Nakon neuspeha prvog pokušaja sa Shadow Clone Jutsu-om, nisam gubio volju. Svaki novi trud nosio je više neuspeha nego uspeha, ali odbijao sam da se predam. Uporno sam analizirao svaku grešku, prilagođavao tehniku, i neprestano vežbao. Borba sa senkama postajala je moj lični izazov. Osećao sam se kao da sam zagazio u labirint samooblikovanja, gde svaki neuspeli pokušaj bio je korak bliže konačnom uspehu.
Dok su se senke raspajale i nestajale, osećao sam nelagodu neuspeha. Ali svaki neuspeh donosio je novo saznanje. Razumeo sam da je tajna u harmoniji uma, energije i preciznosti pokreta. Bez obzira na brojne neuspehe, usmeravao sam svoju volju ka savladavanju ovog izazova.
Dani su prolazili, a ja sam ostajao posvećen svom cilju. Posle mnogo neuspelih pokušaja, dogodio se trenutak magije. Senke su oživele i stvorile svoje kopije, kopije koje su bile produžetak mog uma i volje. Bio je to trenutak pobede, trenutak koji je obrisao svaku prethodnu sumnju.
Uspeh je bio sladak jer sam shvatio da nijedan neuspeh nije bio gubitak, već korak bliže ostvarenju mog cilja. Shadow Clone Jutsu postao je ne samo tehnikom, već i simbolom upornosti i odlučnosti. Shvatio sam da se prava magija dešava kada ne odustanemo, već se iznova podižemo nakon svakog pada.
