Flower Maze

Rio je Neko vreme hodao ulicama i ako je odlucio da preskace po koju Ali se naravno secajuci mape koje su mesta nalazila,naravno kako kad je naleteo i proveravao,zapalo mu za oko jedna atrakcija sto mu je odma licilo na park,ta noc je bila posebna po tome sto je mesec osvetljavao put,nekako je bilo drugacije kod njega ali izgleda da odrzavanjwzpaznja,ljubav moze izgledati prelepo.

Kako je dalje razgledavao mogoa se osrvcuci oko sebe dok je video samog jednog coveka i ako druge nije video vise su otisli kuci posto je ipak pala noc ali za Ria je noc nesto posebno i ako nije nameravao da ode kuci.Pogledajuci jednog coveka ali ono sto je zapazio jeste crta lica koja se jako slagala sa njegovim licem,bas u trenutku kada je gledao svu tu bastu odlucio je da dodirne jednu,bas kada je takao nije osetio nesto zivo da se pomera a cak nije ni bilo nezivo,vec osecajuci energiju u ovaj cvet kako raslo tako je i mirisalo tako je bilo sa razlicitim cvetovima dok je takao nije ni znao vrstu,interesatno.

Hej covece vidim posto uzivas dal mi nekako mozes objasniti sta su ovi cvetovi i sta bi trebalo da prestavlja ovo mesto prvi put sam ovde.

ka coveku se okrenuo i ako se nije hteo toliko priblizavati vec je bio na distanci,tapsajuci nogama u pod dok je cekao strpljivo odgovor i naravno od odece imajuci jaknu koju nije zakopcao jer mu nije bilo hladno.

Imajuci osecja da bi mozda dobio odgovor od toga kada je postavio pitanje ali ipak,mogao je primetiti ponovo njegov izraz lica bio je i dalje odusevljen sa tom crtom lica,Rio nije bio nesto zainteresovan tolko za razgovor i ako je dalje razgledavao dok se mogoa setkati,hod bi proizveo zvuk od odjeka do odjeka,cinilo se da cvetni vrt nema kraja koliko mu se cinilo ili je ipak napravljen nesto poput tunela.mada bas u trenutku kada je pomislio na to kakvih ljudi ima ovde kao i njihove vrednosti,te se okrenuo pogledavsi coveka i postavi mu pitanje dok je stajao.

Hej,kakvim sebe smatras u ovom modernom sistemu vrednosti?

i ako je misli oda je to pravo pitanje i dalje ne znajuci da li je ovja grad buducnost ili nesto poput srednjeg veka.

Dobio je odgovor kada je skontao da po izrazu lica videvsi zbunjenost naravno nije ni on ocekivao takodje je isto bio zbunjen,shvatajuci da ovde cak ni ne postoji buducnost jer do toga cak nije ni doslo pa nije ni bilo vreme za to pitanje ali ipak je pitao tako da je iz nesto toga saznao koje je ovo vreme,naravno kada je udisao lep vazduh tada je poceo samo da duva nakratko vetar gde je duvao njegovu kosu sto mu je prijalo.

hah,mislio sam da je ovaj grad nesto poput buducnosti,mada nema veze.

tada odjednom kada je cuo onu rec poput ;scusa ragazzo; interesovao se za njegov jezik ali nije znao kako se zove.

Hej zanimljiv je jezik ovaj sto si pricao odakle potice to Scusa ragazzo?

Italiano?Ria je zacudilo da postoji taj jezik znajuci da nikad to nije cuo ali ovo je ipak bio drugaciji svet bez ikakve magije,letenja,nesto poput moci i ako do sad nikog nije video da koristi,mada znajuci da bi ga zacudilo ipak je skupio hrabrosti da kaze ovo.

Ono odakle ja dolazim a mozda nisi nikad cuo to je svet fairy tail-a,mozda to zvuci cudno ali je istina,ovde luskuz koji vidim jeste sve napravljeno rukom i ako nije koristena ovde magija,ali naravno vise nisam u svom svetu sve sto ovde vidim je novi pocetak.

Gledali su se tako ocima dok je odgovorio na njegovo pitanje,naravno razmisljaljuci o tome da i on nauci neki jezik barem bi i tako napredovao.

Bas kada je saslusao mogao se sloziti sa time da su svetovi drugaciji i da ovom vremenu nedostaje bas kao sto je spomenuo nije nista bilo isto ali znajuci da su svi ovde sa razlogom,bas se iznenadilo kada se ispricao sa Cezarom,shvativsi da je vec kasno da bude ovde i da je hteo malo proseta ovim gradom jer ipak je bila zanimljiva ova noc kada se nalazio ovde.u trenutku toga oblak je skoro prekrio mesec tada se pojavi samo senka kojom je polako prekrio ovo mesto,bas u trenutku dok je otisao rekao je poslednje reci dok je otisao,a nakon izgovorene reci oblaci su se sklonili a Rio nije bio tu vec negde dalje dok je isao.

Ja se zovem Riomarindo,bilo mi je drago Cezare sto smo se upoznali a sada moram da idem malo je kasno ostati ovde,a opet je lepa noc malo gledati.

Nakon ne preduge setnje, Amai nailazi na divno cvijetno mjesto. Odmah je shvatila da tu treba da udje. Zamisljena i zagledana u predivno sarenilo ovoga lavirinta osjecala se kao da je u svome raju. To je bilo mjesto koje je, vec prvim dolaskom, pocela da obozava. Bilo je prijatnih ljudi i svi su bili nasmijani. Naravno da jesu.

