljude.

Dom, kuća, sećanja, život... Skoro sve je ostalo kilometrima iza njega. Došao je u veći grad gde će pokušati da unapredi svoje sposobnosti i postigne ono što želi. Početne psihopatske osobine su počele polako da se naziru u njemu. Ostavivši sve poroke, prepustio se samo jednom-moć. Znao je da moć u ovom svetu znači novac. Na jednom ovakvom mestu njegove sposbonosti krađe, laži i obmane mogu dođi do izražaja i doneti mu slavu, moć i bogatstvo. Nakon obavljanja osnovne papirologije, krenuo je u potragu za mestom za stanovanje.

Stigli su i do kapije i pred njima su bili kilometri i kilometri puta dok ne dođu do lokacije gde treba da obave svoju misiju. Obavili su svu papirologiju sa stražarima i izašli van kapije. Sada su pred njima samo put i misli.

Konacno sam se vratio u selo nakon ove iscrpljujuce misije, nije bilo lako moram priznati, dali smo sve od sebe. Od rusenja i padanja nekih stvari se i ne secam jasno, samo kroz maglu... U jednom trenutku smo morali da se borimo protiv clana tima koji je pomahnitao, ali na kraju hvala Bogu sve je doslo na svoje i vracam se u selo ziv i zdrav.

Putovanje koje je sada bilo iza njih iskoristili su da se upoznaju. Shohei je bio interesantan mladić i verovao je da će sa njim vrlo lako pronaći zajednički jezik oko njihovog udruživanja i saradnje oko budućih misija. Stigavši pred samu kapiju Akumetsu grada krakto vreme se divio samom stilu gradnje, a onda se obratio dvojici čuvara koji su prišli.

"Moje ime je Ibuki, želeli bi da porazgovaramo sa liderom ovog mesta." - reče čuvarima, a zatim oprezno zavuče ruku u džep i izvadi komad kristala obavijen u neku staru tkaninu. "Verujem da imamo ono za čime tragaju."

Odmotao je tkaninu tako da čuvari mogu da se uvere u to što je pričao.

Makismalno su iskoristili putovanje koje su prošli da razgovaraju i malo dublje upoznaju od samog imena. Put nije bio težal ali trenutna lokacije jeste, gledajući sam stil građevina Akumetsu grad i nije izgledao toliko notorno kao što je bilo na glasu, ali znao je da u svakom trenutku i on može postati barbarična životinja ako nešto krene po zlu. Pogled su mu na momente odvratili skupovi odnosno jata ptica na nebu. Nakon viđenog prizora nije mu bilo jasno kako ovoliko drže do stila i umjetnosti a vode svoju politiku kao životinje. Ali to sada nije ni bilo bitno, misija i razgovor za liderom je bio prioritet kako bi mogli preuzeti nagrade i dobiti dozvolu da urade svoju misiju na njihovoj teritoriji.

Pazio je na svaki pokret stražara kako ovo ne bi krenulo po zlu odma pri njihovom stizanju.

Grad je bio u takvom stanju da je ulazak u njega bio zabranjen. To je bilo značajno bitnije kada su u pitanju dva nepoznata shinobija jonin ranka. Stražari su pristojno pozdravili par nindzi koji je došao. Obavestili su svoje nadredjene i lanac komande je nastavio sve do samog vrha Akumetsua. Jedan misteriozni ninja Jonata se pojavio i poklonio se prisutnima. U rukama Ibukija je prepoznao da je to komad koji traže.

Jonata se predstavio i dajući im do znanja da postoji mogućnost da je to item koji traže ponudio im je dve vrećice blaga.

Ako se slažete mislim da je ovo dovoljno za vaše usluge... rekao je.

Nije prošlo dugo, par trenutaka čekanja na kapiji. Shohei i Ibuki su u momentima čekanja razmjenili par riječi i ideja kako da nastave dalje i sam prioritet njihovog dolaska ovdje. Nije to bila samo obična predaja nagrade, u momentima prije nego su se zaputili prema Akumetsu gradu Ibuki je pronašao poster o misiji koja plaća veoma fino ali se ona nalazila na teritoriji Akumetsua. Prije nego su krenuli odlučili su da spoje ugodno sa korisnim te uz nagradu koja im se ponudi jednostavno traže za permisiju da ostanu na njihovom teritoriju kako bi odradili svoju misiju.

Nasmijao se lagano kako bi pošao malo da opusti atmosferu.

Nagrada koja im je uručena bila je sasvim dovoljna za posao koji je odradio. Svega par sati istraživanja donelo mu je taj kristal, a nagrada bila je i vrednija nego što se nadao.

"Hvala." - reče nakon što je uzeo nagradu.

Svakako podjednako bitna stvar bila im je ta misija. Nadao se pozitivnom odgovoru, ako ne i pomoći pri rešavanju iste.

Naravno. Mislim da je to najmanje što mogu učiniti za vas.

Rekao je Jonata sa osmehom.

Sada vas moram pozdraviti, mislili bi da sam u genjutsu kada bih vam rekao koliko posla me čeka..

Rekao je sa smeškom i otišao.

"Zahvaljujem na tome. Rešićemo misiju u što kraćem roku." - reče i okrenu se ka Shoheiu. "Mislim da smo ovde završili sve, vreme je da krenemo."

Po informacijama koje su imali, banda tih zlikovca pod nazivom Akatsuki Syndicate nalazila se nešto severnije od samog grada. Ta misija bila je još jedna u nizu linearnih misija koje su imale svoj tok, prikupi informacije, pobedi protivnike, pokupi nagradu.

