Suma Raedi

Suma Raedi je poznata po svom prelepom izgledu po danju, a zastrasujucem po noci. Dok je dan cijelu sumu obasjavaju mirni zraci sunca ali dok je noc u sumi je mrkla tama. U okolini se prica da samo najhrabriji smeju da udju u tu sumu dok je mrak. Medjutim vecina ljudi ne poslusa okolne stanovnike i nikada se ne vrate iz sume.

Ahiru je brzo stigao do sume pri jezeru i odmah je osetio da nije bas pozeljno ici u sumu ali kad vec ne moze da spava odlucio je ipak otici i videti sta se sve nalazi u toj zastrasujucoj sumi. Usao je u sumu i hodao je njome nekoliko minuta dok nije shvatio da se blizi kraj te sume. Video je da ce uskoro izaci na neki proplanak koji se nalazi iza sume i tako je krenuo ka tom proplanku.

Ahiru je ipak odlucio da se vrati do svog satora jer je mislio da ce ga nesto ubiti i pojesti ako ostane jos malo u toj mracnoj i strasnoj sumi. I krenuo je nazad laganim korakom ka satoru koji je bio pored jezera.

Kaneko i ja smo zavrsili misiju pa smo polako krenuli kao sto sam mu reko nazad u muzej da mu pokazem ostatak muzeja bio sam veoma uzbudjen kako ce reaguvati pa smo ubrzanim korakom pozurili do muzeja...

Dok smo se kretali ka misiji, tamna strana stalno je plesala po mom umu, bacajući mračne senke na svaku misao. Osećao sam kako me neprestano pritiska, opterećujući moj um sumornim mislima i mracnim vizijama. Pokušavao sam da se oduprem tom unutrašnjem sukobu, ali tamni oblaci nisu popuštali, kao da su se okomili da me prate na svakom koraku.

Kiyoshi nakon sto je oslobodio ninju on je zavrsio svoj zadatak i sada mu je vrijeme da se vrati kuci posto mora da jede i tako to, tako da je odlucio da kaze ono sto ima da kaze i ode on nazad u selo nakon toga.
"Vidimo se ninja ali sljedeci put necu biti ovako dobar."
#card21
Koristim ovu tehniku i bjezim iz oblasti.

Između gustih krošnji šume Raedi, lagano sam koračao, pažljivo osluškujući svaki šum oko sebe. Svaki korak kroz ovu šumu bio je kao hodanje kroz maglu, dok se svetlost dana probijala kroz guste grane, stvarajući igru senki na šumskom tlu. Miris svežeg lišća i zemlje ispunjavao je vazduh, stvarajući atmosferu prirodnog čuda i spokoja.

Dok sam nastavljao hodati, senke su se produžavale, a svetlost sunca polako je bledela. Šuma je postajala sve tiša, prepuštajući se noćnom carstvu tame. Mrak je progutao svaki tračak svetlosti, ostavljajući samo mračnu tminu koja je lebdela nad šumom.

Unatoč upozorenjima okolnih stanovnika, hrabro sam nastavio dalje, ignorirajući strahove koji su pokušavali da se uvuku u moj um. Svaki korak kroz ovu tajnovitu šumu bio je poput plovidbe kroz more neizvesnosti, ne znajući šta me čeka iza sledećeg drveta ili iza zavijutka staze.

I tako, lagano sam nastavio hodati kroz šumu Raedi, suočavajući se s njenim izazovima i tajnama, spremajući se za sve što bi mi noć mogla doneti.

Došao sam do šume Raedi,sa svakim korakom mogao sam da osjetim neku npomičnu vrućinu kako dolazi ako nastavim ravno. "To mora da je pustinja blizu onda.",pomislio sam u sebi dok sam korak po korak pravio svoj put do mjesta gdje su ninje koje koriste senzor jutsu zbivale,ili više reći stanovale. Pogledao sam svoju odjeću i vidio kako je glupo bilo od mene da šetam u uniformi na sred sunčanog dana,to je bio jedan od mojih problema,ponekad nisam razmišljao i to bi dovelo do neprilagodnih stuacija.

Prisjetio sam se onda tako dok sam šetao šumom da imam neki predmet koji sam pokupio iz hrama dok sam bio tamo.
#card386
Supresija čakre,svitak koji svu čakra na nekome skroz priguši,skoro pa je ne moguće osjetiti nekoga,a za ninje koje koriste senzor jutsu veoma je teško primjetiti ukoliko se skroz ne fokusiraju.
Pogledao sam u nebo,sudeći po poziciji sunca. Sudeći po vremenu rekao bi da bi došao do lokacije do nekih 5-6 ujutru,pomislio sam pa nastavio koračati kroz šumu.

Konacno sam stigla u poznatu sumu Raedi.Dok sam koracala divila sam se njenoj lepoti stvarno je kao iz prica koje sam cula.
Dosla sam vamo jer zelim da vidim sta se desava kad sunce zadje ovde.Postoje price da ko udje ovde nikad se ne vrati…Polako je zalazilo sunce i ja sam odlucno ulazila sve dublje i dublje u sumu dok su mi kolena klecala..

Dok sam ulazila dublje u sumu ugledala sam neki veci prostor deluje kao neki centar.
Ali sunce je skoro zaslo bolje je da se sakrijem,odlucila sam ostati u ovom delu sume zato sam se popela na jedno drvo prekrila se liscem.Taman sto sam se namestila pored mene je nesto susnulo,ja sam se trgla i videla da je to samo obicna crna ptica tako da sam je samo izignorisala i pocela posmatrati.

Proslo je neko vreme i ugledala sam cetvoro deluju mi kao ninje kako se zaustavljaju u ovom ,,centru,, i spustaju torbe.
Nesto mi je tu bilo sumljivo zato sam samo nastavila da gledam.Oni su poceli da vade neke rekvizite iz torbi koje prvi put vidim i jedan od njih je otvorio kofu farbe i poceo da boji po zemlji neki krug.
Prestravila sam se oni to spremaju neki ritual..Sta mi je ovo trebalo,odlucila sam samo da budem tiha dok ne odu ali nisam ni stigla da zavrsim misao ova glupa ptica pocela je da kresti pored mene,ja sam se uspanicila i udarila je ali oni su me primetili..

Spustila sam se dole jer nisam imala drugog izbora.Oni su me samo pogledali i rekli da mi ne zele nista lose napraviti..Zacudjeno sam ih pogledala i oni su nastavili dalje da pricaju..
Rekli su mi da nisu ninje nego neki naucnici i da oni ovim pecatom dupliraju ugrozene zivotinje i tako sprecavaju izumiranje vrsta pokazali su mi svoju svesku gde pisu o tome pa sam odlucila da im poverujem jer da su ninje verovatno bi me napali.
Takodje oni su mi rekli da su videli kako tri genina kradu neke vredne stvari iz hrama ali oni ih nisu mogli zaustaviti,nisu ni stigli da zavrse rekli su samo gde su ih videli i ja sam se odma pojurila tamo bez razmisljanja sa zeljom da poboljsam svoje vestine.