Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Rice fields

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Rice fields

Rice fields SuyPIzR

Rižino polje koje se proteže dokle god pogled doseže. Živopisne zelene stabljike ljuljaju se na blagom povetarcu, ispunjavajući vazduh slatkim, zemljanim mirisom. Poljoprivrednici se mogu videti kako brinu o poljima, pažljivo presađujući mlade izdanke i osiguravajući da su razine vode upravo kako treba. Povremeno stoji strašilo, odvraćajući ptice koje bi mogle biti zainteresirane za zrelo zrno.

Yuu je hodao svojim putem prolazeci kroz poje pirinca. Posto mu je bilo dosadno posmatrao je nebo i brojao je oblake koji su prolazili preko njega. Tako brojuci polako je prosao pored polja pirinca i nastavio je svojim putem preko poja.

Put do kuće vodio ih je kroz polje pirinča koje se prostiralo u nedogled. Konačno kada su posle gotovo sat vremena šetnje došli na drugi kraj na drvetu pored puta ugledao je jedan poster.

"Ovo je prava stvar za nas." - reče dodajući mu poster koji je skinuo sa drveta.

Četvorica ninji su uništili hram i oskrnavili svete mošti nekog pripadnika te religije. Zadatak je bio da ih uhvate žive ili mrtve da bi dobili nagradu.

Zadatak koji su pronasli, je bio sasvim prikladan za njih dvojicu. Nije bio nesto moralan sto se tice obavljanja poslova, ali vise je voleo da kaznjava negativce. Iako nije znao ko je na ovome svetu uopste odredjen da donosi odluku ko je dobar, a ko zao.

Hajdemo, da ne gubimo vreme.

Laganim koracima su se uputili prema destinaciji zadatka.


Bilo je prošlo nekoliko časova od kada je Koga napustio Hram Zvuka, a već nekoliko dana od kada je napustio i Akametsu grad, krenuo je na jug zemlje, želeći da se opet približi moru. More je ipak Kogi odavalo neki osećaj sigurnosti. No, mlad i neiskusan, Koga je u svojoj avanturi na jug zalutao. Došao je do nekih ogromnih pirinčanih polja i sve je bilo tako jarko i zrelo. Koga je odlučio da prodje kroz ova polja i ode u nepoznato.

Prvo na sta sam naisao su bila velika polja pirinca. Protezala su se jako daleko mnogo suvecaneko sela pirinca koja smo imali u mom rodnom selu. Sreo sam nekolicinu poljoprivrednka koji su marljivo radili na odrzavanju ovih polja i njihovih zitarica odnosno prihoda. Pozeleo sam im srecan rad ali nije bilo tu mnogo zanimljivih stvari pa sam samo nastavio da pedalam

Hajato je doputovao na svoje odredište. Blagi povetarac nosio je hladnoću jutarnjeg vazduha i miris sveže zemlje, pomešan sa slatkastim aromama koje su se širile iz prostranih polja. Hajato je, laganim koracima, koračao putem koji se prostirao poviše polja dok je posmatrao tuce vrednih farmera koji su, u vodi do članaka, tretirali zemlju u nadi za što boljim prinosom ove sezone.

Iako nije nameravao da se ovde zadržava, Hajato odluči da ipak odvoji nekoliko trenutaka i oda počast vrednim farmerima bez kojih esencijalna samurajska namirnica ne bi postojala. Bez njenog postojanja u pitanje bi se, verovatno, doveo opstanak samurajske klase, čiji je on sam bio pripadnik.

Dok je stajao na ivici puta, Hajato je dobro osmatrao i osluškivao čitav pejzaž koji se na horizontu spajao sa plavetnilom nebeskog svoda. Rukama je prošao kroz svoju tamnu, masnu kosu. Fizički izgled samuraju nije bio od značaja i s' toga je on vazda delovao zapušteno.

Drevnom samurajskom molitvom pomolio se za blagostanje čitave nacije, a posebno zemljoradnika bez čije svakodnevne žrtve on nikada ne bi imao prilike da spozna put mača. Razmišljanje na tu stranu ga je dalje navelo da, kroz filozofska načela, sebi predstavi sliku o suštini svačije uloge u ekosistemu koji mi nazivamo "društvo".

Nakon što je u sebi izgovorio molitvu, Hajato načini blagi, skoro neprimetan naklon kao dodatni iskaz dubokog poštovanja koji je gajio prema predstavnicima ovog najbitnijeg stuba civilizacije. Sa željom da ostane neprimećen, Hajato je nastavio svoj put dalje, ubrzavajući svoj korak kako bi što pre prešao u sledeću oblast.

Odlučni Ronin Hajato nastavio je svoje putovanje kroz polja riže. Sa ovim prizorom, sledbenik puta mača susreće se po drugi put, ali splet, već poznatih aroma, beše percipiran njegovim izoštrenim čulima kao i prvog dana kada je njegova noga stupila na tlo ovog plodnog zemljišta. 

Dozvolio je sebi još par trenutaka za uživanje u ovom prizoru. Drevne molitve opet su se valjale preko tankih, čvrsto skupljenih usana dugokosog mačevalaca, upućene vrednim zemljoradnicima koji su, delovalo je, ostali u istim položajima kao i lani. Nakon što je, kroz molitvu, podelio prisutnima delić dvoje duhovne energije, odlučno i ponosito, sa osećajem ispunjenosti u srcu, Hajato nastavi dalje putem samospoznaje.

