Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Ulice - Page 2

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Ulice

First topic message reminder :

Ulice su mjesto koje spajaju vecinu djelova sela svojim pametno procjenjeno i postavljenim putevima kojim sada ljudi sela putuju, napravljeni su od kamenja kojeg su ninje nasli u rijekama i iza vodopada, a u sebi imaju i malo zemlje ali ima vise kamenja.

*izašao iz kuće i krenuo šetati ulicama*
Dok sam se šetao odlučio sam ići u delove sela gde sam retko ili gotovo nikada nisam išao. Naglo sam se okrenuo i počeo hodati ka tom delu sela. Nisam još ni otišao tamo već u meni poznatom delu, video sam jednu malu drvenu kuću, meni nepoznatu… Začuđeno sam gledao i upitao se:
”Staaa!? Odakle i od kad si ti tu?”
Čudno mi je da vidim
nešto novo u kraju gde stalno prolazim…

Šetao je ulicom sa mrtvim pogledom sve dok nije primjetio čovjeka ispred njega koji je bio začuđe nečim,Polako je pogledao naprijed i primjetio drvenu kućicu.
"Hm?"
Začudio se zašto je novo lice pred njim izgledalo tako začuđeno sa nečim običnm kao što je drvena kuća. Polako je izvadio ruke iz džepova i prišao čovjeku.
"Pozdrav."

*Čim sam se okrenuo na drugu stranu od Drvene kućice i novog komšije vigledao sam još jedno meni nepoznato lice… Rekao je:*
“Pozdrav”
*Začuđeno sam gledao u njega i stidljivo rekao:*
“Zdravo? Poznajemo li se? Treba li ti neka pomoć?
*zbunjeno sa podignutom onrvom sam ga gledao direktno u oči, ima jako hladan pogled, ponovo me hvata jeza*

"hm...?",čudljivim pogledom je zapratio pokrete od nepoznatog liceta i uzdahnuo,primjetivši da je malo unervozio čovjeka.
"Zovem se Rikuto Bakuton..drago mi je.",rekao je i pogledao dole,popravljajući oficirsku kapu.
"Ne treba mi ništa,samo me zanima što te dovodi u ovaj deo sela...nema puno ljudi ovdje a mogu da vidim da te nešto začuđuje.",pogledao je u drvenu kuću dok je to govorio,Rikuto je malo razmišlajao a zatim pogledao nazad u čovjeka.


"Obojica smo ninje izgleda..da li smijem da znam kako se zoveš?"

*čudno sam ga pogledao, o Bože  neko ce stvarno polisliti da sam nekakav ludak…*

”Ooh-ooh Bakuton? Pa drago mi je Rikuto!”
*Hmm talentovan klan… Inače danas mi je baš dan, samo sam hteo prošetati kad ono upoznah dvoje ljudi!*
”Došao sam u ovaj deo jer mi je dosadilo da samo idem jednim delom sela… Čudno mi je to da nisam video ovako lepu kućicu u ovom kraju gde skoro stalno prolazim, takoðe me je začudilo mo je to što sam tek krenuo šetati u meni nepoznati deo sela i već sam upoznao dve osobe…”
*Stidljivo sam izgovorio rečenicu, ali se ne kajem što sam krenuo… Kad malo razmislim tek sam krenuo! Da li cu jos nekoga upoznati?*
”Ohh da zaboravih da se predstavim…”
*Gledam ga direktno u oči s blagim osmehom*
”Ja sam Gekko, Gekko Uchiha!”

"Hm.....Uchiha Gekko.,Rikuto je isprobao ime na svom jeziku.
"Uchiha je veoma talentovan klan takođe...mora da si ponosan što si pripadnik njega."
Rikuto se nagnuo na zid  iza njega i pogledao u ninju ispred njega sa zainteresovanim pogledom, mogao je da oseti energiju chakre kako prolazi kroz tijelo mladog ninje.Takođe je mogao da vidi da je pun energije,što nije bilo retko za njega da upozna.
"Mhm....pa ne živim dugo u selu,ali mogu da skužim da je kuća nova po izgledu i mirisu."
Pomislio je da će ga ninja možda smatrati šašavim zbog te zadnje rčenice ali ju je već rekao.
"Da li te zanima nešto još Gekko,da li bi da prošetaš sa mnom malo da razgovaramo,ionako nemam šta da radim?"


