Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Kapija Himetsu kampa - Page 2

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Kapija Himetsu kampa

First topic message reminder :

Kapija Himetsu kampa - Page 2 Torii-gate-anime-c2m5ouwwewk67ozf

Ovo je kapija za Himetsu kamp. Čuva se konstantno od strane jakih ninji i registruje je prolaz kroz nju. Ovo je jedini poznati ulaz i izlaz iz kampa. Ostatak je zaštićen neprobojnim barijerama.

Ovaj prolaz je uradjen u tradicionalnom stilu Tori kapija i generalno se promena straže vrši sa tradicionalnom ceremonijom osim kada je kamp u opasnosti i kada su samim tim sve ninje u pripravnosti.

Pod utiskom nedavnih događaja, vraćam se u selo s uniformom peska kao podsetnikom na hrabrost i suradnju s Shukakuom. Koraci su odlučni, a misli prepune iskustava. Prošavši kroz pejzaž koji je svedočio o našem poduhvatu, osjećam duboko zadovoljstvo i ponos. Svi smo ostavili traga u ovoj avanturi, a sada se okrećem prema selu s nadom da će se ta hrabrost odraziti i na buduće izazove.

10 minuta hoda i stigao sam do svoje destinacije, iliti početak druge. Na kapiji su stojali stražari koji su me čudno pogledali, ipak, gluvo doba noći je, šta ću ja ovde? Doduše, uz moje drečave boje, sigurno nisam bio infiltrator iliti neki neprijatelj, nisam prosto imao resursa da se uklopim - moj posao kao dizajner je bio baš suprotno, da se izdvojim!

'Šta ova budala radi?'

Upitao je prvi stražar dok sam stojao ispod najsjajnijeg svetla.

'Nemam pojma, preumoran sam za ovo..'

Rekao je drugi, zevajući i gledajući u mene dok držim samom sebi unutrašnji monolog veka.

'Jel on to nosi sunčane naočare u sred noći?'

Upitao je prvi, dovoljno tiho da ga ne čujem.

Zajebi ovo, puštaj ga. Razmišljao je stražar. Odjednom, nastavio sam elegantnim hodom ka njima.

'Dobro veče momci, Esau Armani.'

Rekao sam, predstavljajući se i u isto vreme upisivajući svoje ime u listu.

'Prijatno veče.. Ne - jutro!'

Sunce je u tom momentu krenulo da se diže, što se moglo videti po blagoj svetloplavičastoj liniji koja se dizala u nebesa. Jadni čuvari, preumorni, samo su se izmakli i pustili me da izadjem, ne nadajući se budućem susretu.

Započeo sam put ka svojoj destinaciji.

Kaneko i ja smo napustali nase selo u volji da zavrsimo nasu misiju na koju smo poslati, i koja nece biti laka ali smo imali dosta nade i nas dvoje, jer nismo bili uopste slabi ali nikad se ne zna sta nas sve tamo negde ceka...

Laganim koracima, prilazio sam teškoj kapiji Himatsu hideouta. Aj, nije me bilo jedno desetak dana. Prilazim gardi

'Pozdrav momci, dal sam vam nedostajao?'

Bilo je jutro, odsjaj mojih naočara im je remetio to malo mira što su imali uz jutarnju kaficu.

Prvo su se pogledali, reko ne mogu se sete, a onda im se vratio flešbek one večeri. Lakše bi im bilo da me je neko sasuo sa čistom chakrom nego da se bakću sa mnom

'Knjiga ti je onamo.' Pokazao je prstom ka evidenciji 'Mi smo na pauzi, ti se lepo upiši pa se vidimo?'

Malo drsko

A možda im je neko sipao sake u kafu, oprostiću im ovaj put. Prišao sam listi za evidenciju, a potom profesionalnim povlakama pera ispisao svoje ime. Zavukao sam jednu ruku u džep i izvadio dugme sa emblemom mog klana, a potom ga umočio u mastilo. Povećao sam im vrednost liste za jedno 100000 ryoa.

Malo mastila što je ostalo na dugmetu sam obrisao o dno liste, ma šta, neće se tu potpisivati svakako. Vrednost liste je pala zbog neurednosti za jedno 40000 ryoa, al opet vredna dodje. Čisto dugme (ipak malo umuljano, al ko će mi zaviriti u džepove) sam stavio u kaput.

