Ninja World

First topic message reminder :

Lavirint Cvetova je jedna od poznatijih atrakcija Keon-a. Nalazi se na obodu grada i njena površina iznosi skoro hiljadu metara kvadratnih. Ukrašena je predivnim cvetovima skoro svih vrsta koji se mogu naći na ovom kontinentu. Redovno se vodi računa o njoj i njenim biljkama. U kontrastu sa njenim imenom, u ovom mestu je skoro nemoguće izgubiti se zbog njenih širokih tunela koji medjusobno vode do različitih izlaza.

Damon se nije puno bunio dok je odlazila. Ionako nije bio sam od kako je stigao ovde. Grad je bio ogroman i trebalo bi ga istraziti. Sigurno ima mesta gde se sluzi dobro pice, koje mu je, iako ga je jos uvek malo bolela glava od sinoc, neverovatno nedostajalo na usnama. Tada je podsetio sebe da pokusava da ostavi alkohol, ali ipak, ne moze to odjednom. Trebace vremena. Ustao je sa klupe i otisao.

Broj reči: 81

"Our bodies get bigger, but our hearts get torn up." :

*Ne, nije još kasno.. Nadam se da ne zatvaraju previše rano ovo mesto..Mada opet shvatam da moraju zatvoriti i obezbediti tj odbraniti od štetočina nešto ovako divno. Sranje.* mnoštvo pitanja se rojilo po njenoj glavi dok je ubrzavala korak do njednog od ulaza u lavirint cveća.

Obavila je brzi ali izceljujući obilazak a onda odšetala u pravcu kuće kako bi zadovoljila i ostale svoje potrebe..

Setajuci se gradom, Guts je zapazio jednu oblast prekrivenu sarenolikim cvecem i raznim biljkama. Posto do sada nikada nije video ista slicno ovome, odlucio je da se proseta tuda.

Kada je krocio unutar ovog lavirinta, bio je zapanjen njegovom lepotom i samom raznovrsnoscu flore koja se prostirala u nedogled.

„Hmm“ Hitomi je promrmljala, u sebi. „Ovo nisam očekivala“

Od kad je prvi put posetila ovaj cvetni lavirint, a to je bilo pre nekih 10tak dana sigurno, Hitomi je bila odlučna u ideji da zapamti i obiđe svaki kutak uzduž i popreko. Možda se čak i raspita u vezi toga kako bi mogla sebi da obezbedi pristup ovom mestu kad god, zaposli se ili slično. Pošto je planirala da provede miran dan, dolazak ovde joj se činio kao poprilično dobra ideja. A onda je naišla na njenom omiljenom mestu na nepoznatog mladića. Stajao je čvrsto baš tu na jednom od ulaza, koji je omugućavao da prošireni vidik na ovu cvetnu magiju. Posmatrao je, verovatno očaran a onda je gledala u njegovom pravcu. Mislila je kako bi možda bilo pristojnije od nje da sačeka da se se on pomeri krene dalje pa da ona dođe tu. Nije želela da ukvari ili pokvari onaj „početnički zanos“. To je bio jedan od lepših momenata. Kada prvi put ugledaš nešto prelepo... Ah to se pamtii dugoo...

Posto je Guts vec duze vreme samo stojao i posmatrao ovaj lavirint iz jednog mesta, pomislio je da ovako nesto verovatno izgleda cudno ako bi iko sa strane video. Osvrnuo se iza sebe, i ugledao jednu devojku nedaleko od sebe kako stoji i gleda u njegovom pravcu. Guts se pomerio sa strane kako bi oslobodio prostor da ona prodje te joj dovikne:

Ah, izvinjavam se ako sam ti zablokirao prolaz, malo sam se zaneo hah - Rece Guts malo postidjeno sa osmehom na licu.

„Čekaj, čoveče, imaš malenu bubicu tu na ramenu“ devojka ga pozva da zastane, otkrivši snežno bele zube kada mu se nasmehnula. Tek kada mu se približila primetila je koliko je krupan i visok bio, posebno u odnosu na nju. Koža mu je bila sakrivena ispod tamne odeće, koja je zamaskirala „malenu bubicu“. Pokazala je prstom na mesto gde je bubamara sletela.