”Da… Uhiha jeste sjajan klan još od davnina , ali šteta što se razdvaja. Skoro svaki član je otišao na svoju stranu, nismo više uvek tu jedan za drugog…Nismo više zajedno, nažalost jedino šta nas povezuje jesu Sharingan i istinski uchiha geni našeg pra oca…”
*tako sam pogledao u nebo i razmišljao o svom detinjstvu…*
*pa me je u razmišljanju preseklo njegovo pitanje, te sam mu odgovorio*
” Kažeš da ne živiš dugo ovde ha? Pa imam toliko pitanja… Vrlo rado, taman dok se šetamo i ćaskamo, možeš mi pokazati ovaj kraj ukoliko ga dovoljno poznaješ…”

"Vrlo dobro....žao mi je zbog toga što čujem o Uchihama...većina mog klana je pomrlo..slabo nas ovih dana možeš naći."
Upitao se zašto i šta je izazvalo Uchihe da se protive jednih protiv drugih.
"Pa...ajmo da se prošetamo malo Gekko..volio bih da saznam više o tebi."
Laganim korakom se odslonio od zida i krenuo da šeta ulicom,gledajući ravno dok je ritmičkim korakom išao sa novim licem.
"Da ti priznam Gekko ne znam puno toga o selu...i ja sam kao ti ga tek istražujem...jedino što sam posetio bili su kafić i uzumaki park. Tako da se nemoj mnogo ponadati sa mnom." hodao je i prolazio svaki ugao ulice,nadajući se da će pomoći novom licu da se bolje upozna sa ovim djelom.
"Hmmm..kaži mi Gekko koliko dugo živiš u selu ti?"

”Ohh… Nisam to znao, i jako mi je žao… Šteta da tako talentovan i nadaren klan doživi takav pad.”

“Kažeš voleo bi više znati o meni i koliko dugo sam ovde ha… Znaš moje ime i klan… Odavde sam, nedaleko od Takigakure-a selo vodopada) ali ne i iz Takigakure-a. Ovde živim od velikog raspada mog klana, od prilike nekoliko godina, ali sam se ušunjao u selo, nisam ni na kapiju došao… Još kao dete bio sam dosta pohaljivan od starijih ninja zbog mog talenta i intaligencije… Mada uvek sam bio stidljiv… Ne bih dalje o mojoj prošlosti… Sada kada sam odrastao, gotovo se ništa nisam promenio, jedino to što sam sazreo. Dosta volim čaj da pijem ali sa puno meda. Dečački san mi je da postanem najjači Samurai mog klana. Idalje radim na tome iz dana u dan, takođe u slobodno vreme volim da čitam knjige… to bi bilo ukratko sve šta čini mene, ali izostavio sam dosta toga šta ne bih sada da spominjem.”

“Voleo bih i ja znati malo o tebi Rikuto! Ukoliko mi želiš reći, razumem te i ako ne želiš…”

*te sam šetajući uporedo s njim okrenuo glavu udesno ka njemu i gledao ga u lice… Čoveče… Lep momak.*

Rikuto je poslušao šta mu je Gekko ispričao i klimnuo glavom.
"Mogu da zamislim...sigurno si imao teško djetinjstvo."
Podigao je obrvu kada je čuo da momčuga želi da zna više o njemu.
"Pa kao što sam već spomenuo,nisam originalno odavde. Dolazim iz malog sela blizu zemlje magle. Većinu svog života proveo sam kao stražar u zatvoru u mom selu..imam 45 godina trenutno. Odrastao sam bez roditelja.Trenutno nisam član organizacije, ali u cilju mi je da postanem član policijske elite u ovom selu. Ostalo ti ne mogu reći nažalost, ali nadam se da ti odgovara na neka pitanja."
Rekao je dok je šetao kroz uličicu,vodeći Gekkoa kroz mnoge uglove sela. Pomjerio je ruke iz džepa i popravio kapu opet.

