Solitude

Mirna luka je jedno od retkih imena dato ovoj usamljenoj luci smeštenoj na Severnom arhipelagu Bushima. To je mirno i spokojno mesto, udaljeno od haosa i nasilja ninja sveta. Atmosfera oko pristaništa je mirna i spokojna, uz blago ljuljanje talasa o drvene daske koje stvaraju umirujući i meditativni zvuk.

Šetajući uz kamenu obalu, zastao sam u mestu

'Opet se srećemo, Taisei'

S osmehom na faci, ugledao sam meni poznatu osobu, prilazeći. Osećaj je bio lep, videvši poznato lice posle dugo vremena. Za ovaj susret, kriva je bila samo sudbina.

'Glavom i bradom'

Rekao bih, sa širokim osmehom. Nije se svakog dana nalazio neko koga poznajem u najnasumičnijoj oblasti ikad. Prišao bih još koji korak bliže, ali i dalje sam održavao distancu zbog Taisei-a. Nije mi brat, al bih ga izgrlio.

'Putujem svetom i ta priča. Vidim nisi u Akumetsu-u'

'Da mi sloboda nije draža, ne bi se našli na ovako lepom mestu'

Pogledao bih mirno severno more. Nisam osećao neku napetost, budući da sam i sam bio opušten.

'Napustio sam Akumetsu čim je onaj batan spomenuo čitavu priču oko toga. Malo sam se razočarao u zainteresovanost ostalih, al to svakako ne bi trebalo mene da se tiče.'

'Oliva, Favela i iskreno ne sećam se više ko još od vesele družine'

Tad nisam ni upoznao brdo ljudi. Aj crnac i onaj sa mačorom bili su simpatični, Taisei je delovao okej, onaj nindža ratnik.. Više me sećanje nije služilo, supressovao sam nekako memoriju da se to uopšte desilo, samo sam nastavio svoj svakodnevni život.

'Nebitno skroz iskreno. Neka ih.'

Provukao sam te reči kroz neki začuđen ton. Šta ti bilmezi trenutno rade? Verovatno uživaju u nekom šinobi kafiću dok mi - ljudi avanturističkog duha - idu levo i desno kroz svet, tražeći neku višu svrhu

'Šta si ti radio ovih nekoliko meseci?'

'Lenčario po vikendici. Odradio po koju misiju levo i desno. Ništa specijalno.'

Ponovio bih tu poslednju reč sa osmehom. Nije da mi se šta preterano dešavalo u životu sem što sam malo usavršavao svoje jutsu-e, i to je bilo to valjda.

'Vodimo sličan stil života.'

Bio je znatiželjan odmeravajući Isaaca od glave do pete , gledajući da li može sam da zaključi. Dosta je mogao da sazna o čoveku kada bi saznao njihovu prošlost. Delovao mu je Isaac  kao da je iz Uchihe ili Senjua.

'Uzumaki klan. Ćale mi je Uzumaki a majka Akimichi. Srećom pa sam povukao na bolju stranu'

Nasmejao bih se, nisam želeo ni da zamislim sebe sa stomačinom od 200 kila. Neka, malo hleba i trapista i ja sam zadovoljan.

'A ti?'

'Slatko, Taisei'

Rekao sam na kristalčiće koje je formirao na dlanu svoje ruke. Pokazivao bih i ja njemu lance, al iskreno nije mi se trenutno dalo da trošim chakru. Priseo sam na kamenje koje se nalazilo na obali, te sam uzeo jedan, bacajući ga ka okeanu.

'Ovo mi je bila jedna od omiljenih igara kad sam bio mali.'

Zgrabio bih još jedan, ovaj puta pljosnatiji kamen sa obale, a potom bih ga zafrknuo u more. Jedan, dva, tri.. četiri, pet.. opet devet. Devet mi je inače bio neki cursed broj,

Nasmejao sam se na njegovu priču.

'Ja sa druge strane nisam nikad doživeo baš neku tešku zimu. Kod Shiburu šume uglavnom nas drveća štite od tih nepogoda.'

