Magneto

Magneto je arhipelag plutajućih ostrva koja se prkose gravitaciji. Svako ostrvo se ponosi jedinstvenim i zapanjujućim okruženjem. Visoke litice ukrašene živopisnim vodopadima prelivaju se u kristalno čista jezera prepuna čarobnog morskog života. Procvetala drvca trešnje slikaju pejzaže delikatnim nijansama roze, dok mirni bambusovi hajduci šapću tajne na blagom vetru. Nebo iznad je živopisno platno, gde zalasci sunca mešaju živopisne ljubičaste, roze i narandžaste boje, stvarajući hipnotišući spektakl.

Ahiru i Torai su konacno dosli do jednog lepog mesta kraj mirnog i plavog jezera. Ahiru je mislio da tu mogu da se nastane na neko vreme ako ne i za stalno posto su trenutno iz noci u noc menjali konak.

Mogli bi smo da zivimo ovde, sta ti mislis Torai? Hajde da rasirimo satore da se odmorimo malo od puta.

Rece to i krene da vadi stvari iz svog ranca a potom izvadi i sator koji je nedugo zatim rasirio i usao u njega. Tu je cekao Torai-a da udje i da malo porazgovaraju.

Posto su oboje usli u sator i fino se smestili Ahiru je odlucio da ode po drva i zapali vatru ispred satora da im nebi bilo hladno. Posto je zapalio vatru stavio je sebi caj i upitao svog prijatelja.

Da li zelis da ti spremim caj kad vec pravim i sebi?

Tako je on nastavio da pravi sebi caj dok ceka odgovor Torai-a.

Oseti Ahiru da voda za caj kljuca te ga naspe sebi i Torai-u u soljice.

Haha, pa i to sto kazes druze moj. Bas lepo legne caj po ovakvom vremenu.

Pruzi soljicu drugu i udje u sator da se malo zgrije posto je napolju bilo prilicno hladno i krene da pije caj.

Ahiru je pio svoj caj sa uzivanjem bio je tako topao i ukusan, perfektan za ovakav trenutak i ovakvo vreme. Odjednom je osetio blagu glad ali taman sto je hteo da kaze da je gladan Torai je rekao da ce otici po hranu.

Vazi Torai nemoj mnogo da se zadrzavas da ne zagines.

Ahiru je vec popio svoj caj dok je Torai trazio hranu, medjutim primetio je da se vatra smanjuje pa je odlucio da ode po jos malo drva i da ih stavi da se nebi ugasila. Kada se vratio i kada je stavio drva krenuo je da se sprema da spava posto je vec bila noc i bio je veoma umoran od puta. Ipak morao je sacekati da se Torai vrati pre nego sto legne da bi mogao zatvoriti sator da ne udje nista po noci.

Ahiru se vec udobno smestio u satoru kad eto ga Torai stize i donosi hranu.

Oooo meso kazes? Fino bi bilo kad bi imali neku zecetinu za rucak sutra.

Rece to izlazeci iz satora koji je bio vrlo topao skoro da mu je bilo zao sto je izasao.

Verujem da ce biti ukusna supa, ipak si ti majstor za to.

Ahiru je seo pored Toraia i pazljivo gledao sta on radi. Mislio je da i on moze postati tako dobar kuvar kao i njegov prijatelj. I zeleo je malo da prokomentarise supu koju je pravio.

Mm bas ti fino mirise ta supa, a i izgleda isto tako fino.

Nakon sto je to rekao nastavio je da gleda i da belezi u glavi sve sto Torai radi.

Dok su sedeli i cekali da supa bude gotova Torai je Ahiruu samo klimao glavom na sve sto je rekao. Nakon nekog kratkog vremena supa je bila gotova i Torai im je sipao u tanjire. Ahiru je odlucio da proba prvi i da prokomentarise ukus supe pojeo je malo i rekao.

Mmm stvarno si nadmasio samog sebe Torai supa je predivnog ukusa i opravdava prelep miris.

Rece to i nastavi da jede supu koja mu je posluzena.

Ahiru je pojeo svoju supu ali je idalje osecao glad u svojem stomaku pa je odlucio da pita Toraia da mu sipa jos jedan tanjir.

Mozes li mi sipati jos jedan tanjir Torai? Stvarno mi se svidja ova supa.

Nakon sto je to rekao sacekao je da mu Torai uspe u tanjir.

Ahiru je odmah krenuo da ispija supu koju mu je Torai sipao. I dok je pio supu osetio je umor i hteo je da ode da spava cim zavrsi sa supom.