*Gledao sam pravo ispred sebe i slušao šta Rikuto govori, te sam naglo pogledao u njega i šokirano rekao:*

“Č-Č… ČETRDESET PET!?”
*zbunjeno i šokirano sam ga gledao, te razmišljao. Čoveče…Ja imam 23 i on izgleda mlaðe od mene, a otac može po godinama da mi bude*
“ooh izvini na takvoj reakciji, molim te nemoj se uvrediti. Nisam imao nameru da te uvredim. Ali čoveče, četrdeset pet i izgledaš mladje od mene…”
*razmišljam i ne verujem, i pitam se da li trebam da mu se obraćam sa ‘vi’… Ako postane elitni policajac, onta sigurno moram da mu persiram.*
“Pa vidi, selo trenutno nema Takikage-a, pa neće imati ko da te postavi u policiju… Sačekaj još neko kratko vreme te kada se bude odabrao Takikage pošalji mu zahtev za posao, ili ako te puste lično ga pitaj u Kage zgradi. U svakom slučaju nadam se da će ti se želja ostvariti.”

Polse velikog sprinta sam bezao od ninje koji9 je hteo da me ubije.I drao sam se;"Cuvari,cuvari proganjame ninja koji zeli da me ubije.Pricao sam tu veoma cudnim i jakim glasom koji su mogli da cuju skoro svi od onih koji su bili blizu...Tako uzdihajuci sam jedva disao...

Čuvari koji su patrolirali unaokolo čuli su dozive mladog šinobija. Jedan je prišao Jamisumiju, nadgledajući ga i štiteći.

'Na bezbednom si. Da li znaš ime šinobija koji te uznemirava?'

Upitao je radoznalo mladog šinobija. Drugi čuvar koji je bio do ovog je odmah otišao do kapije, obaveštavajući čuvare da zatvore kapiju sela.

Taj ninja se zove:"Hiroshin Uzumaki!"Taj ninja je pokusao da me uspava sa uspavajucim strelicama  i odvedeme kao taoca iz sela.I izjurio sam iz kuce i on je ostao tamo i verovatno ceka da se vratim ponovo uspava i odvede kao taoca...

'Idi do policijske stanice i uloži formalnu žalbu. Mi ćemo se pobrinuti za ostalo.'

Rekao je čuvar, i dalje dignutog garda. Na ulicama se povećao broj samih čuvara tako da se kad tad mogao videti juriš istih.

* tako u miru šetajući ulicama s Rikutom začuo sam poznat glas koji se drao:’Čuvari, Čubari pomagajte…’ odmah sam krenuo trčati*

”Rikuto, idem da proverim šta je u pitanju, budi porezan možda je napad na selo!”
*trčajući ka tamo nadao sam se samo da to nije osoba koja mislim da je… 20ak metata ispred mene je bio čuvar. Na kraju ulice mogao sam videti Jamisumija koji trči ka nama*
*uvideo sam kako se drži za rame, verovatno je povreðen!*
#card353
“JAMISUMI!? Jesi li dobro? Znaš li gde je otišao?
*o Bože… Kako se stvari dešavaju svaki put kad nisam tu… Moram ga uhvatiti! A ako ga pronaðem teško njemu! Mada ima mali problem… Ne znam kako izgleda*

Nakon sto sam se vratio sa policijske stanice mogao sam sta da vidim video sam svog brata:"Gekka"Krenuo sam da trcim prema njemu.Dobro sam srecom nisam povredjen.On je otisao u kapiji taman da izadje iz sela cuo sam strazara koji prica da trebaju da zatvore kapiju sada ne znam da li je stigao da pobegne iz sela.Dobro je opet sto te vidim stariji brate.Sta radis ti u ovo doba dana bas na ovakvom mestu.Pricao sam mu to i uvideo u pozadini nekog veoma krupnog i misicavog coveka iza "Geka"njega odprilike od nas 10 metara.

Nije mogao da čeka te je laganim koracima prišao dvojici. Mrtvim pogledom analizirao je bijelokosog ninja ispred Gekkoa.
Pažljivo je slušao šta govori bijelokosi, koji je po Gekkou skontao da se zove Jamisumi te je progovorio:"Napao te je Hiroshin...mislim da znam tog lika...bio je pred kapijom kad sam ja bio ulazio u selo. Bio mi je sumnjiv.", zatim je stavio ruke u džep i pogledao iza sebe.
"Budite pažljivi..moguće je da je Hiroshin još uvijek tu i vjerovatno te traži Jamisumi.""
Rikuto je ispustio tih uzdah i pogledao u Jamisumija:"Da možda ne znaš što je Hiroshin napao Jamisumi..i kako, bilo bi korisno da znamo kakvim se tehnikama bavi."
Nakon toga je malo promislio, moguće je i da su ga čuvari uhapsili. Čuvari ovog sela su bili bar levela Jonina ili više, tako da je bilo moguće.

