Zlatna Plaza

Dok se zlatna plaža prostire pod blistavim suncem, tirkizno plava voda lagano miluje obalu, ostavljajući tragove svog povratka na prekrasno belom pesku. Palme nježno klimaju svojim granama na povetarcu, pružajući hlad i sklonište onima koji traže trenutke odmora i tišine. U daljini, azurno more prelazi u nebo bez kraja, stvarajući osećaj beskrajnosti i čiste slobode. Šarenilo koralja i riba u blizini obale poziva ronioce na istraživanje podvodnog sveta, dok jezici plamena s roštilja blagotvorno mirišu i šire se plažom. Na ovom izoliranom komadiću raja, vreme stoji, a svaki trenutak postaje večnost.

Došavši na plažu odmah je video da iako su se talasi smirili nisu u potpunosti nestali. Svakako vreme je bilo idealno da se opustiš u vodi i ne misliš ni o čemu neko vreme.

"Siguran sam da ćeš naći nešto da radiš." - reče Reu i zaputi se ka vodi.

Na prvi dodir vode telo mu se streslo od hladnoće, ali ipak taj osećaj ga je brzo prošao.

Ušavši u vodu do pojasa konačno je svoje telo privikao na tu temperaturu pa je mogao da nastavi dalje. Talasi iako dosta manji nisu bili nimalo prijatni na samoj ivici plaže. Zaronivši ispod vode ugledao je jednu lepotu koja nije bila vidljiva na tako uzburkanom moru. Ribice su se brzo razbežale smatrajući ga za opasnost.

Zainteresovan za svaki detalj tog podzemnog sveta izranjao je više puta ne bi li uzimao vazduh. Ribice bi kružile oko njega u nekom određenom radiusu i pratile svaki njegov korak. Kada se i konačno umorio izronio je i krenuo ka obali. Video je da Reo ima neki posao pa nije hteo da se meša tu.

Reo je stajao na obali, čekajući svog polubrata. Bez reči su se pogledali, a Neo je razumeo da je Reo zauzet poslom koji zahteva diskreciju. Neo je pružio blagi osmeh, iskazujući uzajamno poštovanje, pre nego što se povukao u senku drveća. Misli su mu lutale ne bi li dosadu koja je nadolazila nekako prevazišao.

Neo je odlučio iskoristiti trenutak mira kako bi proučio svoje okruženje. Udaljio se od obale, krećući se neprimetno kroz gustu šumu koja je šaptom svedočila o svojim tajnama. Njegov korak bio je lak, gotovo nečujan, dok je oči držao otvorene za svaki znak neobičnosti. Video je da se Reu očito posrećilo pa se verovatno neće vraćati kući neko vreme.

Neo je nastavio svoj neprimetan put kroz šumu, gde je svaki list podsećao na deo slagalice koju je pokušavao sastaviti. Činilo se da priroda sama šapuće svoje tajne, ali Neo je znao da je svet oko njega poput neprobojne magle - samo delimično otkriva svoje stvarne oblike.

Kada mu je konačno priroda dosadila odlučio je da se vrati nazad ne bi li video šta se dešava na plaži i možda se okupa još jednom.

Video je kako ga Reo doziva i pošto je pretpostavio da je svoj posao završio rešio je da se odazove i da mu priđe. Šetnja šumom iako je smirivala čula mogla je da postane užasno dosadna u nekim trenutcima.

"Kako se provodiš?" - upitao je Rea nakon što se smestio u stolicu do njega.

"Okupao sam se, a posle sam prošetao obodima šume koja okružuje jedan deo ove plaže." - reče pokazujući prema tom delu plaže.

"Meni jednu običnu vodu." - reče konobaru koji je došao da ga usluži.

Nije voleo da pije, a posebno kada je toplo. Piće mu jednostavno nije ležalo i trudio se da ga izbegne kada god je bio u prilici, nije sad da mu se nekada nije zalomilo i da popije po koju, ali te situacije su bile retke.

Ispio je jedan gutljaj vode koju je konobar doneo, a onda uočio da je konobar nervozan. Ispio je još jedan gutljaj dok su on i Reo vodili konverzaciju.

"Ako sam dobro razumeo selo gde se vaša sestra udala napadnuto je od strane nekih ninji." - reče na kraju sumirajući priču koja je prethodila.

Iako su skoro odradili misiju, para nikada dosta tako da se nadao da će ovo ispasti dobro po njih. Svakako da bi započeli trebalo im je više informacija.

"Da li možemo da popričamo sa tvojom sestrom." - bilo bi bolje da im osoba iz prve ruke objasni šta se tačno desilo.

Nakon što su dobili sve potrebne infomrmacije na red je došla priprema za samu misiju.

"Vreme je da krenemo." - izvadio je pare i ostavio ih konobaru na šanku.

Zaputili su se ka kući kako bi se opremili i konačno krenuli na misiju. Pratio je Rea u stopu sve do broda koji ih je prevezao do druge strane okeana.