'Vidi sad.. Malo pod uglom ga ciljaj, i bacaj'

Uradio sam kako sam rekao, i kamen bi odkakao više puta

'Verujem, ne odgovara ni meni baš često sunce i toplota. Bio sam skoro u srcu pustinje radi misije. Nepodnošljivo je, posebno u kaputu'

Video sam kako je zabacio, prokomentarisao bih

'Pokušaj da pljosnat deo pogodi vodu pod uglom. Kao kad bacaš šuriken'

'A ima'

Nasmešio bih se. Pratio sam njegova bacanja, iskreno za nekog ko se igra s kamenčićima po prvi put, impresivno

Al za mene, mala maca. Na njegovo pitanje, bacio sam kamenčić koji ne uspeo da odskoči dvanaest puta

'Možeš ti to bolje ledeni'

'A neka, vidiš da ti ide. Svaka čast'

Rekao sam dok sam spremao najopasniji bačaj do sada. S malo čakre u ruci, zabacio bih ga takvom brzinom, da bi oborio Taisei-ev rekord opet za 1. Jedan, dva, tri, četrnaest.

'Eto. bacaj.'

Krenuo sam da bacam novi kamenčić, i u sred bacanja čovek me je optužio za varanje. Ovaj bačaj je uspeo jedva osam puta da odskoči.

'Ej ti. Ja da varam? Umem i ja da osetim chakru.. Nemoj tako'

Prokomentarisao sam i njegovo korišćenje chakre u ovome, al nije mi smetalo.

Krenuo sam samo da se smejem na njegov neuspeo pokušaj. Bio je podosta zanimljiv, svidela mi se njegova tehnika do malopre, nije morao da 'baci sve u vodu' da bi me impresionirao.

'Jel imaš ti predlog za neku bolju igru? Hm?'

'Aj i to da vidim'

Videvši njegove bele kamenčiće, imao sam blagu ideju šta je Taisei zapravo hteo da uradi. Prebirao sam po plaži, dok nisam našao nekih 20ak crnih kamenja, možda malo više nego što treba, al za svaki slučaj rezervu da imam.

A znao sam da je to hteo. Mice jebene. Ćale me je kao mali terao da ih igram, al nikad nisam baš pohvatao sve taktike. Slušao sam pažljivo Taisei-a, a potom odradio svoj potez. Videlo se da je amaterski, al šta je tu je.

'A nije ti ovo tablić da mi sve kupiš, valjda i ja znam neka pravila.'

Moglo se videti da tu malo mulja i izmišlja, al sve u svemu nije bila igra u pare pa da se sad nešto dure i ljute. Uzeo sam kamenčić mali iz sprdnje i bacio ga u tvom pravcu.

'Evo igram, igram..'

Kako sam to rekao, osmeh mi je došao na facu. Ako Taisei vara, što ne bih i ja? Uzeo sam ko debil, krenuo da mu kupim figurice sa mojom crnom. Sve kako sam ih skupio, malo mi bile hladnjikave u ruci.

'Ti se svidja potez?'

'Šta god poželiš iskreno, nebo je granica. Mogli bi i na piće neko iskreno, nije da će nas smoriti ovaj pogled al, valjalo bi'

Iskreno, prijalo bi mi neko piće al ne bi još napušao mir ovog mesta.

'Tag, Kamen, Kunai?'

'Kako da te nisu učili. Kamen tupi kunai, kunai seče tag, tag pokriva kamen. Prosta igra. Ispružiš dlan za tag, za kamen skupiš šaku, a kunai ne znam, stavi dva prsta i nadaj se najboljem'

Demonstrirao sam mu pokrete rukama čisto da bi shvatio. Glupa igra, al za zanimaciju odlična.

"Kunai" - izdrao se "A ček ne trebam da kažem, kako beše"

Hteo sam da bacim tag, al kako se čovek prodrao kunai, promenio sam izbor u kamen, skupivši šaku.

'Samo ti tako igraj ako planiraš da pobedim narednih nekoliko. De opet. Na tri.'

Spremao se da baci najludji kunai svog života.

'Jedan, dva.. tri!'

'Evo, pobedio si'

Fer, ako ništa nije posedovao neki ludi jutsu da mi sad prodire u um.. Il da li poseduje? Ma sigurno ne. Skupio bih šaku nazad.

'Igramo do tri pobeđene. Da vidim šta imaš. Jedan, dva..'

Dao je Taisei-u pravo da kaže odlučujuće tri.

Mogao sam ga pročitati kao knjigu. Znao sam da će da baci kunai. Sa osmehom, skupio sam šaku, bacajući kamen. Nisam ni pogledao u tvoju ruku, znao sam da sam već pobedio

'Lagana priča, iskreno.'

Otvorio je oči, videvši da ga je Taisei ipak nadmudrio. Nemoguće.