Na su srecu Hiroshin vise nije tu i trenutno je u tamnici.Pokusao je da me ubije uspavajucim strelicama.On je takodje hteo da me odvede kao taoca ne gde iz sela i preda me nekom coveku.Srecom sam uspeo da se oslobodim i pomegnem na vreme iz kuce,ali i dalje trebamo da pazimo nesto mi je idalje sumljivo.Cim sam video ovog ogromnog coveka kako prilazi imao sam osecaj kao da sam ga negde pre video.Ne znam tacno gde...

*Dok su oni pričali ja sam gledao u nebo i razmišljao da odem kući jer sam malo umoran.*

”Pa ljudi to je to od mene, džaba sam se cimao, ali Bože moj… Gladan sam i umoran sada odoh kući.”
*Govorio sam to dok sam
zevao*
”Jamisumi… Čuvaj se! A ti Rikuto dragon mi je što smo
se upoznali, nadam se da ćemo se ponovo sresti, jako sam zahvalan što si mi pokazao drugi deo sela! Ćaooo!”

*nastavio sam ići pravo ka mojoj kući*

Yashin je polako koračao ulicama sela, osećajući hrapavost kamenih puteva pod nogama. Kamenje, pažljivo skupljeno iz reka i iza vodopada, pružalo je čvrst temelj. Dok je hodao, posmatrao je ljude kako prolaze, uživajući u miru i harmoniji koje je selo nudilo. Putevi su ga vodili dalje, kroz srce zajednice.

Vidio je kako Gekko odlazi te mu je mahnuo jedanput da ga pozdravi za sada.
"Drago mi je bilo Gekko, nadam se da ćemo sresti još neki drugi put. Možda ću te i častiti nekad na piće, šta misliš?"
Zatim se okrenuo prema Jamisumiju primjetivši njegov začuđen pogled:"Da li nešto nije u redu Jamisumi?"
Rekao je te je popravio oficirsku kapu rukom a ztim ih stavio iza leđa.
"Znači uhapsili su ga....to je dobro...više neće moći da ugrozi selu i stanovnicima. Da li ti Jamisumi misliš da je tamnica Hiroshinu dovoljna kazna?" Podigao je obrvu dok je razgovarao sa njim.

Nakon sto sam video starijeg brata kako odlazi i kako Rikuto dolazi prema meni upitavsi me:"Da li nesto nije uredu Jamisumi?Mmmm sve je u redu samo razmisljam sta bi se desilo da me je stavio u onaj svitak i odneo negde,ali mislim da mu je to dovoljna kazna za ono sto je hteo da mi uradi sada nek pati."Gledao sam ga u oci i upitao:"Jesi li za pice ja castim?"

Yashin je polako šetao ulicama sela, uživajući u zvucima i mirisima koji su ispunjavali vazduh. Ulice ovog sela bile su posebne, spajale su sve delove zajednice svojim pametno procenjenim i postavljenim putevima, omogućavajući ljudima da lako putuju od jednog do drugog kraja sela.Kamenite staze, napravljene od kamenja pronađenog u rekama i iza vodopada, pružale su čvrstu i pouzdanu podlogu. Ove kamenite ploče, s primesama zemlje, pričale su priče o naporima ninji koji su ih pronašli i postavili. U svakoj ploči bila je utkano truda i posvećenost zajednice, reflektujući snagu i otpornost sela.

Dok je hodao, Yashin je primećivao detalje koji su činili ove ulice tako posebnim. Kamene ploče bile su glatke i sjajne, oblikovane godinama vode i pažljivom obradom. Svaka ploča bila je jedinstvena, sa svojim sopstvenim nijansama i teksturama, ali zajedno su formirale harmoničan mozaik koji je vodio kroz selo.Ljudi su se kretali ovim ulicama sa lakoćom i sigurnošću, zahvaljujući pažljivoj izgradnji i održavanju. Grupa dece trčala je ispred njega, smejući se i igrajući se bezbrižno. Stariji par šetao je ruku pod ruku, razmenjujući tihe reči ljubavi. Trgovci su raspoređivali svoje proizvode na štandovima, nudeći sveže voće, povrće i rukotvorine. Atmosfera je bila živa, a ulice su pulsirale energijom života i zajedništva.