Setala je i gledala ocaravajuciprizor. Nakon nekog vremena uzivanja, ljepotu prekida dim.


Mozda se nesto zapalilo.

Uplasila se, zar da sve te biljke pogore? Osvrnula se oko sebe i ugledala krupnog lika koji je setao sa cigarom. Laknulo joj je, ali joj je dim svejedno smetao...

Izvinite, gospodine. Da li mozete da ugasite cigaretu ovdje?

Polu uplaseno je upitala.

Amai se uplasila. Taj momak je bio veoma strasan. Nije znala kako da reaguje, ali pocela je sa isprikama.

Stvarno mi je zao, smetao mi je dim. Izvinjavam se jos jednom.

Nakon toga nije znala sta vise da progovori. Uznemireno je krenula da se udalji od te osobe.

Amai se okrenula kada je cula da ovaj momak govori. Vidjela je da je bacio cigaretu. Prvo se nasmijala nasmijala, a potom i obratila nepoznaniku.

Hvala ti. Iako ne izgledas tako, veoma si ljubazan.

KIada je to izgovorila razmisljala je da li ga je uvrijedila. Nije mogla da pomogne sebi, njen jezik je uvijek bio brzi od njenog mozga.

Amai je shvatila da je sve u najboljem redu. Ona se malo zamislila, ali ubrzo je nastavila sa pricom.

Pa mozda, ali si to uradio ranije...

Nasmijala se zatvorenih ociju, tek toliko jako da se primjeti.

Iako je lavirint bio prelijep, Amai se nije toliko zabavljala. Njene oci su uzivale, ali ipak joj je razgovor prijao.

Kako se zoves?

Upitala je stranca zaboravivsi da se ni ona sama nije pretstavila. Razmisljala je o imenima koja bi mogla da stoje iza ovog lika.

Bila je potpuno izgubljena. Nije stigla da odgovori na pitanje novom poznaniku, Jotaru. Samo nakon nekoliko trenutaka, zbog neodredjene jeze, pocela je da brzo da hoda ka izlazu. Nije znala sta ju je snaslo u tom trenutku. Napustila je lavirint, a nije ni znala zasto...

Malko smo se šećkali po gradu, a onda čuli od komšija da postoji nekakav cvetni vrt. Pa što ne bismo obišli taj divni cvetni vrt koji je, kako kažu jedini u ovom području, šta god to značilo. Zapitala sam se kako li izgleda trenutni svet van ovih granica grada, ali pretpostavljam da još nije vreme da to saznam, inače bih već otkrila to.

Izvadila sam picu koju sam spakovala i ponudila Damona.

Hoćeš malo?

Broj reči: 85

Stvarno moraš da prestaneš da piješ. Propašćeš ako tako nastaviš, a onda mi te stvarno neće biti žao. I neću se družiti s tobom.

Rekla sam to tako da zvuči detinjasto, ali bilo je iskreno. Nisam mogla da budem dugo u društvu koje nazaduje, i još s namerom. Nervirali su me takvi i klonila sam ih se uvek.

Zašto si seo? Hajde da proteglimo noge i obrnemo jedan krug. Na noge lagane.

Prišla sam mu i zagrlila ga, pokušavajući da ga podignem.

Broj reči: 98

Nepodnošljiv si. Dobro, sedimo...

Malko sam se iznervirala što nisam uspela u svojoj nameri. Podigla sam noge i smestila ih ispred sebe, tako da budu u fetus položaju maltene. Izvadila sam parče pice i zadovoljno ga jela. Jutros sam izgleda strašno gladna, pitam se zašto.

Kaži mi, koja je tvoja moć?

Broj reči: 63

Nisam mislila na tu moć, ali ti si to već znao. Pitam se može li čovek voditi s tobom normalan razgovor, ili mora sve biti zafrkancija? Moja moć je da ustanem i ubijem nekog ko me iznervira, ili pak odem.

Nastavila sam da žvaćem svoje parče pice, ne mljackajući uopšte, lagano i bez zvuka. Kad sam završila s njim, izvadila sam pamučnu maramicu i obrisala svoje ruke o nju, a onda je vratila nazad.

Broj reči: 84

Pa na primer, o budućnosti. Eto, nećeš ni da mi kažeš koja je tvoja moć, ka čemu težiš, a i sam znaš da sigurno nije slučajno što smo dobili drugu priliku za život. I ta moć će odrediti dalji tok života.

Stavila sam ruke iza glave, na potiljak i ravnodušno posmatrala drveće. Skoro pa sam bila sigurna da imam problem poznat samo meni, ali ovo nije bilo ni vreme ni mesto da ga analiziram.

Broj reči: 84

Pošto nije prvi put ovde u Flower Maze-u, uspela je za isto vreme da ga obiđe nekoliko puta. Smatrala ga je doslovno „čudom prirode“. Hitomi se već osećala „domaće“, no još uvek nije mogla da se odluči za omiljeni delić ovoga mesta.

Istopila se od prijatnog osećaja koji joj se budio,a kada je obilasku došao kraj, pošlja je da odnese stvari koje je kupila prethodno, u svoje skrovište.

Znaš kako? Uživaj u tom svom pesimizmu. Ne mogu biti okružena tako toksičnim ljudima, kvariš mi energiju i raspoloženje konstantno.

Vezala sam svoju kosu i najednom ustala sa klupe. Krenula sam ka izlazu iz cvetnog vrta ne želeći više da budem u Damonovom društvu.

Dan je bio sunčan i lep, taman za šetnju, kako sam i planirala.

Broj reči: 68