Okrenuo sam se opet ka stražarima, čija je faca bila ili u šoljici, ili u sendviču koju su jeli tokom pauze i obratio sam im se

'Srećan rad dećki, gledam vas uskoro opet!'

Na šta su oni prevrnuli očima a ja sam samo nastavio dalje ka ulicama.

Dok je izlazio iz sela osjećao je mali strah ali ne od misije nego od sna koji je imao noć prije. Osjećaj je bio čudan koliko god to smetalo u isto vrijeme mu je i bilo dobro, davalo mu je tu neku dodatnu energiju da gura dalje.

"Evo ga momčine uzmite jedno piće na mene da se malo opustite..." - dobacio je Shohei stražarima koji su stajali i čuvali kapiju bacajući prema njima po 100ryo-a - "...ajde sad lagano, vidimo se uskoro ponovo!"

Hatchiro se posle par dana pojavljuje na kapiji kampa vracajuci se sa njegove uspesno zavrsene misije

-Ahh napokon, proslo je vec neko vreme od kako se nisam opustio u svojoj kolibi uz moj omiljeni caj, trebalo bi malo da okrepim telo od borbi koje sam imao na misiji pre nego sto budem krenuo na narednu-


Rekose Hatchiro ulazeci u teritoriju kampa, krenuvsi ka svojoj kolibi.

Kapija Himetsu kampa - Page 2 Af5dd0fe152fd3557b8ad5b531571672

Nakon nekog vremena odmaranja Hatchiro je iz svoje kolibe dosao do kapije kampa spreman za novu misiju koju je dobio, ova misija ce biti jedna od njegovih najvecih izazova koje je imao do sada, izlazeci iz kampa rekao je:

-Ovoga puta radim misiju C ranga, moram biti na oprezu jer su mi protivnici ovoga puta chunini, mnogo jaci nego na prosloj misiji, i jos pored svega na ovu misiju idem sam-

Rekao je polako hodajuci svojim putem.

Kapija Himetsu kampa - Page 2 C8025e78963932f244fad36a17633834

Približavao sam se opet kapiji, ovaj put po drugi put. Grickao sam usput te slatkiše/slaniše iz kese. Nisam ni gledao šta je, samo sam želeo da napunim stomak da me izdrži do toplih izvora. Možda mi čak i ostane malo da počastim ove netamane na kapiji.

'Pooozdrav dečki!'

Rekao sam ushićeno, malo fejk i piskutavo. Kako su čuli moj glas, paralizovani su samo ostali u mestu. Možda ću samo proći pored njih i neću ih primetiti ovaj put, što i jesam. Ako ništa, zajednički cilj nam je bio da prodjem.

Oni su stojali u mestu, a ja bih strpao što više tih kuglica mogu u usta (ove su bile sa sirom), a potom bih im dao ostatak. Nek jedu ljudi, dosta sam ih mučio za dve nedelje. Prošetao bih se odma do knige za evidentiranje, nisu više ni morali da me upućuju gde je.

Kad sam rekao vidimo se uskoro, stvarno se nisam nadao da će biti posle 2-3 sata. Stampirao sam opet emblem na listu - nekoliko imena se zapisalo posle mene al i dalje je bilo mesta za moj graciozan potpis i dugme mastilo pečat combo. Vrednost liste je skočila na nemogućih 100000 ryoa za parče papira.

Same old routine, obrisao bih dugme o parče hartije, vratio bih ga u kaput i onda bih se zaputio ka izlazu. Ovog puta, barem sam se uputio na mesto gde ću se odmoriti, a ne umreti, nadam se barem.

Spa centre dolazim!

Nakon kratkog razgovora sa Murom uputo sam se ka svojoj misiji,atigao sam do kapije gde me je stražar upitao gdećeš mladi dečače a ja sam mu rekao na misiju stražaru voleo bih ako bi ste me pustili,rekao mi je da mi je potrebna određena dokumentacija kako bi izaša,izvadio sam tu dokumentaciju i pustili su me da prođem nakon čega sam se zaputio ka svom odredištu i dalje neznam sasvim šta se dešava ali dobro videćemo kako ću da se snađem.