Iako je Guts ocekivao da ce devojka samo da prodje pored njega i nastavi svojim putem, ona je zastala i skinula jednu malu bubicu koja mu je bila neprimetno na ramenu. Tek kada se priblizila Guts je mogao malo bolje da opazi njen izgled. Kada se osmehnula Guts je bio malo iznenadjen, i par sekundi je samo gledao u nju.

O hvala ti, nisam je ni primetio. Ovo mesto je bas prelepo. Da li cesto dolazis ovde?

„Da.“ odgovorila mu je bacivši još jedan pogled na prelepi vrt.

„Ali ne dovoljno često, ako mene pitaš. Kada dođem, poželim da ne odem nikad više odavde. I ti misliš da je prelepo? “ upitala ga je, i pogledala u ruku na kojoj je i dalje šetkama mala crvena bubamara.

Definitivno je prelepo. Nikada nisam video ovakav vrt. Moracu da dolazim ovde cesto, lepo je biti okruzen ovakvom prirodom, jos bolje ako setas ovuda sa nekim ako mene pitas. Moje ime je Guts, a ti si? - Upitao je Guts i ispruzio ruku cekajuci da cuje ime ove devojke.

„Guts, drago mi je!“ reče iskrenim glasnim tonom i pruži mu ruku. A zatim mu se predstavi „Ja sam Hitomi.“

Pogledala je sa koje strane ne bi bilo loše da počnu obilazak, a onda je lagano pošla u jednom pravcu pozivajući i njega rukom da krene za njom.
Zastala je kod prvog većeg prolaza odakle se moglo prostudirati mnoštvo različitih biljaka i cvetova.

Drago mi je Hitomi. Hitomi... bas lepo ime.

Hitomi je potom krenula napred, a Guts joj se odmah pridruzio.

Nisam znao da ovaj grad ima ovakav vrt. Nov sam u gradu inace tako da sam danas prvi put izasao malo da istrazujem. Koliko ti dugo boravis u ovom gradu? Jesi li starosedelac ili vise kao ja?

Pomalo je oklevala šta da kaže, a šta da izbegne da pomene. “Nisam starosedelac. Više ni sama ne znam tačno koliko, ali znam da ne znam šta bih od sebe od dana kada sam došla.”

” Šta ti misliš o ovom gradu, Guts?” upitala je momka gledajući ga radoznalim očima.

Nisam siguran sta da mislim o ovom gradu, nisam imao do sada prilike da vidim svaki predeo njega. A sto se tice ljudi ista situacija, mada eto barem sam upoznao tebe sto je odlicno, delujes kao dobra osoba - Rekao je ovo Guts sa osmehom na licu, nastavljajuci da hoda napred i razgleda ovaj vrt.

“I ti se činiš kao pozitivna persona” - Hitomu reče Gutsu, pa nastavi da ide iza njega.

“Mmm.. baš je divan dan danas” prozbori a onda ga uhvati za ruku odpozadi i povuče da mu pokaže još jedan skriveni deo prirode iza žbuna punog lepšavog lišća.

Odjednom Hitomi povuce Gutsa za ruku kroz neko grmlje, a iza grmlja se mogao videti deo vrta koji je bio skriven.

Wow, kako si saznala za ovo mesto? Uopste se ne vidi s'polja kad gledas.

Rece Guts te krene da razgleda ovaj skriveni deo vrta.

“Divno je. Otkrila sam jednom prilikom ovakva mestašca. Baš kao što si ti oktrio moje omiljeno mesto. Iz te pozicije se vidi većina stvari. “ Hitomi reče i namseši se. “Oćeš da sednemo negde, ponela sam ručak, mogli bi da prezalogajimo malo..”

Hitomi je dala jedan predlog koji Guts nije hteo da prihvati odma jer zna koliko moze da pojede, ali opet nije mogao da odbije ako je u pitanju Hitomi.

Pa, nisam bas planirao da ostanem ovde na rucku, ali posto si me tako lepo pitala i vise sam nego voljan - Rece Guts te sedne na zemlju.

