Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Skrivena pećina

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Skrivena pećina

Skrivena pećina Screenshot-4


Pećina koja se nalazi skrivena među šumama i brdima. Pored pećine prolazi reka koja se može koristiti kao izvor vode i pecanje riba. Jako korisno za putnike, beskućnike i lutalice. Unutrašnjost pećine nije ništa posebna, ima sve što i svaka pećina. Vlažna je, ima puno praznog prostora i ko zna kakve nedokučive dubine. Ne zna se dokle doseže, ali je za svakog neka usputna stanica.

Skrivena pećina Screenshot-4

Pećina, mračna i naočigled normalna, ali kakve dubine i tajne krije, niko ne zna. U daljini odjekuju zvukovi toka reke i nemilosrdnog vetra koji kosi lišće sa sobom.

Skrivena pećina Tent-camp-cave-with-campfire-generative-ai_88343-3744

Unutra je mrak zasipao čitavu pećinu, osim jednog sitnog kutka koji je obitavao u svetlosti vatre koja je pucketala. Nad vatrom je stajao kamen toliko čvrsto da je goreo a na kamenu riba koja se pekla a pre toga je bila upecana improvizovanim kopljem koji je ležao unutar šatora, pored načinjenog kreveta.

Pored vatre je stajala osoba zatvorenih očiju koja kao da je meditirala i odmarala se, čekala strpljivo da se riba ispeče.

Umoran od treninga u Hyuga Akademiji, slučajno otkrih Skrivenu pećinu.
U mraku, vatra otkri tajanstvenu scenu: Osoba leži, obasjana svetloscu vatre, uz neznatno pucketanje drva. Pitanja prkose odgovorima, stvarajući misteriozan vrtlog tajni.

Čekao je i čekao, strpljivo. Miris ribe koja se peče je odjeknuo manjom prostorijom i uzdigao se do njegovih nozdrva koja su zadovoljno ustanovila da je riba bila dovoljno pečena. Bio je spreman da je zagrize i on iz svoje meditacije otvori oči i odloži kamen sa vatre na kom je riba, sada već pečena, ležala. Odlomio je parče, približio ustima i zagrizao je, ukus je bio lep.

Nije žurio. Riba je ispala bolje neko što je i očekivao. Ono improvizovano koplje ga je izgleda dobro i poslužilo. Dok je jeo ribu prisećao se kako je učio da peca, znajući da će mu takva vrsta hobija možda prerasti u neki stil života. Tako se i ostvarilo. Kao neko ko je upoznat sa osnovama pecanja on je uspeo da sebi obezbedi vodu i hranu ma gde god da se nalazi.

Pojeo je ribu. U trenutku kao da je osetio u sebi neki vid blaženstva. Uprkos tome, tom blaženstvu koje mu je pružalo zadovoljstvo, nije smeo da mu se prepusti, jer iako pecar morao je da često bude na oprezu, držao je gard i u situacijama kada je potpuno sam. A i te situacije mogu biti sumnjive, jer kada čovek pomisli da je sam uvek se može desiti da nije, što je kobno po život.

Kada je pojeo ribu on dohvati svoju čuturu u kojoj je bila skladištena voda. Iako su postojali predeli pećine gde voda dopire, on je uzimao vodu van pećine, na neki čist izvor. Zahvatio bi vodu čuturom i napunio bi je do vrha, malo niže od čepa, kako mu se ne bi rasipala. Uzeo je čuturu i navrnuo je malo da okvasi grlo i pročisti ukus ribe. Voda je bila osvežavajuće hladna.

Popio je vodu. Zatvorio je čuturu i odložio je unutar prostora koji je bio izgrađen za spavanje. U čuturi je ostalo još vode, ostavio je namerno da je ima i za kasnije kada ponovo ožedni. Proračunato je odlučio koliko mu je potrebno hrane i vode za jedan dan, tim proračunima se i vodio uspešno do sada. Razmišljao je da li izaći malo na sveži vazduh.

Čutura je uveliko bila prazna. Onaj ostatak vode koji mu je ostao je odavno već popio i oseća kako mu žeđ za vodom ponovo dolazi. Vatra je i dalje gorela, bilo je toplo u prostoriji. On uze onu čuturu, podiže se i izađe iz pećine. Nadomak pećine je reka strujila. On priđe vodi i dohvati je u dlan skupivši malu količinu vode da proveri da li je voda prljava ili nije.

