Laganim i mirnim hodom isao sam po Imuri luci, usput cak i hvatajuci poglede raznih osoba, od devojaka do trgovaca i tako dalje... Pogled na more bio je fascinantan, mogao sam videti kako teretni brodovi dolaze i odlaze. Dolazim do malog kafica blizu luke te tu sedam, ispred do duse, ali to je samo da bih imao bolji pogled na vodu. Pogledavsi u meni brzo sam se odlucio, pucketanjem prstica pozvao sam konobara te sam mu se obratio.
Kapucino...
A posle toga bi mi prijao jedan krosan, punjen vanilom, hvala....
Nakon cega sam prekrstio noge gledajuci u more.
Im sure you know that this is....The Point Of No Return...