Kako je hodao dalje, Yashin je primetio niz zanimljivih radnji i prodavnica. Svaka od njih bila je jedinstvena, sa svojom pričom i specifičnom ponudom. Tu su bile male radnje sa zanatskim proizvodima, pekare koje su mirisale na svež hleb i peciva, te čajdžinice koje su nudile trenutke opuštanja i razgovora. Svaka radnja bila je deo bogate tapiserije života u selu.Na jednom uglu, stariji ninja je izvodio demonstraciju borilačkih veština, okupljajući grupu fasciniranih gledalaca. Yashin se zaustavio i posmatrao, diveći se veštini i preciznosti pokreta. Ovi trenuci, u kojima su se tradicija i svakodnevni život preplitali, činili su selo posebnim mestom.

Dok je nastavljao svoj put, Yashin je stigao do glavnog trga sela. Ovde se ulice sastajale u središtu života zajednice. Trg je bio prostran i otvoren, sa velikim kamenom fontanom u centru. Voda je tiho šumela, stvarajući umirujući zvuk koji se mešao sa žamorom ljudi. Oko trga, prodavci su nudili svoje proizvode, a ljudi su se okupljali u grupama, razgovarali i smejali se.Yashin je seo na klupu pored fontane i posmatrao prolaznike. Bilo je nešto posebno u vezi s ovim mestom. Ulice nisu bile samo putevi od jednog mesta do drugog; bile su arterije koje su hranile život sela, omogućavajući ljudima da se kreću, sreću i dele svoje priče. Svaka staza, svaka kamena ploča, bila je deo veće priče o zajedništvu i povezanosti.


"Hm..."
Poslušao je Jamisuv zahtjev i zatim klimnuo glavom nakon nekoliko sekundi.
"Bilo bi mi veoma prijalo piće....hvala ti Jamisumi,vrlo si velikodušan shinobi."
Pogledao je u mladog bjelokosog momka i zatim ga sačekao kako bi krenuli.
"Ajdemo onda...u koji kafić bi želio da odemo, ima ih dosta u selu,koji ti je omiljeni?"

Mogli bi smo u Kirei restoran cuo sam da je taj restoran mnogo lepo ukrasenj i da je usluga veoma lepa i da je okruzenje mnogo prijatno.Nakon sto sam ga upitao da li bi voleo da idemo u Kirei restoran gledao sam unakolo i cekao nestriplivo njegov odgovor...

Yashin je zatvorio oči na trenutak, uživajući u toplom osećaju pripadnosti. Bio je zahvalan na ovim ulicama, na ljudima koji su ih stvorili i onima koji su ih svakodnevno koristili. Ulice su bile srce sela, mesto gde su se spajale prošlost, sadašnjost i budućnost. Bile su simbol snage i jedinstva, podsećajući sve stanovnike na vrednost zajedništva i međusobne podrške.

"Kirei restoran....", Promrmljao je ispod brade dok je gledao u Jamisumija,ime Kirei mu je zvučalo poznato, zatim mu dao jedan klinaj glavom.
"Meni odgovora...na tvoju komandu."
Rekao je a zatim čekao Jamisumija da krenu polako šetati.

Kretao se ulicama sela razgledajuci unaokolo dok je Tsumi bio pored njega...mesto je bilo manje otmeno sto nije bas bilo po njegovom ukusu, ali to su nadoknadjivali vodopadi koji su se mogli videti sa bilo kog mesta u selu okruzujuci ga, davajuci prelep prizor gde god se u selu nalazio...osecao je strah ljudi koji su bili unaokolo, gledajuci ga uplasenim pogledima iz svojih sklonista, to su civili koji su se bojali za bezbednost svojih domova i porodica...zar je ovo korumpirano stanje toliko lose? pitao se...nije znao tacno celu situaciju i hteo ju je saznati, zar stvarno nema niko sposoban da brani ove ljude mislio je u sebi, sto mu je ujedno davalo i motivaciju da on bude jedan od njih...

U momentu dok su setali na nebu se mogao videti orao koji mu se priblizavao noseci pismo, sletajuci mu na rame mogao je videti poruku koja je bila vezana oko njegove noge...uzeo je svitak i otvorio ga je citajuci sadrzaj pisma...zastao je na tren i odjednom se uozbiljio, neko bitan ga je trazio i morao se videti sa njim, bio je spreman da to i uradi ali bilo mu je neophodno uraditi jednu stvar pre nego sto ode...

