Serenity Sands

Pustinjska Oaza, oaza spokoja usađena u srcu prostrane i nemilosrdne pustinje. Skriveni unutar Pustinjske Oaze su izolovane udubine i zasenjeni odmorišni kutci. Ovde putnici mogu ležati na mekim jastucima i uživati u osvežavajućim napicima napravljenim od čistih voda oaze. Intri-gantni tapiseri i šarene prostirke ukrašavaju ova mirna utočišta, dodajući dodir topline i luksuza inače grubom okruženju. Mudri pripovedači okupljaju se kako bi delili priče o drevnim legendama i tajnama pustinje.

Necujno u ranim vecernjim satima jedna nepoznata osoba neprimetno i tiho se sunjala okolo oaze pripremajuci nesto. Nepoznata osoba bio je Fumetsu a on je spremao sacekusu Shinobi razbojnicima koji su maltretirali narod u okolnim selima. 

Dobio je informaciju da ce se ove noci sastati ovde i da ih on treba eliminisati te je vesto kao senka cekao svoj sledeci potez u kom bi ih uspesno eliminisao.

Nije se znalo puno o njima a glavna poznata informacija bila je da su eksperti u tehnici transformacije i da mogu uzimati oblike drugih zivotinja i ljudi kao nista. Neke duboke glasnie tvrde da oni sa svojim unikatnim sposobnostima imaju moci da se transformisu u osobu po zamisli iz glave po osobi koja uopste ne postoji

Kako sam cekao tako bih meditirao u nadi da mogu da osetim prisustvo njihove chakre i da uspesno mogu da ih eliminisem cim se svi okupe na jednom mestu. Nisam bio previse dobro upoznat sa njihovim sposobnostima ali je trebalo doci Razbojnicki Shinobi Tim od 4 ljudi koji ce tu da diskusuju svoje sledece poteze i planove.

Dok sam tako meditirao osetio bih prisustva 4 chakre iz razlicitih smerova i znao bih da su to oni. Prve Dve manifestacije bila su po izgledu oblika chakre neka Zena i Vuk, trece telo bio je neki krupan covek a cetvrto jedan manji covek. Kako su se priblizavali slike su bile sve jasnije i jasnije i ja sam ih mogao videti.

Sastali bi se na oazu gde bi pricali nesto a ja bih bio previse daleko da budem u stanju da cujem o cemu se domundjavaju i kakve to planove imaju sa sobom.

Kako sam se sunjao u senkama polako bih prisao dovoljno blizu da cujem sta pricaju. Cuo sam reci koje su vrlo besno glasile "Necisti moraju biti odseceni od grana zivota" Rekla je zena koja je dosla zajedno sa onim kaljavim pustinjskim kojotom.

Nakon slusanja par recenica cuo sam samo reci "Hocemo li braco?" Nakon tih reci velike kristalne svetolsti crvene boje prozujale su iz njihovih grudi i oni su se poceli manifestovati u pravom obliku. Bilo je to 4 vrlo krupnih ljudi koji su imali tamniji ten ciste crvene oci i nosili su neku belu odoru.

Nakon toga prostrali bi ogroman svitak koji je bio u obliku slova X pa je izgledao kao da su 2 svitka spojeni u jedan. Svi su stavili prst na jedan kraj svitka i nakon toga desio se omanji bljesak i 5 ljudi se pojavilo. Izgleda da su 5 ljudi bili taoci ili kako bi ih oni nazvali "Necistima." Vec sam znao kuda ovo vodi ali morao sam da sacekam da u potpunosti spuste gard da bi ih pobio

Kako sam video da su poredjali 5 Ljudi ispred oaze mogao sam ih jasnije videti. Tu su bile 2 Zene i 3 Muskarca koji su stojali tu i bili naterani da kleknu ispred oaze. Onda bih cuo neku pricu jednog od 4 Razbojnika koji je pricao "Vi necisti ste ugrozili nase ideale, Boja ove oaze treba se preporoditi vasom krvlju"

Kako sam to cuo video bih da vade neke bodeze i dolaze do ljudi. Uhvatili bi 2 zene i 2 muskarca a onaj 3 bi stojao tamo jer izgleda nije imao niko da ga drzi. Kako su im stavili bodeze ispod vrata ugledao sam priliku jer su se poredjali linjiski i mogao sam ih jednim munjevitim rezom da ih pobijem.