Nakon generalne provere kvaliteta vode i njene pitkosti, on zahvati vodu i malo po malo napuni svoju čuturu. Potom se spustio do površine vode i umio se par puta da osveži lice svoje. Peškiri mu nisu bili potrebni, na otvorenom se sve brzo suši, a kada je vatra u blizini onda još brže.

Napunjenu čuturu je približio sebi i zakačio je za sebe. Osmotrio je okolinu na nekoliko minuta da vidi da li se opasnost neka približava ili ne. Sve je bilo mirno, jedina stvar koja je divljala je bio nemirni vetar koji je nosio i obarao lišće, i talasao njegovu dugu, crnu kosu. Gledao je u daljini, u toj neprekidnoj šumi koja se protezala ko zna koliko.

Glad ga još uvek nije sustigla. Ona riba koju je ulovio je bila sasvim dovoljna za skoro ceo dan. Bilo je trenutaka kada nije okusio ništa po par dana, pa je na glad odavno već navikao. Zato je planirao šta će sutra sebi za obrok da spremi. Naravno opet je ribu izabrao. Kao neko ko je pecar i pritom lutalica uvek je morao da planira unapred čeka i koliko će da ima i koliko će mu biti potrebno.

Okrenuo je leđa reci i krenuo je ka pećini da se vrati unutra. Ušao je unutra i kretao se do one, nekada mračne, a sada vatrom osvetljene prostorije gde je položio svoje stvari. Ušao je u svoju prostoriju i odložio čuturu u predeo koji je načinjen za spavanje. U tom delu pećine je bilo jako toplo pa se nije isuviše približavao vatri, spustio se na improvizujući krevet i legao je, gledajući u osvetljenu pećinu, razmišljajući ko zna o čemu.

Probudio se. Otvorio je oči u istom položaju u kojem je i legao. Spavanje i san je takođe doveo pod disciplinu kojih se držao kao pijan plota. Tokom noći se znao par puta buditi i da malo ispije svoju vodu iz čuture koju je držao blizu sebe. Podigao se i zahvati sada već praznu čuturu. Morao je opet izaći i da je dopuni.

Vracao sam se kuci nakon sto sam posetio prijatelja,on je zivo 20 kilometara daleko od mene. Isao sam sumom i nisam znao gde da prenocim,ali bas tada sam ugledao neku pecinu. Odlucio sam da prespavam u njoj. Zapalio sam vatru,ogradio sve prolaze i mirno sam legao u duboki san :Ujutru kada sam se probudio pokupio sam stvari i zaputio se na dalek put od 10 kilometara!

Vatra je bila pri kraju pa je ugasio. Kada se ugasila vatra on odbaci one cepanice koje su dogorele i baci ostatke u nekom uglu gde je bila rupa. Tu je odlagao svu vrstu đubreta. Izašao je napolje i otide do reke gde je ponovo ispitao koliko je voda čista i napunio je po ko zna koji put svoju čuturu. Poneo je i torbu u koju je odlagao ono što ulovi za obrok, spremao se da upeca i neku ribu, a za to mu je potrebna dodatna oprema kao i bolje mesto.

Krenuo je putem pećine koja je bila na par kilometara udaljenosti od njega. Nakon pešačenja od nekih dvadesetk minuta on stiže na mesto gde se pećina nalazila. Zastao je na tren, osmotrio okolinu, osetio vetar koji je duvao, prišao je reci i tu se umio. Nakon par minuta on udje u pećinu.

Pećina ga je ponovo dočekala tamna i ćutljiva. Tek po koji kap vode bi padao sa vlažnih mesta gde se vlaga znala skupljati. Zvuk kapanja je nekada znao odjekivati pre nego što se izgubi u vetru čiji zvuk je nadjačavao zvuk kapljica. Nekada kada je jako hladno, pogotovo zimi, vetar bi znao da protutnji kroz prvi deo pećine. Zato se nije ulogoravao na otvorenom prostoru unutrašnjosti, nego je gledao uglove i omanje prostorije koje su ga mogle štiti od snažnog fijukanja.