-Tsumi...moram se videti sa vrhom sela, ali pre toga moram nesto saznati-


Zastali su dok je Genji  pruzao svoj dlan stavljajuci ga na Tsumijevo celo
#card1310
memorije krenule su ploviti njegovim mozgom, sve je mogao videti, cela korumpirana situacija mu je u tren oka postala jasna... saznao je sta se desilo sa proslim Takkageom i kakav je on bio, ko su Sanna, Kiyoshi, Rurimetsu...saznao je sve zajedno sa svima koji cine Uzumaki organizaciju koja je proglasila rat selu...njihova lica bila su zapecanjena u njegovom umu zauvek...

-Sad mi je sve jasno...moram ici sad pa cemo se sresti posle...hitan slucaj-


u memorijama koje su mu pristigle takodje je mogao videti i gde se nalazi Kage zgrada u koju se istog momenta zaputio dok je u tren oka nestao 



Bistar Um
Prolazeći ulicama sela,u koje sam nedavno stigao,ka svom domu kako bih se malo odmorio od ove naporne ali isto tako zabavne avanture u ozloglašenom Shitoshi okeanu,vidim kako ka meni trče neka dva shinobija.

Kada su stigli do mene onako zadihani mi rekoše da hitno treba da dodjem u salu za sastanke kako bi nam neki shinobi saopštili vazne informacije za budućnost sela.Nisam gubio vreme već sam odmah krenuo ka sali.



Sirova Snaga
Izašao sam iz svoje kuće i krenuo sam prema pijaci. Vidio sam kako neki su neki šinobiji zaustavili Matsudu i rekli mu nešto, pa je on odjurio. Onda su ti isti shinobiji prišli i meni i rekli su mi da hitno treba da dodjem u salu za sastanke kako bi nam saopštili vazne informacije za budućnost sela.
Kad sam to čuo, zahvalio sam im se, i krenuo sam odmah prema sali, odnosno u pravcu u kojem je Matsuda krenuo.
Moram češće da izlazim iz kuće, pomislih.

Hodajuci kroz ulice bilo po prilicno prazno jako malo ljudi po ulicama da li je stvarno svi na sastanku ili samo jutro:

Po prilicno je prazno ili mi se cini?

Ma otkud znam samo idi na sastanku.

Uredu bas zuris

Pa kad negde mora da se sastanemo verovatno je vazno.

Cim je krocio na neku od ulica sela ispred njega se pojavio ninja koji ga je obavestio da treba da se pojavi u sali za sastanke zbog buducnosti sela. S tom informacijom Orzek je brzim korakom krenuo ka tamo da bi sto pre stigao.

Dok sam se vraćao sa treninga ugledao sam nekog klinca delovao mi je kao da ima 12 godina ali nisam bio siguran izgledao je uplašeno kao da su mu svi snovi srušeni prišao sam mu i pitao ga "Gde su ti roditelji" i tako je naša konverzacija otpočela
Dečak :

videvši kroz šta je ovaj mali prošao odlučio sam da mu pomognem
"Kako se zoveš"upitao sam ga mirnim glasom
Dečak :

Kan to je neobično ime pobogu zašto bi iko dao takvo ime detetu nastavivši razgovor uspeo sam da ga ubedim da pože samnom do moje kuće kako bi imao bar jednu mirnu noć i kako mogao da se sabere ipak moram da istaknem da je njegovo telo svo u ranama i da sumnja da ću da ga prevarim.
*Hugomecu i Kan su krenuli ka Hugomecuovoj kući*

Plako porlazeci kroz ulice Fumetsu je duboko razmisljao sta moze da radi te je ugledao Hiroe. Kako ju je ugledao odmah je otisao i prisao joj je gde su se oni polako zapricali. Rekao je da je otisao do prodavnice jer mu treba stvari za hranu i ona je rekla da ima neko meso i da moze to isprziti.


Kako su to priclai  nije ni zvucalo lose pa je Fumetsu rekao Hiroe da odu do njegove kuce da isprze to meso tvrdeci da je kuca tu blizu.


Nakon malo price i razgovaranja oni su polako krenuli ka Fumetsuovoj kuci jer su oboje bili mrtvi gladni

Kako je hodao dosao je do ulica kretajuci se ka kapiji sela da bi isao na misiju.Tokom puta su bile neke zene:

(U brate kakve devojke)

(Mani me toga hoces li?)

