Mission Board

Jedan od bezbroj mission boardova koji se nalaze po svetu. Ovaj specifično se nalazi negde bogu iza nogu u seoskom okrugu. Retko i po koja misija dođe ovde, al kad dođe znajte da ćete se boriti oko nje sa Miletom Traktoristom (ima kočije na chakru pa ga tako po selu zovu) i Djoletom.

Rano jutro, stigao sam do mission boarda izgleda pre ovih netamana. Srećom, jedna singularna misija je i dalje bila zakačena svega čitave tri sekunde dok je nisam otrgao. Ma neće im trebati šta, imaju oni pametnija posla.

Zapalio sam odavde, pošto sam mogao čuti zvuk chakra kočija kako prilaze.

Kako sam prešao oblast za rekordnih nekoliko sati (mogao sam i brže, samo ne žurim niđe), odlučio sam da uzmem rutu gde sam i primio zadatak, čisto da bacim pogled ima li šta novo. Normalno, kao i uvek, ne zavlači se baš šinobi poštar kroz ove krajeve.

Budući da ništa nije bilo, uzeo bih zgužvani flajer iz džepa, zakucao bih ga nazad, a potom ispisao - rešeno komadom ugljene krede koja se nalazila tu pri dnu znaka kako bi se obeležila neka bitna informacija koja nije napomenuta. Nije da sam to morao da radim, već sam pokupio nagradu, al voleo sam malo da trljam so u ranu ovoj dvojici.

Laganim koracima, otišao sam od oglasnika za misije. Znajući njih, koliko su nestrpljivi, prolaziće ovde barem dvaput danas da vide jel stiglo šta novo, i kad vide rešenu misiju, ima da se pobiju pa posle toga mire uz pirinčanu rakiju.

Po povratku prije nego što dodjem kući uvijek pogledam dali ima novih misija.

Bila su dva papira zakačena na tabli pa uzmem prvi sa desne strane, ali nisam očekivo da je neko već završio tu misiju.

Rukopisom kao od švrake je napisano -rešeno sa ugljenom kredom.

Ko god ovo uradio zbog njega su mi sad prsti crni nadam se da jede star hljeb do kraja mjeseca.

Drugi list je opisao grupu genina koji iskorištavaju populaciju sela za besplatna noćenja, jela, i nadalje.

Selo je bilo udaljenije odavde vjerovatno da shinobiji od kojih oće da se odbrane nebi našli listić.

Uzevši ga počeh da se krećem u tom pravcu.

Put uz pomoć shunshina nije trajao više od sat vremena sad ptrd selom na poziciju od koje mogu da vidim veći dio sela, dok sam skriven od vida.

Nabivši kapuljaču počnem da prikupljam info o ovim nedobrodošlim gostima.

Nije trebalo puno da ih nadjem, izgleda da ih je period boravka u ovom selu natjerao da zaborave sve o shinobiju.

Nisu očekivali padajućeg ninju sa krova, pa dok su svatili da su pod napadom već je bilo gotovo.
"To je to? Očekivao sam barem borbu od vas..."

Nakon tog razočaranja mogao sam se samo vratiti popišan u kamp barem mi je sad džep malo teži.

Prilazim mission bordu pun optimizma koji me jako brzo napušta.

Moju želju da krenem na moju prvu genin misiju danas neću zasititi .

Mission bord je kompletno prazan , kako mi se cini jako drugo.

Izgleda da moram ići dalje kako bi pronašao avanturu, kako bi pronašao sljedeću stepenicu sopstvenog ninja puta.

Ali gdje? Gdje su ljudi kao ja dobrodošli? Postoji li to mjesto?

Jedno od mnogobrojnih mjesta u ninja svijetu gdje su se lijepile razne potjernice kao i pozivi na posao. Prilazeći malom očiščenom mjestu u sred bujne šume Tomi je uočio veću količinu misterije i tišine. Ovakve lokacije su inače vrvile ljudima, mislio je.

Krajem oka ugledao je jednu slabo građenu figuru koja očito nije bila ninja koji je tu da pregleda trenutne pozive za posao ili brojeve u potjernici.

#card25

Vrtlog oko mene +200DMG Voda

#card27

Vodeni mlaz iz usta na protivnika 400DMG

#card98

Branim se od DMG ostaje 100

Nakon što je stavio blato na sebe i odbranio se, to isto blato je odlučio da skine sa sebe prije nego provjeri svoju žrtvu da li ona posjeduje jednu Saikki kockicu.