Došao je u svoju prostoriju gde je obično bivstvovao. Tu je zatekao malo veći broj cepanica na onom mestu na kom ih on nije ostavljao. Rupa u uglu gde je bilo odloženo đubre drvene vrste i sve vrste ostataka od loženja vatre je bio isti pre nego što je zadnji put izašao. Osećao se blagi miris dima koji skoro pa da je iščezao. Zaključio je, neko je bio tu pre njega, verovatno neko u prolazu kome je bilo potrebno sklonište. Razumeo je u potpunosti, nije se bunio.

Položio je svoje stvari, načinio je svoj improvizujući krevet i odložio čuturu pored istog. Izašao je iz prostorije i ode u prolaz koji se mogao iz njegove prostorije videti. Tu je ostalo oko dvadesetak cepanica koje je koristio za potpalu vatre. Uzeo je nekoliko i vratio se u svoj kutak pećine. Razmišljao je o tome kako bi bilo najbolje da nabavi još drveta i iseče ih.

Vatru je ubrzo zapalio svojim veštinama, imao je kod sebe sve potrebne sastojke da vatru upali. Nekada je razmisljao kako je lakše onima sa Katon tehnikama koje sa lakoćom pale vatru. A sada, ni najmanje ga to nije brinulo kada se usavršio u svojim, jednom od više, hobija.
Uzeo je onog zeca i sa manjim nožem mu je odrao kožu i otkostio ga dobro. Uzeo je težak kamen ravan ko daska. Na njega je postavio sve što treba pre samog prženja i na kraju postavio raskomadanog zeca.
Meditirao je sve dok zec nije bio pečen. Uzeo je polako i pojeo je celu zečetinu, ukus je bio lep. Onda je uzeo onu čuturu i popi vodu. Ostavio je nešto vode i za kasnije.

U jednom trenutku se probudi. Pružio je svoju ruku i dohvatio je onu čuturu iz koje je pio vodu. Otvorio je prislonio usnama i ispio je ostatak. Voda je imala sada nekako bajatiji ukus pa je morao da ode i da dopuni svoju čuturu.

Krenuo je ka izlazu iz pećine. Kada je izašao on je hodao sve do rečnog kraja gde je uzeo svoju opremljenu čuturu. Otvorio je i potopio je u hladnu reku. Voda se slivala i sakupljala u čuturu. A onda je izvadio, zatvorio, opasao se njom i krenuo je nazad u pećinu.

Ušao je u pećinu. Kretao se kao i uvek ka jedinom izvoru svetlosti, njegove vatre koja je osvetljavala prostoriju u kojoj je obitavao. Došao je tamo, bilo je toplo. Izvadio je svoju čuturu i ispio malo sveže vode da osveži grlo hladnom, svežom vodom, koja je davala fin kontrast toplini.

Kada je popio vodu, on potom zatvori čuturu i odloži je na isto mesto koje je za nju već od početka pripremio, uz krevet na kom je spavao. Vatra je gorela, pucketala je u vazduhu. Seo je pored vatre i meditirao neko vreme. Prošlo je nekoliko minuta.

Voda ga je svežila iznutra, ukus je bio drugačiji od one ustajale vode koja je ostala preko noći da stoji. Vatra ga je osvetljavala a toplina vatre mu je milovala lice dok su njegove oči bile zatvorene. Meditirao je i dalje, još nekih petnaestak minuta, onda lagano otvori oči.

U skrivenoj pećini, koristim prostor kao prikriveno sklonište i mesto za planiranje strategije. Vežbam borilačke veštine, održavam opremu, i pripremam taktičke zamke. Pećina mi pruža bezbednost, omogućavajući mi da se odmorim i ostajem neprimetan dok obavljam zadatke.

U skrivenoj pećini za meditaciju: Zaronjen u tišinu, puls prirode osluškujem. Razmišljam o ravnoteži uma, duboko disanje vežbam. Unutrašnje sukobe pripremam, unutrašnju snagu s spokojem spajam.

Prostorija koju je pripremio sebi je bila ispunjena svetlošću vatre i njenom toplinom. Grejala ga je, toplina mu milovala lice, a lice je bilo ćutljivo. Oči zatvorene, stav učvršćen i jako miran, um pun, čist i fokusiran na disanje, meditirao je. Osećaj je fokusirao na svaku senzaciju i na svaki deo tela, ali ubrzo creva mu zajaukaše, ogladneo je. Otvara oči, rasklopio je sve što je imao i krenuo je van pećine da nešto ulovi.

