Niji Isle

Niji Isle je zemlja očaravajuće spokojne lepote. Okupana u toplom zagrljaju sunca, ova mirna ostrvska idila mami svojim živopisnim hramovima i svetom atmosferom. Ispunjena je drevnim tradicijama, svetim dvoranama i meditativnim vrtovima. Vazduh je ispunjen nežnom melodijom zvona hramova i slatkim mirisom tamjana, prenoseći vas u prošlo doba duhovne prosvetljenosti. Putnici lutaju tradicionalnim ulicama, komuniciraju s prijateljskim domaćinima i dozvoljavaju čarima ostrva da zagrle njihovu dušu u ovoj uronjenoj avanturi.

Posto su imali zakazanu predstavu, Beo se nasao u publici i cekao je predstavu da pocne. Kako je krenulo sve kako je napisano na papiru, imao je potvrdu da su ovo njegovi protivnici i da moze da krene u borbu sa njima. Izbacio je ispred sebe veliki blast vetra koji bi trebao da razresi sve.

#card123
#card337

Kako su protivnici napravili kontra napad, Beo je morao da nadje nacin da se brani od ovoga kako bi nastavio borbu neosakacen tako da je izbegao prvi napad, vraito drugi i cekao da vidi sta ce poslednji protivnik da uradi.

#card1

#card124

Izbegavsi njegov napad, Beo se iznervirao i krenuo sa jacim vetrovitim napadom kako bi sto pre zavrsio i vratio se kuci. Nije mogao vise da podnese izbegavanje njegovih napada kao da su nista.

#card126

Posto je poslednji protivnik pao, na Beo je bila opcija da li da prihvati protivnicki napad koji je naizgled bio smesan ili da izbegne i da se vrati kuci bez ikakvih posekotina. U tom izboru se setio svog pobratima koji bi ga mogao sprdati na to sto je uspeo da primi udarac, pa je u tom trenutku samo skocio u stranu.

#card2

Put se odužio. Njegovo neprestano tumaranje svetom već je trajalo godinu i nešto dana a i dalje nije ispunio sve uslove koje je njegov otac postavio pre nego što bi mogao da se sa vrati kući. Put naveo ga je na ovu misterioznu zemlju punu hramova. Nije planirao dugo da se zadrži. (videćemo)

Vraćao se kući zavojitim putem kako bi se otresao nešto nelagode koja ga je pratila kao sena. Čas je gledao upitnu pozivnicu, čas upitnu knjigu, razmišljajući o tome u čemu je stvar sa zlokobnim hartijama. Ugledao je nekog momka i hotimice je sakrio tom u vreću. Pismo mu je ostalo u ruci, pa je kako i sam ne bi ispao sablasan pokrenuo priču o tome kao da je to prirodna stvar.

Mala šansa pretpostavljam, ali ja sa iznebuha dobio ovaj poziv, znaš li o čemu se radi?

Tišinu u kojoj je uživao prekinuo je dubog muški glas, smiren, nenapadan. Susret nije očekivao na ovom svetom monaškom mestu. Monasi izbegavali su da počnu razgovor sa nepoznatim ljudima već bi samo odgovarali na pitanja. Sve sumlje da je činovnik u božijim redovima slomilo je pitanje koje je postavio. Isti poziv na venčanje dobio je i on.

Stigavsi ka ostrvu Niji Isle video je malo selo odlucio je da stane i da odmori suncano je bilo i mirno gledao je u nebo i miris slane vode.Posle 20 minuta je odmorio te je krenuo na put ka mestu kom treba da stigne.

Vracajuci se nazad kuci sam prolazio jos jednom bilo je veoma mirno mirna voda,pun mesec divna atmosfera nastavio je da plovi ka kuci.U daljini nema nista tako da nece biti nevrema sjajno.

Kroz guste šume i blistave obale, moj korak vodi me ka Niji Isle, ostrvu koje mami svojom neopisivom lepotom. Dok se približavam obali, osećam topli zagrljaj sunca kako me pozdravlja, dok svetlost igra po površini kristalno čistog mora.

Na horizontu se uzdižu drevni hramovi, šireći mir i duhovnu energiju koja se oseća u vazduhu. Miris tamjana i svežeg cveća ispunjava moja čula dok se približavam tradicionalnim ulicama, gde svaki korak vodi u novu avanturu.

Tomohiro je stigao na Niji Isle, zemlju očaravajuće spokojne lepote, obasjanu toplim zagrljajem sunca. Dok je hodao tradicionalnim ulicama, svaki korak bio je putovanje kroz prošlost, ispunjeno drevnim tradicijama i svetom atmosferom. Živopisni hramovi, okruženi meditativnim vrtovima, stvarali su osećaj mira i duhovne prosvetljenosti.

Zvuk nežnih melodija zvona hramova ispunjavao je vazduh, dok je slatki miris tamjana nosio duh vremena kad je duhovna prosvetljenost bila u središtu svakodnevnog života. Tomohiro je posmatrao putnike kako lutaju, komuniciraju s prijateljskim domaćinima, uživajući u čarima ostrva koje su grlile njihove duše.

Prolazio je pored svetih dvorana, gde su monasi u dubokoj meditaciji prenosili tišinu i smirenost. Svaki kutak ostrva bio je prepun energije drevnih tradicija, stvarajući osećaj dubokog poštovanja prema prošlosti.

Pomislio je Tomohiro, osećajući kako mu mir i spokojnost prožimaju duh. Uživajući u ovom duhovnom utočištu, Tomohiro je znao da će Niji Isle zauvek ostati u njegovom srcu kao mesto gde se duh i telo stapaju u harmoniji, omogućavajući mu da pronađe mir i snagu za sve izazove koji ga čekaju.