Konačno vratio sam se ova misija je bila zeznuta možda jesam sav u krvi i izudaran ali sam barem spasao jedno malo selo od uništenja i sva velika sela moram da istrebim svako zlo na ovom svetu nikada neću stati dok ne nestane svako ko muči,ubija ili pljačka iz zabave nikada neću stati,približio sam se kapiji i rekao da sam pre par dana otišao na misiju stražar je reko u redu dobro daj dokumentaciju u tom trenutku nisam imao dokumentaciju ali sam zato imao sreće što je stražar koji je stražario kada sam ja izašao bio tu te mu je on pokazao moju dokumentaciju i ja sam ušto u kamp i krenuo kući nadam se da su moji još uvek doobro.

Kaneko i ja smo se polako uputili van sela da istrazujemo malo druga sela i da mi pokaze sta je radio na misiji pa smo se on i ja polako uputili van sela u novu avanturu, nisam znao sta da ocekujem da ga mozda neko nije naterao da me dovede ili tako nesto ali sam ja spreman na sve poneo sam sve sto mi je bilo potrebno pa smo polako izlazili sa kapije naseg sela...

Zanimljiv zvuk faune i flore koji se nalazio oko same kapije i van granica kampa pirio je njegove uši. Vrijeme je bilo odlično ali je konačna destinacija puta na koji je krenuo bila veoma van njegovog komforta. Razmišljao je da li ima način kako da dođe brže ali toga nije bilo.

"Pa kako ideeee momciii?" upitao je stražare, dok je pod okom gledao kako oni uživaju u sunčanju na suncu jer realno nisu mrdali puno na poslu zbog manjka aktivnosti.

Klimnuo je glavom kao znak pozdrava, bacio koji sitni novčić te krenuo na svoj put.

Konacno sam stigao nazad u selo ali bez Kaneko koji mi je rekao da ima nedovrsen posao pa sam mu verovao i ostavio ga samog protiv ninje, ubio sam im vodju ali je on insistirao da ubije njega pa sam mu to i ostvario, verujem da nece biti problema pa sam zaseo kod kapije i cekao ga da se vrati...

Vratio sam se napokon,video sam svog druga mura kako sedi nakošto smo malo porazgovarali o ovom događaju i dalje mi nije bilo jasno kako su  došli do mene očigledno je da me već duže vreme posmatraju nemogu da verujem da sam meta tako drskih ljudi moram da budem oprezniji u buduće ili će mo svi biti mrtvi,nakon svega,došlo je vreme da krenemo svoim kućama Muro je otišo svojoj a ja svojoj kući

Krenuli smo na put da istražujemo. Ja ,Kaneko i Muro smo se zaputili na dugačak istraživački put. Dosli smo do kapije kampa. Pomislio sam udebi:Da li je ovo bila pametna ideja ali sada je prekasno da odustanemo,ali ipak cega imamo da se plasimo nas 3 smo jake nindze iz jakih klanova. Proslo smo kroz kapiju krenuli dalje ..

Kaneko i ja smo se uputili ka jednoj brzoj misiji, na izlasku sa kapije sam se prisecao sta smo sve Kaneko i ja radili kao male nindze, i onaj incident od pre neki dan koji mi se i dalje vrti u mislima, gde je Kaneko mogao da nastrada ali to necu nikad dozvoliti...

Vracali smo se Kaneko i ja sa misije i cim smo stigli na kapiju odmah smo dobili poziv da odemo kod naseg vodje za misiju, dobili smo tacnu lokaciju kuce pa smo se polako uputili tamo, razmisljali smo o onom najgorem jer ga nismo poznavali, ali te crne misli su samo ostale od onoga sto se dogodilo kao postepena trauma koja ce polako otici i vise necu nikad dozvoliti da prijatelja uvedem u takvu situaciju, uzviknuo sam Kaneku glasno "Hajdemo Kaneko, vreme je nadam se da si spreman sada nema nazad, bice ovo veoma zabavna avantura..."

Taman što je završio sa večerom i jelom i sobarica je donela odeću koju mu je seljak na ulici isprljao. Razmišljao je kako bi možda trebalo da se javi rodbini kod koje je prethodno odsedao ali se odlučio protiv poteza, i oni su bili sitni i dosadni. Ostavio je par tričarija kod njih, pa se zadržao na trenutak, ali je zaključio da nije ništa preterano bitno.