Torai sta mislis da idemo da spavamo kad pojedemo ovu supu?

Nastavio je da jede svoju supu nakon sto je to rekao.

Ahiru se malo zabrinuo za Toraia jer je mislio da ce ici po sumi i da ce ga nesta napasti. Ahiru je pojeo svoju supu i otisao da spava odmah nakon sto je klimnuo glavom Toraiu u znaku podrzavanja onoga sto je rekao.

Ahiru tek sto je zaspao cuo je neko rovarenje pored satora koje je bilo bas glasno i to ga je trglo iz sna. Pokusao je da se vrati na spavanje ali nije uspevao pa je odlucio da uzme jednu knjigu koju je poneo i da uzme da cita.

Dok je Ahiru citao knjigu opet je cuo nesta pored satora kako hoda pa je odlucio da izadje da pogleda sta se to cuje. Kada je izasao nije video nista pa je odlucio da dublje zadje u sumu koja se nalazila pored jezera.

Ahiru je nakon nekog kratkog vremenskog roka i odlucio je da sedne u sator koji je bio vrlo topao i mekan. Uzeo j e svoju knjigu koju je poceo da cita malopre i dok je citao odjednom mu se stvorila zelja da malo proseta napolju pa je odlucio da ode dosta daleko od satora.

Yazi i Keigo su konacno dosli do jednog lepog mesta kraj mirnog i plavog jezera. Yazi je mislio da tu mogu da se nastane na neko vreme ako ne i za stalno posto su trenutno iz noci u noc menjali konak.

Mogli bi smo da zivimo ovde, sta ti mislis Keigo? Cini se kao da se moze ziveti ovde ali prvo bi trebali da odradimo misiju.

Rece to i priceka da mu Keigo odgovori i nadao se da ce taj odgovor biti potvrdan.

Korak po korak, putnik istražuje čarobni arhipelag Magneto, očaran njegovom lepotom i čudesima koja se prkose gravitaciji. Prvo ostrvo na koje stiže obasjano je suncem, dok se kristalno čista voda njiše ispod živopisnih vodopada koji padaju s visokih litica. Zvuk vode koja se sliva stvara harmoniju s tišinom okoline, dok se talasi lagano dodiruju obalu.

Nastavljajući svoje putovanje, putnik prolazi pored procvetalih drveta trešnje, čije nijanse roze oživljavaju pejzaž kao slika iz snova. Miris trešnjinog cveta lebdi u vazduhu, doprinoseći magiji mesta. U daljini, bambusovi hajduci šapuću tajne na blagom vetru, dok se njihove tanke stabljike njišu u ritmu prirode.

Dok sunce polako zalazi, nebo postaje platno za spektakularan prikaz boja. Zalasci sunca na Magneto arhipelagu su nezaboravni, sa nijansama ljubičaste, roze i narandžaste koje se mešaju na nebu, stvarajući prizor koji oduzima dah i ostavlja putnika zapanjenim lepotom sveta koji ga okružuje. Svaki korak kroz ovaj čarobni arhipelag je poput putovanja kroz san, gde se stvarnost i čarolija isprepliću na svakom koraku.

Yashin je kročio na ivicu Magneto arhipelaga, gde su plutajuća ostrva prkosila zakonima gravitacije. Svaki korak bio je oprezan, noge su mu koračale po stabilnoj zemlji, a srce je osećalo uzbuđenje zbog nadrealnog okruženja koje ga je okruživalo. Visoke litice koje su se uzdizale ispred njega bile su ukrašene živopisnim vodopadima, dok su se kristalno čista jezera protezala daleko u daljinu, ispunjena čarobnim morskim životom koji je sjajio u spektru boja.

Kako je Yashin hodao, blagi vetar je donosio miris procvetalih trešnjinih cvetova. Delikatne nijanse roze obasjavale su pejzaž, stvarajući osećaj mira i harmonije.

Drvca trešnje bila su u punom cvatu, njihovi latice lepršale su na vetru i stvarale čarobnu atmosferu koja je podsećala na san.

Bambusovi hajduci, smešteni u zaklonjenim uglovima ostrva, šaptali su tajne koje su se gubile u povetarcima. Njihovi visoki, vitki oblici pružali su osećaj skloništa i mira. Yashin je zastao kraj jednog takvog hajduka, slušajući zvuke prirode i dozvoljavajući sebi trenutak introspekcije.