Velikom brzinom koju sam nakupio sam uzeo i proledeo macem gde sam odrezao svima zadnji deo vrata. Kako im je meso odpalo jednostavno ljudi su mogli da osete samo bodez kako ispada iz ruke i les kako se oslanja na njih.

Kako se to sve izdesavalo velikom brzinom bih unistio svitak i odvezao bih taoce. Pre nego sto su skinuli poveze ja bih nestao u senkama smatrajuvsi svoj zadatak uspesno obavljenim

Stigao sam tamo otprilike u nekih 5:30 ujutru,kako nisam nikako spavao oči su mi bile suzile od samog umora ali znao sam da sad nema povratka.Imao sam u uvidu ko mi je bio meta i šta sam trebao da uradim. Pustinjska Oaza, oaza spokoja usađena u srcu prostrane i nemilosrdne pustinje bila je prostrana,pa sam lagano mogao da se opustim na vrhu jednog brd koju je pružao pogled na cijelu tu jednu oblast.
Od članova Kuroi Tsuea nije bilo ni traga ali samo sam čekao da se pojavi neko ko se isticao,znao sam da sam morao da izvršim ovu misiju bez obzira na situaciju. Iz svog džepa izvukao sam svitak koji bi mi suzbio svu čakru do kraju,problem je bio što bi sa ovim bio znatno slabiji i to bi me ostavilo ne zaštićenog ukoliko budem uhvaćen, "ali svitak je svitak...lako se može izvaditi",pomislio sam u sebi i zatim sam iz svog kaputa izvukao papir.
#card386
Nakon što sam ga zpečatio na sebe već sam mogao osjetiti kako mi se nivo čakre spušta sve dok nisam osjetio ništa. Nisam ni tehnike mogao raditi. Plan je polako počeo,sad samo trebam čekati ovdje dok se ne pojave sumnjive osobe.

Prošlo je nekih pola sata dok sam čekao znake da se neko pojavi,ovo je trajalo zauvijek a i možda zato što nisam mogao osjetiti čakru u svom tijelu bio glavni problem. Svejedno moram se fokusirati na zadatak predamnom. Klečao sam tako iza stijene i polako virio tren na tren,moji očni kapci su želeli da se zaklope ali ja im nisam dao. Ako se te ninje brzo ne pojav,lično ću im bombardovati cijelu ustanovu kad je nađem.
Pomalo polako,sunce je zalazilo i polako se opet moglo vidjeti,ovo meni nikako nije pomoglo..možda me je još više uspavalo. Bilo je potrebna sva moja snaga i suzdržljivost da ne zjevnem,ali bilo koji pogrešan potez bi doveo do greške i tako morao sam se mučiti da ne zjevnem...koji bedak.
Poslije nekih već petnaest minuta čuo sam neku vrstu zvuka nalik na glas..tamo mogao sam da vidim grupu tri ninje koji su juahali na vrhu kamila,životinja koje sam samo dosad viđao u enciklopedijama. Ali moj fokus se uljuštio na tri čovjeka koja su bila pokrivena od glave do pete nekom svilom,mislim da sam u knjizi pročitao da stanvnici u pustinji nose ova odjela da bi se izolovali od sunca i toplote. Polako sam slušao govor među tri čovjeka,nadajući se da svitak radi kako sam i procjenio.