(Sto brate svaki muskarac privlaci zenska lepota)

(Mene bas i ne)

Te je Akon zurio u devojke bez da Wertzuir to primetio.

Nakon što je izašao iz parka našao se opet u istim i poznatim ulicama sela koje su bile veoa lijepe za gledati. Bio je iznenađen da su sve ovo napravila mala grupa naroda sa snom. Malo je hodao i tako gledao dok je šetao sa rukama u džepu. Obližnji kikot djece koji su prolazila i igrala se bio mu je zvuk za uši iako e to nije vidilo na njegovoj faci. Polako je nastavio šetati sve dok nije izašao iz ulice.

Sa osmehom na licu, krenuo sam ka kapiji svog dvorišta, a zatim i ka centru ovog mesta. Ulice su bile živahne, ispunjene meštanima koji su započinjali svoje dnevne aktivnosti. Putevi su bili pažljivo osmišljeni, spajajući različite delove sela i omogućavajući lak prolaz.

Dok sam hodao, divio sam se veštini kojom su ovi putevi bili izgrađeni. Svaki kamen je bio pažljivo postavljen, stvarajući put koji je bio i funkcionalan i estetski prijatan. Meštani su prolazili pored mene, neki noseći korpe sa povrćem, drugi razgovarajući i smejući se. Selo je bilo puno života, a ja sam osećao kako postajem deo ove zajednice.

Zaustavio sam se na trenutak da osjetim puls sela, da oslušnem zvuke svakodnevnog života. Zvukovi koraka na kamenju, žubor vode iz obližnjih vodopada i vetar koji je prolazio kroz drveće, sve je to stvaralo simfoniju koja je odražavala duh ovog mesta. Nakon par trenutaka provedenih na tom mestu nastavio sam dalje ne bih li video šta ovo mesto može još da ponudi.

Nakon sto sam izaso iz kuce malo da prosetam.Drzao sam knjigu svo vreme u ruci da mi ne bude dosadno.Tako setajuci se uvideo sam jednu lepu klupu na koju bi mogao da sednem i da citam knjigu.Seo sam na klupu i citao sam knjigu.Posle 5 minuta sam skrenuo pogled u levo da vidim imali nekog ili sam jedini.Na levoj strani nije bilo nikoga:"To je cudno?".Pogledao sam zatim u desnu stranu i tamo nikog nije bilo:"Nikada nije bilo ovoliko prazno,cesto sam vidjao nekoga kako se seta,ali da nema nikog to je retkost."Vratio sam pogled ka knjizi i nastavio sa citanjem.

Posle dugog citanja odlucio sam da ustanem i da nastavim da se setam,ali pre toga da uzemem nesto da jedem.Ustao sam:"Guzica mi je utrunula,koliko li dugo sedim?P-p-pola sata?I ni jedan shinobiji nije prosao."*Pricao sam to dok sam bio zacudjen i pomalo uzivao u tisini i cvrkutu ptica sa raznoraznih strana.Sve to dok je citao svoju knjigu rec po rec pricajuci u sebi...

TEMA :

Kako je hodao niz ovu ulicu Rikuto se samo mogao pitati kako se iko navikne na ovo mjesto nakon nekoliko dana. Skučen prostor koji izgleda ko da će da se zatvori na tebe stvara izraz klaustrofobije u njemu dok hoda kroz ulicu usred noći,obližnje lampe obasjavajući njegov put kao majka koja vodi svoje dijete. Zvukovi cvrkuta cvrčaka i statike noćne lampe ispunjavajući mir i tišinu ulice.
Ujednom nakon velikog puta spazi Jamisumija kojeg je upoznao već kako čita knjigu dok sjedi na klupi.
"Hm..."kada je skontao da je to Jamisumi izrac lica mu se malo opustio i prišao mu je.
"O pozdrav Jamisumi,dugo se nismo vidjeli..mislim da je poslednji put bilo na onom trenigu,a?"
"Kako si mi ti i šta te dovodi ovako kasno u ovu ulicu?"
Postavio je ruke u džepove dok je čekao Jamisumijev odgovor.

