Kapija Himetsu kampa

Dok je izlazio iz sela osjećao je mali strah ali ne od misije nego od sna koji je imao noć prije. Osjećaj je bio čudan koliko god to smetalo u isto vrijeme mu je i bilo dobro, davalo mu je tu neku dodatnu energiju da gura dalje.

"Evo ga momčine uzmite jedno piće na mene da se malo opustite..." - dobacio je Shohei stražarima koji su stajali i čuvali kapiju bacajući prema njima po 100ryo-a - "...ajde sad lagano, vidimo se uskoro ponovo!"

Zanimljiv zvuk faune i flore koji se nalazio oko same kapije i van granica kampa pirio je njegove uši. Vrijeme je bilo odlično ali je konačna destinacija puta na koji je krenuo bila veoma van njegovog komforta. Razmišljao je da li ima način kako da dođe brže ali toga nije bilo.

"Pa kako ideeee momciii?" upitao je stražare, dok je pod okom gledao kako oni uživaju u sunčanju na suncu jer realno nisu mrdali puno na poslu zbog manjka aktivnosti.

Klimnuo je glavom kao znak pozdrava, bacio koji sitni novčić te krenuo na svoj put.

Krenuli smo na put da istražujemo. Ja ,Kaneko i Muro smo se zaputili na dugačak istraživački put. Dosli smo do kapije kampa. Pomislio sam udebi:Da li je ovo bila pametna ideja ali sada je prekasno da odustanemo,ali ipak cega imamo da se plasimo nas 3 smo jake nindze iz jakih klanova. Proslo smo kroz kapiju krenuli dalje ..

Moje putovanje počinje na rubu šume, dok stojim pred velikom kapijom ukrašenom simbolima koji pričaju priče o hrabrosti, snazi i tajnama koje se čuvaju unutar. Da bih dobio dozvolu za prolazak, moram se suočiti sa čuvarom kapije, tajanstvenim ninjom čije mi ime nije poznato. Njegove oči, dva prodorna plamena u tami, procenjuju svakoga ko se usudi tražiti ulaz.

Pripremam se za ovaj susret danima, učeći o običajima i tradiciji Himetsu kampa, nadajući se da ću pronaći prave reči koje će ubediti čuvara da mi dozvoli prolaz. Znam da Himetsu kamp ne prima svakoga i da su oprezni zbog neprijatelja koji žele da neopaženo uđu u kamp kako bi preneli informacije svojim saveznicima.

Dok stojim pred Kage no Mamoruom, duboko udahnem i počinjem svoj govor. Govorim o svojoj želji za učenjem, o poštovanju koje osećam prema tajnim veštinama koje ninja Himetsu kampa neguju generacijama. Obećavam da ću čuvati tajne koje mi budu poverene i da moje namere nisu vođene ničim osim željom za znanjem i rastom.

Čuvar kapije me sluša u tišini, njegov izraz lica je nepročitljiv. Nakon što završim, nastupa trenutak tišine koji se čini kao večnost. Onda, neprimetno, uglovi njegovih usana se blago podižu u znak odobravanja. On klima glavom, gestom koja mi dozvoljava prolaz. Dok se kapije polako otvaraju, osećam olakšanje i uzbuđenje. Ispred mene se pruža put koji će me odvesti do dubina Himetsu kampa, gde će moja prava avantura početi.

Ovaj trenutak označava početak mog putovanja unutar zidova Himetsu kampa, gde ću učiti od najvećih majstora ninjutsua, otkrivati tajne skrivene od očiju sveta, i možda najvažnije, otkriti tajne skrivene duboko u sebi.