„Heej, ovo mora da se pojede sve. Ne misliš valjda da vraćam ovu hranu kući...“

Hitomi je dodala Gutsu poveću kutiju s raznovrsnom hranom koja je bila puna skroz do vrha. Bilo je hrane čak za troje. Navika joj je ostala ta da pravi obroke za više ljudi, kako je to oduvek činila za sebe i svoje mlade prijatelje iz prošlosti.. one koji su otišli nekim sasvim drugim putem..

Guts je bio iznenadjen kolicinom hrane koju je Hitomi ponela sa sobom.

Nije valjda da bi ovo sve pojela sama? - Rece Guts i nasmeje se glasno.

Kada je otvorio kutiju bio je ocaran samim izgledom hrane, nije mogao da doceka da je okusi. Uzeo je prvi zalogaj, ukus je bio bolji od izgleda.

Wow Hitomi, ovo je odlicno, bas dobro kuvas.

Pogledala je u šarenilo u posudi i veselo se nasmejala svom „umetničkom delu“.

„Aaaa ima fora zašto je to tako, otkriću ti , dođi“ približila mu se toliko da može da mu šapne na uvo

„Ja sam veliki gurman.“ reče tonom kao da peva neku pesmicu. I nije bila neka tajna, makar ne tolika kolika je bila kako to da je uspevala da održi svoj izgled a nastavlja da jede za troje.

Ooo pa i ja sam gurman mogu ti reci. Hrana je jedna od retkih stvari u kojima stvarno uzivam. Moram te opet pohvaliti, hrana je stvarno ukusna.

Rekao je ovo Guts te navalio na hranu kako treba. Uzivao je u svakom zalogaju. Istinski se trudio da uzima male zalogaje, iako mu to bas i nije islo za rukom.

“mhm.. prijatno Guts!” reče mu mrmljajući kroz zalogaje te se nasmeja samoj sebi, a onda nastavi da pokušava da sa štapićima uhvati jedan komadić ribe, ali joj je skliznuo ponovo, poput žive ribe koja se ne da uhvatiti.

Nakon što su završili s jelom, svetlokosa devojka je ustala i otišla do obližnjeg otpada da pobaca ostatke a onda se vratila da pronađe tamnokosog dečka i vidi kakav je plan za dalje. Vratila se natrag i zategla ga kako sedi i dalje, očigledno vareći svu onu hranu. “Guts” pozvala ga je po imenu, da vidi da li će odragovati uopšte.

Gutsu nije trebalo dugo da zavrsi sa jelom. Pojeo je sve sto mu je Hitomi dala, iako mozda nije trebao toliko da se prejede. Lezao je na travi punog stomaka uzivajuci u lepom vremenu i prirodi. Odjednom Hitomi je izgovorila njegovo ime na sta je on uzvratio:

Hitomi?

Gledao je u nju dok je cekao da vidi sta ima da kaze.

“Guts” ponovila je kako je čula da je upitno izgovorio njeno ime, tako da se brzo vratila do njega, dok se nije našla licem u lice naspram ovog dečka, koji se još uvek izležavao na travi. Stidljivo mu se nasmehnu

“Ma ništa Guts.. Samo sam htela da ti kažem da mi jako prija tvoje društvo!” Hitomi izgovori a blago crvenilo potom ukrasi njeno bledo lice.

Odjednom Guts se nasao licem u lice sa Hitomi. Malo je pocrveneo na sekund i osetio se nekako neprijatno. Mozda ipak i pomalo prijatno, nije mogao da razume tacno. Odjednom je pomerio glavu u stranu i stidljivo odogovorio:

Paaa... hvala ti Hitomi. I meni prija tvoje drustvo - Rece Guts sa osmehom na licu.

Hitomi se smestila tu odmah pored njega. „Stvarno? Epa, drago mi je“ reče najzad i odluta za tren tonuvši u blago razmišljanje.