Konacno posle dugog i napornog putovanja koje ga je dovelo do ove prelepe i magicne livade moze da se odmori i fizicki i psihicki. Ovde je dosao sa ciljom da predje granicu izmedju zemlje vatre i zemlje vode i time dodje do prelepih gradjevina i oaza zemlje vode.

Koracajuci kroz doline preplitajuci klimu zemlje vatre i vode atmosfera koju je ova ravnicarsko-planinska regija stvorila bila je kao bajka, uzeo je jabuku sa drveta potom je lagano jeo i uzivao u pogledu ispred sebe, ovaj pogled ga je samo jos vise podsticao da vidi stvarnu prirodu zemljevode.

Sedejuci i jesti jabuku na kamenjima nije mogao drugacije da se zabavi i provede svoje vreme, odjednom setio se da je morao da ode do zemlje vode sto pre. Ova dolina zamutila mu je um od njene lepote, spremio je sator potom uzeo malu pauzu da se spremi za put.

Dok je sedeo u satoru razmisljao je o najboljoj ruti kojom bi prosao i na kraju stigao do zemlje vode, razmisljanje bilo je intezivno i morao je da se uozbilji da bi izabrao najlaksu i najbrzu rutu za ovo putovanje koje ga ceka. Sati su prolazili, a Sakumo morao je da se spakuje i polako laganim koracima krene prema zemlji vode.

Konacno posle par sati spakovao je sve svoje stvari kao i nesto malo novcanica ostalo u njegovom novcaniku, sa zustrim pogledom i odlucnoscu krenuo je prema nepoznatom i bushido putu koji ga ceka. Kao samuraj morao je ostati stalozen da bi prebrodio avanture i izazove ispred njega.

Dosao je na ovo mesto ne bi li se odmorio od napornog dana kojeg je imao, seo je na ovu lepu livadu i izvadio je rakiju i vodu koju je nosio za njim ne bi li se kao covek odmorio i napio posto nije ima sta drugo raditi.

Nakon sto se lepo napio otiso je do sume ne bili nasekao drva kako bi mogao lepo da ocvrsti svoj sator kojeg je poneo. Dok je sekao drva pored njega je naisao zec, koga je naravno uhvatio ne bi li imao sta da jede.

Posle toga kada je uhvatio zeca nastavio je sa secom tog drveca koga je poceo, i sve to drvece je naslagao u jedna drvena kolica koja bi se vukla do mesta gde neko hoce da ostavi sva ta drva koja je nacepao za taj dan.

Vukao je nazad ta kolica puna drvima na njima je bio zec kojeg ce da jede za veceru, posto se polako smrkavalo a, on je morao da pozuri sto pre do mesta ne bi li postavio sator i ocvrsnuo ga. Dok je koracao sve u zurbi culo se krckanje lisca ispos njegovih nogu.

Napokon posle tog dugog koracanja pocelo je da se cuje zuborenje reke sto je znacilo da je on blizu svoje kuce i da ce moci lepo da se odmori, posto je samo zbog odmora dosao na ovo mesto. Stigao je kuci poceo je da pricvrstuje sator sa drvima koja je doneo. Prcvrstio je sator i nategnuo vodu iz balona.

Nakon odmora u selu krenuo sam put kuci,prolazio sam kroz dugo polje pirinca.Ali u uputo sam vidio neke simbole koje su licili na simbole iz pecine.Tu su bila 3 simbola.Jedan simbol je bio 2 krila medutim jedno krilo je bilo bijelo a drugo crno,drugi je bio krug ali je preko njega imao iks,a treci simbol je bila neka munja.Simboli nisu bili jedni kraj drugog nego od prilike svaki je bio 100 do 150 metara udaljen a pored simbola sa munjom bilo je drvo koje je skroz crno i polu sruseno,Zapisao sam tu mislice da je grom udario u to drvo.Kada sam stigao kuci odmorio sam,a sledeceg dana otisao u Hokage office i rekao im sta se desilo

Misija u ovom predelu je bila vrlo zanimljiva zbog izrazito gostoljubivog stanovnistva.

Prolazeci umorno poljem sa zeljom da zavrsim misiju brzo i vratim se u svoje selo, uputio sam se ka ostrvu na kom moram da ubijem nekoliko nindzi, za to vreme dok sam putovao pokusavao sam da se spremim za borbu psihicki...

Posle kratke misije Kaneko i ja smo krenuli nazad u nase selo i nasim kucama da odmorimo i spremamo se za polaganje chunin ispita misija nije bila toliko teska te smo se Kaneko i ja brzo nakon nje uputili ka nasim kucama...

Nakon misije sam se šetao i ugledao polja riže prošetao sam se tu sa Murom nakon što smo završili sa šetnjom krenuli smo kući,
dok smo izlazili sa polja razmišljao sam šta se stvarno dešava jer ova troica su bili istog ranka kao mi nemogu da verujem da su bili ovoliko slabi,dali šinobiji postaju slabiji iz godine u godinu ali to sad nije važno moram da uradim nešto važno.

Na putu do misije sam zastao i obukao svoj lagani plast koji ceme u slucaju iznenadnog napada koliko toliko odbraniti, malo mi je bilo mrsko danas da radim ali mi je bio potreban novac #card481
kada sam obukao plast i lepo navukao na mene hitro sam krenuo da mesto u kojem bi trebao da odradim misiju... #card21