Orzek je dosao do mesta gde je trebao da radi misiju medjutim nije znao koliko protivnika ima na tom mestu. Hteo je da ispita koliko protivnika ima tu pa je rekao.

Gde ste i koliko vas ima?

Rece Orzek te se krenuo okretati okolo sebe ne bi li video protivnike.

Odjednom ispred Orzeka se stvorilo 22 protivnika koji su bili spremni za borbu pa je odlucio da ih odma napadne. Poslao je napad munje na njih i nadao se da ce svi umreti. 

Evo vam ovo mamlazi jedni! Nadam se da cete svi umreti.

#card164
#card179
#card165
850dmg na sve

Orzek je video da je vecinu njih ubio pa je bio srecan zbog toga ali mu je preostalo jos prilicno puno protivnika koje mora ubiti. Odlucio je da se odbrani od svega pa da onda napadne.

#card195
#card353
#card204
1 zamah 550dmg brani me od svega
#card186
400dmg na munju
#card156
1050dmg na sve

Orzek je video da su mu samo 2 protivnika preostala pa je bio jako srecan zbog toga i radovao se sto ce uspesno zavrsiti ovu misiju.
Brzo ih je napao oboicu i nadao se da ce ih ubiti sad i odmah.

#card172
1200dmg branim se od svega a zatim saljem jos jedan takav napad na obojicu

Orzek je video da je ubio jos jednog protivnika i da mu ostaje jos samo jedan da ga ubije. Nadao se da ce sada zavrsiti ovu borbu i da ce konacno moci da ide kuci posto s eborba vec oduzila.

#card191
#card189
Zamahujem sa 500dmg i branim se od jednog napada ostalo primam
#card190
850dmg zamahujem na protivnika

Orzek je bio presrecan sto je ubio sve protivnike i sada je samo trebao da se odbrani od napada ali je odlucio da ga samo primi posto nije mnogo jak napad. Odbranio se od toga i krenuo je nazad kuci.

Tomohiro je stajao na ivici zlatne plaže, posmatrajući kako se blistavo sunce odražava na tirkizno plavoj vodi koja lagano miluje obalu. Talasi su ostavljali za sobom tragove na prekrasno belom pesku, kao nežni podsetnici na svoje prisustvo. Palme su nježno klimale svojim granama na povetarcu, pružajući hlad i sklonište onima koji su tražili trenutke odmora i tišine.

Pomislio je Tomohiro, osećajući kako ga obuzima osećaj mira.

Orzek je dosao na novu lokaciju kako bi uradio sve što je trebao i do sada. Bio je jako voljan za rad jer je do sada sakupio 2 kockice koje je Nota Zeno tražio od njega. Nije znao čemu služe ali je znao da dobija dobru platu za svaku koju nadje i preda je lordu. Ispred njega se stvorio tenin i Orzek je odmah napao kao i inače.

#card186

400dmg na ken

#card160

Pokušavam stunovati protivnika

#card665

Stvaram malo pače na ramenu

Orzek je video da je njegov pokušaj stunovanja propao ali nije se predavao pa je pokušao opet samo na drugačiji način. Zaronio je u zemlju i pokušao je povući protivnika zajedno sa njim u nadi da ce ga stunovati a nakon toga i ubiti sa svojom katanom kao što je to i do sada radio.

#card94

Pokušavam stunovati protivnika

Orzek je shvatio da je sada uspeo u svom planu i da više ne mora brinuti o tome.da li će izgubiti ovu borbu. Izvukao je svoju katanu i jako zamahnuo na protivnika i posekao mu glavu. Nakon toga je pretrazio njegovo tijelo u nadi da ce naci kockicu a zatim je otišao na sledeću misiju iste težine.

#card353

#card19

Dok se zlatna plaža prostire pod blistavim suncem, Divus je stajao na rubu tirkizno plave vode, posmatrajući kako talasi lagano miluju obalu, ostavljajući tragove svog povratka na prekrasno belom pesku. Palme su nježno klimale svojim granama na povetarcu, pružajući hlad i sklonište onima koji su tražili trenutke odmora i tišine. U daljini, azurno more se stapalo sa nebom, stvarajući osećaj beskrajnosti i čiste slobode.

Divus je posmatrao šarenilo koralja i riba u blizini obale, osećajući poziv na istraživanje podvodnog sveta. Pored njega, jezici plamena s roštilja širili su blagotvoran miris, dodajući još jedan sloj čarolije ovom mestu. Osetio je miris pečenog mesa i začina, koji su se širili plažom, stvarajući atmosferu zajedništva i uživanja.

Sedeo je na pesku, posmatrajući kako se svetlost igra na površini vode, dok su se ronioci u daljini pripremali za istraživanje koralnih grebena. Na ovom izoliranom komadiću raja, vreme je stajalo, a svaki trenutak postajao je večnost. Divus je znao da će mu sećanja na ovaj predivan dan ostati zauvek urezana u njegovom srcu, pružajući mu mir i snagu za izazove koji su pred njim.