Napokon je našla još neko društvo, ostalo je samo još da poradi na tome da ih zadrži. Gutsa za početak. Ovo mesto i ljudi koji su odavde, nisu joj ništa značili, ona je bila samo još jedna od pridošlica za njih, i znala je da ne mare za nju kao ni za to šta se dešava sa onima „koji dolaze“. Jedna ideja pojavila se u njenoj glavi, o tome kakav bi život bio van ovog grada, da krene da istražuje nešto novo, otarasi se možda starih uspomena koje sputavaju i da počne iznova? Za sada je mogla da nabroji na prstima jedne ruke ljude koji je znala ovde – Visariona, Ria, a sada i Gutsa, ali u skorije vreme možda izgubi i njih...

I meni je drago Hitomi. Nego reci mi, kako se tebi svidja ovaj grad? Ti si meni postavila isto pitanje, ali bih voleo da cujem sta ti imas da kazes.

Rekao je Guts dok je gledao u plavo nebo sa mnogobrojnim oblacima. Dan je bio veoma prijatan, kao i atmosfera u ovom malom skrivenom delu vrta.

Moja pažnja se usmerila ka pitanju koje mi je Guts postavio, stavljajući ideju o odlasku po strani. Okrenula sam se ka njemu da mogu da ga pogledam u oči dok pričamo. Jako sam zevnula pa se namestila u polusedeći položaj. „Veruješ li mi da isto to pitanje sebi postavljam?“.. „Zapravo ja se nekako više vezujem za živa bića i ljude, pre nego za mesta. Evo npr mogla bih ovo mesto vezati za tebe, jer smo se ovde upoznali.“ odgovorila sam mu opušteno, baš kao da pričam sa nekim koga dugo znam (za čim sam zapravo žudela, već poduži vremenski period).

Hitomi je dala veoma dobar odgovor na ovo pitanje. Nakon par sekundi razmisljanja Guts se okrenuo ka njoj i poceo da prica.

Hmmm pa dobro, to nije toliko neuobicajna stvar. I ja cu da povezem ovo mesto sa tobom sigurno, mislim da je to najnormalnija stvar. Ni ja sam ne bih voleo da budem ovde stalno, definitivno cu ici u neke avanture.

Hitomi se lagano približila Gutsu odakle je imala vidik na još jedan vrt. Okrenula se iza njih da vidi ima li još posetioca ili su sami u ovom delu lavirinta. „Da li si se već navikao? Na ovo sve.. Ja se još uvek iznanadim kada vidim svoj odraz. I ti si izgledao drugačije..?“ promrmljala je glasno uzdahnuvši kada je podigla svoje ruke iznad glave i protegla se malo. Nakon toga, spustila je ruke kraj sebe, što joj je omogućilo da lakše skoči i podigne se na noge. Pružila mu je ruku, kao znak pomoći, ukoliko poželi da ustane malo i on.

Hitomi je postavila Gutsu pitanje koje mu je tesko palo, ne znajuci za njegovu proslost. Posto je Hitomi bila veoma otvorena od samog pocetka, Guts je odlucio da ne mulja nego da samo kaze sve kako jeste.

Pa, ja ni ne mogu da zamislim sebe drugacijeg. Ne secam se svoje proslosti uopste. Ne znam kako sam izgledao pre. Mada doduse po mom sadasnjem izgledu, pretpostavljam da sam ziveo veoma buran zivot - Rece Guts te uhvati Hitomi za ruku, koja mu je pomogla da stane na noge.

„Da Guts, buran život.. Tako se čini. Možda je ovo prilika da ružno i ono previše burno ostaviš iza sebe..“

Hitomi je protrljala svoje slepoočnice, osećajući kako glava počinje da je boli.
Ponovo?Pomislila je, dok su njih dvoje pronašli drugi ulaz odnosno izlaz iz lavirinta.

Pa, ne znam idalje sta cu da radim u buducnosti. Nekako imam osecaj da je to jedina stvar koju znam dobro da radim. Mislim na borbe i sve to u vezi toga. Iako nemam secanja na proslost, vestine koje sam stekao u tom periodu idalje su ostale. Sta ti planiras da radis u buducnosti Hitomi? - Upitao je Guts prateci Hitomi kroz izlaz.

Klimnula sam glavom na njegov odgovor „Predpostavila sam da ćeš to reći, ta borbenost se može pročitati i na tvom licu.“

„Ko, ja?“ upitala sam, praveći se na momenat kao da nisam čula pitanje.

