Između gustih krošnji šume Raedi, lagano sam koračao, pažljivo osluškujući svaki šum oko sebe. Svaki korak kroz ovu šumu bio je kao hodanje kroz maglu, dok se svetlost dana probijala kroz guste grane, stvarajući igru senki na šumskom tlu. Miris svežeg lišća i zemlje ispunjavao je vazduh, stvarajući atmosferu prirodnog čuda i spokoja.
Dok sam nastavljao hodati, senke su se produžavale, a svetlost sunca polako je bledela. Šuma je postajala sve tiša, prepuštajući se noćnom carstvu tame. Mrak je progutao svaki tračak svetlosti, ostavljajući samo mračnu tminu koja je lebdela nad šumom.
Unatoč upozorenjima okolnih stanovnika, hrabro sam nastavio dalje, ignorirajući strahove koji su pokušavali da se uvuku u moj um. Svaki korak kroz ovu tajnovitu šumu bio je poput plovidbe kroz more neizvesnosti, ne znajući šta me čeka iza sledećeg drveta ili iza zavijutka staze.
I tako, lagano sam nastavio hodati kroz šumu Raedi, suočavajući se s njenim izazovima i tajnama, spremajući se za sve što bi mi noć mogla doneti.