Završivši čistku kako ljudi tako i uma ponovo se našao pred kapijom kampa. Svaki put bi mu se pogled zadržao na lenjim, šupljim i amaterskim ornamentima, kao i zarezima na drvetu gde štrči iverica. Sramotno, čak i za grad upola manji od ovog. 

Došao je na kapiju čekajući svoje ninja kolege da dodju i da krenu sa njim na misiju. Zapretio im je ako se ne pojave da će morati da rade na njivi danima da nadoknade. Nije imao neki veliki osećaj da ide na misiju a to nije ni čudno bilo kada je znao da će kao patuljak neki traziti i kopati pomenute predmete gde stigne. Mučile su ga neprestane kiše od kojih će mu propast kuruz...

Hodajuci ulicama stigao je do kapije sreo opet Jonina koj nam je dosao kod moje kuce i dao skrolove za posao hodajuci ka njemu sam rekao:

Stigao sam sace da dodju ostali.

Gledajuci u njega te cekam njegov odgovor.

Moje putovanje počinje na rubu šume, dok stojim pred velikom kapijom ukrašenom simbolima koji pričaju priče o hrabrosti, snazi i tajnama koje se čuvaju unutar. Da bih dobio dozvolu za prolazak, moram se suočiti sa čuvarom kapije, tajanstvenim ninjom čije mi ime nije poznato. Njegove oči, dva prodorna plamena u tami, procenjuju svakoga ko se usudi tražiti ulaz.

Pripremam se za ovaj susret danima, učeći o običajima i tradiciji Himetsu kampa, nadajući se da ću pronaći prave reči koje će ubediti čuvara da mi dozvoli prolaz. Znam da Himetsu kamp ne prima svakoga i da su oprezni zbog neprijatelja koji žele da neopaženo uđu u kamp kako bi preneli informacije svojim saveznicima.

Dok stojim pred Kage no Mamoruom, duboko udahnem i počinjem svoj govor. Govorim o svojoj želji za učenjem, o poštovanju koje osećam prema tajnim veštinama koje ninja Himetsu kampa neguju generacijama. Obećavam da ću čuvati tajne koje mi budu poverene i da moje namere nisu vođene ničim osim željom za znanjem i rastom.

Čuvar kapije me sluša u tišini, njegov izraz lica je nepročitljiv. Nakon što završim, nastupa trenutak tišine koji se čini kao večnost. Onda, neprimetno, uglovi njegovih usana se blago podižu u znak odobravanja. On klima glavom, gestom koja mi dozvoljava prolaz. Dok se kapije polako otvaraju, osećam olakšanje i uzbuđenje. Ispred mene se pruža put koji će me odvesti do dubina Himetsu kampa, gde će moja prava avantura početi.

Ovaj trenutak označava početak mog putovanja unutar zidova Himetsu kampa, gde ću učiti od najvećih majstora ninjutsua, otkrivati tajne skrivene od očiju sveta, i možda najvažnije, otkriti tajne skrivene duboko u sebi.

Masaya je koračao ka kapiji, razne misli su mu se vrtile u glavi, šta, kako i gde će tako odjednom. Još taj nepoznati Jounin mu stvara još veću tenziju, ali sada je kasno za razmišljanje, možda je na kraju krajeva samo jedna lagana misija da pripomogne. Stigavši do kapije, primetio je jounina i Wertzuira koji su već bili tu, ali Ishimotoa nigdje, sigurno još nije nadošao sebi, pomislio je Masaya.
"Ti si već tu Wertzuir, pretpostavljam da Ishimoto još nije u stanju, valjda će u skorije vrijeme",
reče Wertzuiru te baci pogled na jounina.

"Onaj otkačeni čova reče kako bih trebao promijeniti ovaj svoj bijeli kimono jer ću se dosta uprljati. Jadnik nema pojma da ja druge odjeće nemam haha.. mada ispada kao da sam ja veći jadnik od njega."


"Iako je ovo neobična misija sama po sebi, neću se buniti niti brinuti o tome. Svjestan sam da mi je ovo sudbina, zato se i jesam vratio u ovu provinciju. Samo ću se prepustiti avanturi."

Momci od sada možete me zvati mojim tajnim ANBU imenom Milan.

Okrenuo im je ledja i rukom dao znak da krenu.