„Ja ću biti ona osoba koja drži glavu zarivenu u knjigama, pokušavajući da otkrije svoj put. Inspirišu me odsređene stvari na koje sam naišla, a i želim da napreedujem i saznam sve više. Mislim da ću pokušati da nađem nekog ko želi da istražuje sa mnom određene predele, možda i van grada. A ako niko neće, opet što ne bih ja?“

Hitomi je bila susta suprotnost Gutsu. Tezi ka znanju, a ne na snazi, mada to je skroz razumno, zivot kakav je Guts ziveo, nije namenjen za nezne devojke kao sto je Hitomi.

Hmm pa dobro to je lepo. Znanje jeste moc u neku ruku. Verujem da je ovaj svet ispunjen raznim stvarima koje ne mozemo ni da zamislimo da postoje. Avanturisticki zivot i istrazivanje je veoma lep stil zivljenja.

„Znanje je moć. To je nekako motom kojim se vodim. Ne može da škodi tebi ako skupljaš informacije potrebne, ali opet može da ti ukaže i na opasnosti i pretnje koje vrebaju.. Ako ništa da omoguće da sprečiš „pritajeno zlo““

Veoma lepo receno Hitomi. Vidi se da volis da citas - Rece Guts sa osmehom na licu.

Nastavili su da setaju ovim prelepim vrtom, koji je izgleda bio beskrajan. Guts se pitao koliko je samo vremena trebalo da se ovaj vrt dovede do stanja u kojem je sad. Za ovakav vrt sigurno su bile potrebne decenije nege i paznje prema ovim biljkama.

Nastavili su da razgledaju, ne preskačući ni delove gde je bilo složeno raznovrsno kamenje kraj pojedinog drveća. Išli su jedno pored drugog, ne žureći nikuda konkretno. Ovo je bio kao san iz detinjstva, miran tih dan. Zapitala se u jednom momentu da li je u životu kao što je njegov bilo vremena za ovakve stvari. Da li je mogao samo stisnuti dugme za „pauzu“ i provesti je ovako a onda nastaviti sa borbom. Još uvek se povremeno zapitala kakve su šanse da se povrate sva sećanja iz detinjstva kao i ona sama, ali nastavila je da govori sebi da je vreme da prestane da sanja i ponaša se onako kako dolikuje ponašanje odrasle devojke.

Sagnula se načas, dotakla tlo svojim prstima a zatim mu stavila nešto u ruku. Bio je to komad iz trave, detelina, baš ona sa četiri lista, za koju su govorili da donosi sreću i provodili vreme tražeći je.

Preskočila je sve one sa tri lista. Znala je gde da gleda. Udahnula je duboko. Tačno je znala.

„To je simbolična travka“ rekla mu je kada su prošli polje detelina, iako nije objasnila da je to ono što predstavlja sreću. „Ja sam protiv uništavanja biljaka, ali mislim da ovo nije zabranjeno. Oćeš li je moći sačuvati?“

Ulična svetiljka dobacivala je svetlost i obasjavala svaku krošnju. Previše je bilo jarko to svetlo, po njenom mišljenju. Otkrivalo je senke njenog tela kako se kreće, baš kao i senke svog drveća u okolini. Svi su, bez izuzetaka pravili senke.

Dok su setali kroz polje detelina, Hitomi se sagnula i ubrala jednu. Kada je Guts bacio pogled, video je da je to bas bila detelina sa cetiri lista.

Wow Hitomi, kako si je spazila tako lako medju svim ostalim detelinama? Stvarno imas dobro zapazanje - Potom Guts uze tu detelinu te nastavi da prica - Naravno da je mogu sacuvati ali, jesi li sigurna da ne zelis ti da je zadrzis?

„Ne brini se, ja sam hodajuća detelina sa 4 lista“ odgovorila mu je našalivši se.