Citao sam knjigu skoro celo vece sve dok mi nije ostao jedan pasus.*To je to ne mogu vise*Zatvarm knjigu takodje i oci i uzivam u cvrkutu prirode.Sve dok nisam cuo nekog ko se priblizava.Neke blage korake poput male macke ili psa.*Ko to moze da bude*Otvorio sam oci pogldao u stranu i video lika sa kaputom*nije li valjda*da to je bio: Rikuto*Zadnji put smo se videli na treningu*Ohho vidi ko je to pa to je Rikuto drago mi je sto te ponovo vidim.*Ustao sam sa klupe i rukuvao sa njim*.Ovde sam da bi malo razbistrio um i procitao moju omiljenu knjigu.Sta ti radis u ovo doba noci?*Upitavsiga radoznalo*.

"Hm...?"
Na Jamisumijevo pitanje Rikuto je podigao obrvu a zatim popravio ofcirsku kapu.
"Pa vidiš malo sam šetao kroz selo i kojim slučajem naletio na tebe. Šta ima kod tebe ovako,vidim da si mi neto zauzet u poslednje vrijeme?",Rikuto je upitao te je stavio ruku u džep,drugom je držao tijelo čunina sa misije preko ramena.
Slušao je zvukove noćnog šuma a zatim pogledao niz ulicu dok je čekao Jamisumijev odgovor.

Tako gledajuci u njega i gledavsi kako namesta oficirsku kapu upitao me je nesto:"Imam puno obaveza i dugo nisam video svog rodjenog brata,a i ne znam gde se nalazi malo sam zabrinut,ali mislim da zna sta radi".*Pricao sam to dok sam drzao knjigu u ruci i gledo u njegove hladne i ostre oci.Jesi li imao neka zanimljiva desavanja od kada smo se videli zadnji put?*Rikuto mi je oduvek bio interesantan lik i deluje mi kao jak shinobiji ice nesto do njega*I tako cekaju ci Rikutov odgovor...

"Hm...",ispustio je mali zvuk mumljanja dok se prisjećao Gekko-a,Jamisumijevog brata.
Doduše nije ga vidio od kada je izašao iz one sale za sastanke i pitao se gdje i što je nestao najedno. Međutim čuvši Jamisumijeve riječi da je vjerovatno u redu i da zna šta radi ga je osiguralo da jee vjerovatno ok i nešto tamo radi po svijetu.
Kako je malo pričao sa Jamisumijem i čuo njegovo pitanje prisjetio se polako svih događaja.
Polako je klimnuo glavnom na Jamisumijeve riječi i odgovorio mu:"Volio bi da jeste,ali nažalost dosad se ništa novo nije desilo. Morao sam putovati iz sela da uradim ovako jednu misiju ali to je to. Uglavnom šta je sa tobom...jel se nešto novo dešavalo kod tebe?"
Naslonio se na zid i prekrstio ruke dok je čekao Jamisumijev odgovor.

Tako gledajuci Rikuta direktno u oci dok je pricao sta je sve radio i na kakvoj je misiji bio u oslednje vreme*jedna ruka mi je bila u dzepu a sa drugom sa gledao u knigu i povremeno u njega kada me je upitao nesto odgovorio sam*:"Kod mene nazalost nista,nisam isao niknakakvu misiju,ali planiram u skorije vreme sa nekim ili sam.*Pre nego sto sam mu rekao da sam radio jonin hteo sam da ga upitam:"Jesi li nekada radio jonin ispit,mislim makar pokusao".Nakon sto sam ga upitao pogledao sam u knjigu i nastavio da citam...

Poslušao je Jamisumija kako priča dok čita,kada je Jamisumi postavio pitanje o Joninu Rikuto je uzdahnuo.
"Jonin,a? Pa da ti kažem nisam dosad ga radio ali planiram uskoro čim se malo pripremim,,što jesi li ti radio pa me pitaš?",Rikuto je upitao,polako tapkajući nogu na pod čekajući njegov odgovor. Mogao je skužiti po načinu kako je Jamisumi pitao da je ili ga radio pa sad pita iz čiste radoznalosti,ili ga planira raditi pa pita Rikuta za Mišljenje. Međutim sam Rikuto nije radio ispit,osjećao je da nije spreman da ide za visoku titula za jonina. Čuo je da je Gekko uspio da uradi i postane jonin veoma rzo,pa je mislio i da Jamisumi može isto pošto obojica izgledaju kao shinobiji sa mnogo potencijala što ga je malo činilo ljubomornim.