Skočio je i par zrna kukuruza je ispalo iz njegovog dzepa.. Osetio se.. nelagodno.

Da mu je samo da može da legne negde u ladovini ispod lipe da ga ladi neka zena lepa onako bujna..

Kako sam zakoračio ka kapiji, zaustavio me je bunt stražara. Hideout je imao misiju za mene.

U dogovoru sa ostalim shinobijima i zbog razvijanja odnosa i stvari u svetu i šire, počela je potraga za misterioznim artifaktima po svetu i zbog nedostatka šinobija, morali su da angažuju niže rangove. U to spadam ja, kao Jonin lider, i još trojica pripadnika Himetsua.

Nisam znao ko su, šta su, al trebali su da dodju ovde svakog momenta. Stojao sam na ulazu Himetsu kampa, izdvajao se poput najsvetlije zvezde, (ne)spreman za podvig u koji su me upleli.

Kapija Himetsu kampa - Page 2 Lotton_the_Wizard

Kako je vreme prolaziolo morao sam odći u Himetsu po naređenjima viših sila morao sam se sastati sa grupicom koju predvodi Esau Armani i grupica koja treba da ode u potragu za nekim artefaktima.


Kako mi je pismo stiglo na kućnu adresu vrlo brzo sam došao do kapije bez nekih velikih muka sam prešao veliki put i došao sam da bih video nekog čoveka sa naočarama koji je verovatno bio Esau i izdaljine sam mogao videti još 2 senke kako mi se približavaju.


Kako sam pogledoa misiju koja je bila jasno zapisana na papiru pogledoa bih u čoveka i rekao bih mu smirenim tonom


Ti si Esau, zar ne? 

Dolaim do kpije kampa. 
Držim papirić u desnoj ruci gde je zapisano ime 
vođe misije. 
Ovo je moja prva misija sa Matsudom, 
jako sam uzbuđen i nervozan. 
Napokon više nisam sam. 
Čekujaći počeo sam da razmišljam 
koliko sam zapravo spren za ovu misiju. 
Ja i moj manjak samopuzdanja. 
Rekao sam dok sam čekao vođu misije.



Malo zanet momak
Dok sam išao ka kapiji osećao sam blagi strah jer je to bila moja prva timska misija.Bilo mi je lakse kada sam video da je jedan od ninji moj prijatelj Aburo.Ostalu dvojicu nisam poznavao ali nadam se da su dobri shinobi.Kada sam dosao na kapiju video sam Aburo-a.

Tengen se spremio da ied na jedno mjesto gdej je mislio da ode tako da je morao prvo da dodje do kapije da bi otisao posto ne postoji ni jedan drugi izlaz iz sela, u rancu je ponio nesto malo hrane da ne ogladni po putu tako da je polako izasao iz sela i krenuo na put.

Pristigao je iz svog doma, popustivši pred obećanjem velikog bogatstva i prekršivši svoje pravilo o isključenju iz marve shinobi sveta gdegod je to moguće. Bio mu je dodeljen tim, i usput je više puta morao pročitati imena i opise jer prosto nije mogao naći u svom srcu mesta da mari o ljudima sa kojima će silom prilike sarađivati. Kako bi skratio čitav mučni proces, usput se raspitao o mestima gde bi mogao pronaći kamenje. Čuo je glasine o pećini, poljani, i čak i jednoj omanjoj peščari. Prvog se najviše naslušao pa je odlučio tamo i najpre da se uputi, uprkos svesti da su pogubljeni građani skloni verovanju u koještarije.

Stigao je napokon na kapiju i video dvojicu od trojice momaka sa kojima će poći - jedan čudni i maskirani, drugi bled sa crnom kosom. Tačnošću su zaslužili makar minimum poštovanja, mada treći neće imati tu privilegiju. ‚

Aburo i Matsuda? Ne časite, pripremite se za polazak čim dočekamo i poslednjeg momka.

Dok je usamljen i ozbiljan koracao kroz kapije sela sa jednim mislom na umu, a to je bilo da se vrati u svoju kolibu i odluci o svojoj buducnosti, onoj tamnoj i usamljenoj ili pak radnickoj i druzeljubivoj. Tako koracaci dobio je pismo u kome mu je objasnjena trenutna situacija u svetu, bio je poslat na misiju sa 3 ostala shinobija da nadje nekakve artifakte. Nije preterano hteo da cini usluge i komande kagea ali je ovaj dogadjaj izgledao kao da je mogao da mu pomogne u bliskoj buducnosti sa nagradama koje bi stekao, na kapiji blizu sebe vidja 2 shinobija koja bi bila deo tima.