Hitomi se zatim koncentrisala, pokušavajući da se malo skloni u stranu, dalje od direktnog svetla koje kao da je bilo upreneo u nju..no pomeranje se činilo beskorisnim. Zarežala je blago. „ A kad se setim da sam nekada volela da se igram u senkama.. sada mi baš smeta ovo. Jel možemo da stanemo negde gde ne bije ovako direktno!?“ upitala ga je i stala odmah naspram njega, čime je i omogućila da on svojim telom zakloni tu iritirajuću svetlost.

Hahahahha, naravno da mozemo. Meni smeta sunce takodje, uvek se mrstim ako je bas suncano, pa me posle boli glava od toga - Rekao je Guts te se osvrnuo da vidi gde ima dobro mesto da se sakriju od sunca. Ne toliko daleko ugledao je jedno veliko drvo sa puno hlada ispod njega.

Mogli bi da sednemo ispod onog drveta tamo - te uperi prstom u pravcu tog drveta.

Blagi vetrić pirkao je kroz vrt, signalizirajući predstojeće godišnje doba. Boje su bile tamnije nego inače, čineći grad uspavanim al ii praveći celu atmosferu jako mirnom. Temperatura je bila još uvek povisoka, zbog leta koje je još uvek trajalo, tako da se moglo uživati u njoj sigurno još par nedelja pre nego što se to promeni. Ova mirna atmosfera ubijala je svu nervozu koja se mogla nakupiti u telima i mislima ljudi. Vlada je mrtva tišina nekoliko trenutaka. Ovakvi momenti uglavnom nastupe pred narednu “buru”.
Ne dozvolivši da nešto, poput vremena toga dana ili bilo kog drugog utiče na nju, bleda svetlokosa devojka je šetala sa dečkom pokraj sebe do mesta na kojem je drvo pravilo veliki hlad. Osmeh joj je sijao na licu time pokazujući kako je dobar predlog bio njegov. Spasao ih je muke prouzrokovane jarkim osvetljenjem.
Hitomi je pamtila svaki trenutak koji je mogla i koji je provela ovde i dalje ne razmišljajući o tome koliko je sve to bilo ili nije bilo verovatno. U nekom skorašnjem periodu izgubila je pamćenje o pređašnjim delima, prihvatila je osećaj boli kao sastavni deo života, upoznala neke nove ljude, i najzad pokrenula svoje istraživanja po knjigama. Najveći napredak se video u ovom poslednjem, ali se brinula šta će da se desi onog momenta kada se upusti iz teorije u praksu, i kako će se snaći kada dođe do toga.
“Izvini…Totalno sam odlutala u mislima” reče dečku koji je mirno sedeo do nje.

Nakon što su završili ceo oblizak lavirnita, pozdravili su se na izlazu i otišli svako svojoj kući.

Nakon dosta vremena provedenog u setnji ovim vrtom sa Hitomi, izgleda da je dosao kraj ovoj maloj avanturi. Hitomi i Guts su dosli do izlaza i pozdravili se, i tako su oboje otisli svojim putem. Gutsu se idalje nije islo kuci, tako da je odlucio da zaluta jos negde, da vidi sta jos ima u ovom gradu.

Kisuke je htio da vidi i ovaj tunel ali nije zna koliko je dugacak.Da je znao vjerovatno ne bi ni dosao.Ali opet tunel je bio prelijep.Kisuke je ubrzao kako bi uspio da obidje i ostale dijelove grada.Sto brze to bolje.VIjetar je lagano pirkao.

Hodajući tako došao sam do nekog lavirinta cvjetova.Taj izgled te atrakcije za Sandokana sada je bilo najljepse mjesto za njega.Začuđujeg pogleda okretao se svuda oko sebe dok je sunce udaralo u njegove oči,ali on to nije ni primjtio.Bio je radostan što uopšte živi u gradu gdje se ovo nalazi.Sada je krenu trčati da bi posjetio što više mjesta ovog predivnog grada

Kada je isao na mesto na koji bi bio poput lavirinta primetio bi na samom ulazu i ako nije hteo da ulazi da je video okolo biljke a kada bi dunuo neki vetar lagani tada bi isti pokrete imali i bilo bi lepse kada je svetlost od lepote zaigrala,bilo je divno i otisao je dalje.

Ninja World - Roleplay Card Game

Flower Maze