Tri čovjeka pričala su,malo kratke analize i mogao sam pretpostaviti ko je ko. Čovjek koji mi se najviše istakao od trojice i koji je izgledao vodio glavni razgovor bio je čovjek srednjih godina,samo neka četvrtina lica mu je bila otkrivena pa nisam mogao da nađem detalje,ali bio je visok čovjek,mnogo viši od prve dvojice,tokom razgovora cijelo vrijema pravio je pokrete ruku kako bi ustanovio nešto i demonstrirao ovoj dvojici, bilo je jako teško kad sam bio udaljen 100 metara od njih. Shvativši da nemam izbora,počeo sam se spuštati niz brdo,ujedno i skrivajući se iza visokog kamenja koje je pružalo odličan zaklon od ninji koji su mogli da prate i imali veliku percepciju svih čula,iznenađujuće težak zadatak pomislio sam dok sam se svakim korakom trudio da ne napravim nijedan zvuk.
Napokon sam se uspio spustiti u ravninu sa njima,ali to nije bilo dovoljno kad sam i dalje bio udaljen od njih nekih 50 metara,znao sam da bi i bilo opasno da se približim bliže ali morao sam uzeti rizik.
Korak po korak približavao sam se njima,krijući se iza stijena koje su bilo edakventno postavljene jedna pored druge,moram se zahvaliti onome ko je to uradio.
Sad kad sam bio nekih 20 metara blizine ninji,sakriven iza sjenke i čučao mogao sam čuti razgovor,visoki tip od ranije koji je vodio razgovor,njegove riječi,su sada bile došle do mojih ušiju,govorio je dubokim i autorativnim glasom:"Budite oprezni,",visoki je rekao doksu mu leđa bila okrenuta ovoj dvojici,"Pošto ti je ovo prvi put da polaziš u operaciju bitno je da samo pratiš mene i Yuna. Ukoliko se išta desi bilo bi za najbolje da prijaviš,jesi li razumio novajlijo?",visoki je upitao dok je leđa i dalje držao okrenuta prema dvojica,ali malo jeste pogledao preko ramena da osmotri ovu dvojicu.
Jedan od dvojice klimnuo je glavom,nervoza koju je osjećao mogla se namirisati u vazduhu dok je stojao tu,mogao sam pretposaviti da je on novajlija.Ubrzo je i odgovorio tihim,ali nervoznim glasom:"J-jasno gospodine Yū
!",mali je odgovrio. Yū,uspomoć malog novajlije saznao sam kako se zove. Bilo je korisno,sad ihsamo trebam pratiti dok ih ne zahvatim i spriječim im planove. Trenutan gol njihove misije nisam znao...ali kako je izgledalo kuvalose nešto veliko. Morao sam brzo da reagujem.

Kako sam hodao za njima,to jest više ih pratio i držao neku malo veću u daljenost,mogao sam čuti trunke razgovora koji su vodili,naravo ništa korisno nije izašlo iz Yuovih usta, a ni ova dvojica nisu mi nešto puno pričali. Provjerio sam svitak koji sam imao na sebi,uskoro će da mi se istroši,moram malo da požurim i smislim nešto,pogledo sam ravno u leđa novajlije kad mi je nešto sinulo.
Ali prvo sam morao odvojiti ovu dvojicu od novajlije,dovoljno lako da se uradi.
Nije trebalo mnogo prije nego što nismo došli do neke vrste baze usred pustinjske oaze,mala metalna vrata koja su bila obavijena sealovima i svačim drugimstajali su. Zar su toliko bili pouzdani da nisu stavili ni čuvare ispred kapije.
"Čekaj tu.",Yu je rekao,a zatim su on i ovaj njegov prijatelj ušli i oslobodili sealovi,te zatvorili vrata za sobom. Trebam biti brz, pomislio sam u sebi dok smo ostali samo ja i novajlija.
Skinuo sam svitak sa svog tijela i osjetio kako mi se čakra vraća. Novajlija se trznuo kada je primjetio povis čakre ali bilo je prekasno:"Šta koji đa-",pojavio sam se iza njega i udario jako šakom u lice,mislim da sam mu slučajno pokvario nos,ali sad nemam vremena za to,morao sam brzo da reagujem.
#card14
Transofrmacijom uzimam oblik novajlije,čudan je bio osjećaj,potrudio sam da toliko koliko supresam čakru i izjednačim je sa novajlijom,koji je sada ležao na podu dok sam ga vezivao kanapom i prilepio mu maramu oko lica.
Ako se uguši nije moj problem.