,,Vi ste Esai i Fumetsu, predpostavljam.''

Dosao je do kapije Himetsu trebao se sastaviti sa grupicom koju provodi Esau stiglo mu je pismo na adresu koje je glasilo da treba doci do kampa i sastaviti se sa grupicom. Video je nekog lika kako stoji i prepostavio je da je to njihov lider Easu. "Ti si verovatno Esau".

Zurio je na misiju koju je dobio da izvrsi sa svojom ekipom.Bio je veoma srecan da sto je nasao ljude kojima veruje i koj veruju njemu prvenstvo.Polako je naziraoveliku kapiju gde su trebali da se sastanu da bi otpoceli misiju sto pre.Otprilike je znao ko su mu saborci i sta treba raditi tamo da bi zavrsili time brze.

Dosao je do kapije sreo se sa njima i malo poricali ponovo o planu.Razmišljao je kako je bio spreman i uveren u sebe da ce ovo uspeti da urade ipak je i sam Shin ojacao.

Odmahnuo je glavom, negodujući lagodno ponašanje momka koji je kasnio. Čak ni osnovna kultura se izgleda ne može očekivati od prosečnog shinobija u svetu, još jedna potvrda ispravnosti Yehudinog izbora da se u što većoj meri isključi. Ipak, nije želeo trošiti vreme na lekcije o uljudnosti

Polazite.

Mahnuo je rukom u gestu da ga prate i pošao ka pećini o kojoj se naslušao skoro pa sigurno preuveličanih glasina.

'Za početak, ja sam Esau Armani, vaš nadređeni za ovu misiju.'

Rekao je nadmeno, išlo mi je tako.

'Idemo u potragu, ne na reviju. Iako bih preferirao trenutno reviju al to nije poenta. Kao Lider, od vas zahtevam samo da mi ne blokirate sunce, zahvatite sve moje najbolje uglove i da mi preterano ne smetate.'

Mogla bi i da padne jedno hladjenje lepezom, al ajde, neću ih sada mučiti s tim.

'Neka potraga započne!'

Rekao sam, predvodeći mali bunt chunina za sobom, kretavši se sa njima ka prvoj njihovoj destinaciji.

Došao je i zadnji član naše ekipe
ninja koga nikada ranije nisam video.
Bio sam nervozan i srećan.
Odamah iza nepoznatog ninje satajao je naš vođa.
kad su se svi okupili krenili smo za našim vođom.
Usput sam saznao ime nepoznatog ninje(Shin).
Jedva čekam da radimo misiju.
Rekao sam. 
Dok sam pretio vođu.



Malo zanet momak
Popricali su oko misije i sve sredili i polako krenuli.Rekao je vođa da ga svi pratimo i krenemo vise.Shin je bio uzbuđen jer konacno krece malo akcije koju je cekao toliko dugo.Nije spavao koliko je bio srecan da prasi tur drugim ljudi ako uopste naiđe na nekoga.

Kako su isli Shin je prvi stao iza vođe kao najjaci u grupi i najspretniji izuzem vođe naravno.Malo se ispravio i rasirio ramena kako bi pokazao svoju velicinu.

Dok sam pricao sa Aburom i vodjom, tima dosao je nas treci član rekao sam ti si Shin,ja sam Matsuda drago mi je sto ce mo raditi misiju zajedno.Kada je Shin dosao jos malo smo pricali o misiji pa je vodja izdao naredjenje za polazak ka nekoj pecini gde nam je bila misija.



Sirova Snaga

Hatchiro tiho izlazi iz kampa, korak po korak, odlučan u svojoj misiji. Prolazi kroz kapiju kampa i upućuje se u nepoznato. Njegova želja za pronalaženjem svetlucavih predmeta osvetljava put. Svaki korak ga vodi dalje od sigurnosti, ali bliže tajnama koje svet krije. Oči mu sjaje u iščekivanju otkrića, dok se hrabro upušta u avanturu.



Kapija Himetsu kampa - Page 2 4b9127d858645d967213814d721e7233