Izašao je iz pećine i krenuo je putem reke koja se nalazila u blizini. Opremio se onim kopljem uz pomoć kog je lovio svoju lovinu i počeo je da posmatra polako i jako oprezno ne bi li šta uhvatio za svoj obrok. Nekoliko manjih riba projuri u jednom pravcu i kao da su se poredjale jedna pored druge, on baci ono koplje i pogodi četiri manje ribe. Izvadio je svoje koplje a sa vrha istog je curila krv koja uprlja dugo sečivo.

Ribe je upakovao u onu vreću gde je držao lovinu koja je poklekla njegovim veštinama preživljavanja. Krvavo koplje je ubacio u reku i voda spere oštricu koplja. Vratio ga je nazad na leđa, pokupio sve svoje stvari i krenuo je nazad put pećine. Spreman da ribe isprži i pojede.

Ušao je u pećinu i krenuo je u pravcu svoje prostorije, kao i uvek. Vatru je ostavio da gori i osvetljava čitavu prostoriju. Onda je sve svoje stvari posložio i one ribe izvadio. U jednu posudu je držao vodu u koju je umočio onu vreći i stavio je pored vatre da se suši. Koplje je odložio i držao pored sebe, kao i čuturu punu sveže vode.

Onda je one ribe pripremio. Prvo je stavio jaki kamen pred sebe a ribe na kamen. Tu ih je otvorio i one kosti koje je mogao je uklonio i prljavštinu je očistio. Onda ih je umočio pod vodu i onda je kamen sa ribama stavio nad vatrom da se ribe peku. Kada su se dovoljno ispekle on poče da jede. Nakon finog obroka on uze malo vode i ispi. Tu je neko vreme ostao.

Skrivena pećina, najlepše što priroda može da ponudi obažavam tu da dolazim da pišem moje metoforične priče. Imam samo reči hvale za ovu pećinu. Pećinski nakit koji je ukrašava je kao sa drugog sveta, kad uđem unutra kao da je Božanskom rukom oslikano zaista jedan predivan prizor. I zidovi pećinskih hodnika koji su kao da je neko uzeo četkicu i slikao po njima neverovatna prirodna tvorevina.

Pećina ga je čuvala od spoljašnjih vidova smetnje, bilo to hladnoća, nagon za spavanjem itd. U pećini je obitavao dugo, nekada bi izašao napolje da se razmrda i udahne svež vazduh koji je strujao svuda sem u pećinama gde je znalo biti ne toliko sveže. Barem je imao svoje mesto za spavanje.

Vatri je polako dolazio kraj, poslednji plamičak je u vlažnom vazduhu iščezao i morao je novu vatru uskoro da pali. Kako se vatra polako gasila tako je njegova žeđ i glad rasla sve više. Zato je radio ono što je oduvek radio, lovio, vodu sakupljao i logorske vatre pravio. To mu je trenutno bilo jedino što je važno da se održava u životu kada nisu u pitanju duge borbe, pogotovo kada je na misijama.

Situacija je bila takva da je ogladneo i ožedneo, a drva za ogrev više nije imao, morao ih je ponovo nacepati, pogotovo za skladištenje istih. Skladište je već počelo da se prazni cepanicama i morao je do novih doći. Zahvaljujući svojim veštinama preživljavanja i opremom koja mu je to omogućavala on je izašao napolje i po ko zna koji put je dolazio na reku gde je sa svojim kopljem hvatao ribe i dopunjavao svoju čuturu. Sve je tu uradio i ovaj put.

Nacepao je drva i sve cepanice je pokupio i polako ih je odvajao u onu malu prostoriju koju je koristio za skladištenje cepanica za ogrev. Proces je trajao dosta dugo, nakupio je veću količinu drveta koja su spremna za potpalu. Onda je nacepao još nekoliko komada koje je hteo odmah da iskoristi za logorsku vatru. Iskoristio ih je da vatru upali.

Svojim veštinama je uspeo da za kratko vreme upali vatru. Prvo je poslagao kamenje postavio u obliku kruga, a drva je ubacio unutra. Onda je polako započinjao proces paljenja vatre sve dok se prva iskra nije zapalila i proizvela dim i miris paljevine koji se povećavao i pojačavao. Onda je uzeo drugi ravni kamen na kom je stavio ulov i ispekao ga je na vatri. Tu ga je i pojeo, onda je uzeo čuturu i ispio je. Bilo mu je toplo, a on je bio potpuno sit.