Poslije nekog kraćeg peioda od 10 minuta,Yu i ovaj su se napokon vratili,a ja sam stajao na mjestu gdje i novajlija sa potpuno izjednačenom čakrom i oblikom tijela. Prošlo je 5 minuta tišine a zatim je Yu pogledao u mene i rekao:"Ovim putem.".
Uskoro sam se našao šetajući i rateći Yua iNjegovog druga,sad u svijetlu mogao sam da vidim. Yu je bio čovjek plaviš očiju i crnkaste kose,pramenovi su mu padali ispred očiju,dobro spušteni nazad i izdefinisani. Yuov drug bio je malo niži od njega,kosa mu je bila crvena i imao je smeđe oči,primjetio sam da nije toliko pričao.
[color=#660033]"Svidjećeti se šef,veoma kulturan i snažan čovjek,pazi kako se ponašaš."kosi je rekao dok smo hodali kroz uzak hodnik,prolazeći pored svakakvih vrata.
Nakon pola sata stigli smo do izolovanih duplih vrata,koja su bila ukrašena zlatom i mnogim dragocjenim rudama. Na vratima su se takođe nalazili simboli na jeziku kojem nikad nisam čuo,ali prije nego što sam mogao da se zadržim Yuov glas je prekinuo moje misli.
[color=#cc6699]"Ovdje se nalazi šef,srećno.",rukom je dohvatio bravu i otvorio vrata,unutra sjena od čovjeka u uniformi stojala je i gledala ukrštenih prstiju pravo u mene,njegova čakra bila je primjetljiva i čak je ijednačavala moju,da se borimo bili bi na jednakim nogama.
Uskoro je čovjek progovorio u dubokom i bezosjećajnom glasu:"Ah....ti mora da si novi član....",gledam ga kako spušta sunčane naočale sa glave,veoma zasivajuće oči boje lavande gledale su pravo u mene,malo vena je bilo iskočilo na stranama čovjekovog lica. "Možeš spustiti masku,već znam da nisi novajlija."shvativši da sam uhvaćen oslobodio sam se transfrmacije. Pažljivo sam gledao kako čovjek ustaje i krcka svojim kostima,očigledno se spremao za borbu.

Prije nego što sam trepnuo obadvojica smo se zaključali u jedan na jedan,pesnica od pesnicu. Šef je poslao vertikalan udarac nogom na mene, a ja sam brzo reagovao i skočio u stranu. Rukom sam se povukao i snažno ga udario u stomak i on je ispljunuo krv iz usta,uskoro i+počeo je kroistiti taijutsu napade i nisam imao izbora i morao sam primiti dosta udaraca po tijelu,ali nisam odustajao,brzo sam ga baražom udaraca šakama i on je otpratio,naše šae su krvarile,obadvojica smo se znojili ali nijed nije odustao.
Šef je onda iskoristio priliku i nogom me udario u stomak,gdje sam ja onda bio poslat kroz vrata. Cigareta na stolu je od naglog vazduha pala na pod i srušila se,brzo je i vatra nastala kada se sve zapalilo.

Tijelo mi je bilo krcalo dok sam polako ustaja i skinuo sa sebe onaj kaput i šešir,naravno sve je postalo zajebano nakn što sam se razotkrio,morao sam brzo reagovati. Velikom brzinom sam se pojavio iza njega i udario ga u vilicu,ali on je brzo reagovao i u dario me sa strane u obraz,počinjao sam gubiti svijest,ali sam ubrzo se sjetio da trebam izvršiti misiju. Borba je trajala dugo i bila je opaka,ali sam na kraju uspio da ga izmorim i zadam nekoliko dovršnih udaraca u stomak i međunožje.
"P-prokletniče..srešćemo se mi u..paklu.",pao je na pod mrtav od udaraca. Pogledao sam u tijelo a zatim čuo brze korake u daljini,neko je olazio a vatra je gorijela svuda i polako se širila,većina soba je bila u haosu i sve se topilo i urušavalo. Baza je bila pod zemljom pa sam shvatio da bi trebalo da bježim. Tako sam brzim korakom zgrabio svoj kaput i šešir i odjurio nazad ka ulazu. Nisam imao puno vremena a temperatura se pojačavala.
Uspinjao sam se uz stepenice a onda čuo nečiji ljuti glas iza mene.
"Stani prokleto džukelo jedna!",to je bio Yu,čije je lice sad gorilo,jednostavno sam ga ignorisao ,i napravio svoje zadnje korake iz njihove baze,zatim jako zalupio vrta iza sebe. Brzo sam blokirao ulaz zidom od zemljane tehnike,kad odjednom elika eksplozija doprla je iz baze,dižući sve u vazduh. Noćna tama je na sekundu bila obasjavana tom manjom eksplozijom a zatim se opet ugasila. Ležao sam na podu i izdisao pepeo iz svojih pluća.

Nikad više,pomislio sam u sebi dok sam ležao na podu i gledao u nebo bez daha.

Polako sam se podigao sa pjeska i uspravio,gledajući kako na mjestu njihove bsze sada stoji pepeo i ostati nekadašnjeg skrovišta.
Pošto sam ihh priječio shvatio sam da je bilo vrijeme da krenem kući,podigao sam se na noge i stavio kaput i šešir ponoo na sebe,uzdahnuo sams ebi kad sam uvidjeo koliko će mi dugo trebati da se vratim.
Kork po korak sam počeo da se krećem nazad ka skrovištu.