Rekao je sa nekim veoma blagim osmjehom upućenom prema Jonati. Potom gledajući u Ibukija sa nekom vatrenom energijom koja je dopirala iz njegovih očiju bio je spreman da izvedu ono zbog čega su tu primarno, rušenje Akatsuki Syndicate-a.

Dugačak i težak put konačno je bio gotov na kapiji ovog velelepnog grada. Nije bilo teško pronaći ga, svi putevi su vodili ka njemu. Slobodno je mogao proglasiti ovo mesto za novi centar sveta ili makar nešto što teži tome. Očaran bogatstvom samog mesta hodao je sporo i uživao u scenama ogromnih kočija koje su ulazile i izlazile iz grada i masivnim zidinama. U daljini video je zgrade i vile kakve bi normalan narod mogao samo da sanja dok obrađuje siromašno imanje koje im tad beše u rukama. Nije pogrešio što se ovde zaputio.

Na kapiji sačekao ga je stražar koji nije izgledao ni malo prijateljski nastrojen. Ipak je njegov posoao postao čisto pozdravljanje već poznatih lica koja su često po rasporedu prolazila.

"Kojim dobrom mladiću?", upita stražar jer uvide njega samog na glavnoj kapiji. Nije ni bio red odmah preći na nasilje.

Upućen u celu onu priču o ljubičastoj kiši. Gomila prevaranata došla je u Akumetsu sa raznim kopijama tog predmeta. Morao ga je poslati odmah kod čoveka koji je mogao da proceni autentičnost.

Pušten u grad, brzo je pronašao i zgradu o kojoj je ovaj pričao. Unutra je ušao i cela ta priča tekla je glatko. Predao je kristal koji je pronašao i sad je ostalo samo da sačeka u čekaoni svoju nagradu. Koliko god Akumetsu bio na lošem glasu nije moguće da neće nagraditi onog ko im završi ovako bitan posao.

Shinobi koji je došao na proveru robe dobija odgovor jako brzo. Mrk deblji čovek dolazi i govori kako je to mozda taj predmet. Nudi mu nagradu i želi ga otkupiti što pre (jedva čeka da ga odnese upravi i dobije povišicu).

Mislio je da nije tražio mnogo. Svakako sav novac koji potroši u restoranima ide direktno kroz sistem oporezivanja u Akumetsu kasu. Njegova poternica koja beše poznata u svetu nije bila debela i nije predstavljao ni najmanju pretnju po grad.

Turistička viza u vrednosti od 15 roleplay postova prihvaćena od head admina. Nema čovek vremena za storynote.

Počastvovan ovom odlukom odlučio je odmah da se baci u razgledanje po Akumetsu gradu. Bio je jedan od onih koje je pored hrane i priroda jako interesovala. Sa ovim mogao je da konačno proba wagyu beef stek koji je hteo da proba od malena, samo nije imao mogućnosti jer jedino mesto koje je tako nešto prodavalo nalazilo se baš ovde u Akumetsu. Zaputio se ni sam ne zna gde, jednostavno je lutao ulicama ne bi li nabasao na neku reklamu za restoran koji to služi.

Pun besa i gneva Swatsuu je samo sa najbitnijim stvarima prosao kroz kapiju njegovog rodnog grada. Ostavio je njegove skolske drugare, strazare, bez reci. Videlo mu se na licu da ne zeli ni rec da progovori sa stanovnicima Akumetsua. Na poslednji korak granice sela rekao je sapatom sebi o bradu:

"0pelo ce se cuti kada dodjem sledeci put ovde."

Vreme je bilo da osvoji neke nove nagrade, da napravi neke nove pobede. Zaputio se u nepoznato. Na kapiji je zastao pored oglasne table da vidi ima li neka misija koju bi on mogao da odradi. Srce mu je zastalo na trenutak kad je video pored postera nekog tamo Esau Armanija i poster svog druga kako visi tu. Nagrada za lov na njega, ziv ili mrtav nije bilo bitno. Oci su mu se razbecile i sto pre je napustio Akumetsu i pritom sada ima razlog da se sastane sa Yugramom da mu prenese ovu informaciju. Ipak je na poternici u sred Akumetsu grada.

Gledao ga je stražar kao da mu je celu porodicu pobio. Drugi 'pak se trudio da ostane što nepristrasniji, da obavi svoju dužnost korektno i po pravilima pa makar to bio i kraj njegovog života. Znali su ko je. Imali su dodatnu svesčicu pored bingo knjige sa ninjama koji zahtevaju najveći oprez. Naravno pre nego što je Uchiha i ušao u vidno polje stražara i kapije cela gradska uprava je bila obaveštena o njegovom prisustvu. Stražar Miju (ovaj što ga gledao popreko) držao je ruku na maču spreman da ga potegne. Nisu ni ta dvojica što kapiju svaki dan čuvaju bili za bacanje već ninje najboljeg kova. Posekli su i oni svojevremeno masivan broj ninji svih sela i gradova koji kada bi Akumetsu zatego kaiš digli bunu. Sada pred čovekom kao što beše Ston nisu se više oslanjani na reflektivnu liniju umrljanu krvlju na svojim katanama već su svakog časa očekivali pojačanje i glavne ninje iz sela. Medjutim niko se nije pojavljivao.

Ston kao da je video nevidljive stvari stao je tačno ispred limitirajuće barijere grada. Nakon što je stao jedino  što se pomeralo beše dim njegove cigare. Gledao se sa stražarima pravo u oči sa blagim umuklim osmehom na licu. Osećao neki bljutav ukus u ustima. Verovatno je Akumetsu grad bio u pitanju.