Nebo iznad Magneto arhipelaga bilo je pravo platno živopisnih boja. Zalazak sunca počeo je da prelazi horizont, mešajući nijanse ljubičaste, roze i narandžaste.

Spektakl boja bio je hipnotišući, a Yashin nije mogao da skine pogled sa te prirodne lepote. Dok je sunce polako zalazilo, on je osetio duboku povezanost sa ovim čarobnim mestom.

Kako je večer odmicala, Yashin je nastavio svoju šetnju, istražujući svako ostrvo sa divljenjem i poštovanjem. Hodao je stazama koje su se protezale kroz guste šume, prelazio preko mostova koji su povezivali ostrva, i divio se svakom detalju prirode koja ga je okruživala. Svako ostrvo imalo je svoju jedinstvenu priču, svoj jedinstveni duh koji je Yashin mogao da oseti.

Dok je prolazio kroz jedno od ostrva, Yashin je primetio grupu razigranih delfina u kristalno čistom jezeru. Njihova radost i energija ispunjavale su ga srećom. Zastao je, sedeo na ivici jezera i posmatrao ih, osećajući se kao deo ovog magičnog sveta.

Noć je polako padala, a mesec je obasjavao ostrva svojim srebrnim sjajem. Yashin je osećao umor nakon celodnevne šetnje, ali i ispunjenost koju je donelo ovo iskustvo. Znao je da će se vratiti ovde, da će ponovo istražiti ove plutajuće svetove i otkriti još više njihovih tajni.

Kroz sve svoje putešestvije, Yashin je nosio sa sobom sećanje na Magneto arhipelag. Mesto gde gravitacija nije važila, gde su prirodne lepote bile neopisive, i gde je svaki trenutak bio prilika za otkrivanje i divljenje. U njegovom srcu, ovo mesto će zauvek ostati sveti prostor, mesto gde je mogao da se poveže sa prirodom i pronađe mir u svom nemirnom životu.

Magneto arhipelag je jedno od mjesta u ninja svijetu koje Tomohiro nije nikada posjetio na svojim pustolovinama, ali je čuo dosta puta jer je ime ovog mjesta bilo poznato. Rijetko da je našao nekoga ko je posjetio to mjesto ali u čitavoj frci traženja kristala pronašao je smotuljak koji je bio vezan za posao u ovoj regiji, pa je odlučio da spoji ugodno s korisinim te posjeti mjesto i obavi misiju. Naime kada je malo bolje pročitao smotuljak saznao je da je problem nastao u grupi po imenu Kage no Kenja, vješti korisnici genjutsu tehnika i manipulacije, koji su prizvali par elementarnih stvorenja.

Kada je stigao na lokaciju bilo mu je sve jasno, ovo mjesto ima nešto dublje u svojoj srži. Ipak da se neko ko nije specijalizovan za tehnike prizivanje, uspije prizvati čudna elementarna stvorenja je bilo veoma zapitajuće. Nakon kraće inspekcije ispod ostrva koja su lebdjela, vidio je 3 shinobija koji su sjedeli u malom kampu uz vatru i objedovali. Pa zar je moguće da nisu ni trunku oprezni pomislio je, imaju novčanu nagradu na svojoj glavi a ovako se ponašaju.

#card1441 #card1435

Stvaram male kvarcne kristale oko sebe 3 poteza buff, zatim mjenjam konfiguraciju iz Kvarca u Safire

#card1438

Pravim 2 safirna ogledala +200HP Shoton kreacije, po jedno sa svake moje bočne strane na nekih 5m daljine

#card1428

Lomim jedno ogledalo +100DMG Shoton

#card1426

Na prvog koji je bio najbliži ide 1300DMG 260ZAG

Protivnici su bili relativno vješti u ublaživanju jačine napada koji se na njih slao. Ali primjetio je da je 3. malo previše energije uložio u odbranu i da će nakon još 2 poteza biti gotov sam od sebe. Dok su prvi, drugi i dalje stojali uspravno, prvi je primio značajniju štetu i bio je na svojim posljenjim atomima snage. Da li je možda pogrešno započeo borbu nije znao ali jedno je sigurno bilo, nisu očekivali da će neko sposobniji od njih da im se suprotstavi i riješi problem koji su izvazvali Magneto arhipelagu.

#card29 #card26

Stvaram vodenog klona 2slota koji će pokušati da stunuje prvog

#card95 #card94

Stvaram zemljanog klona 2slota koji će pokušati da stunuje drugog

Prvi protivnik se ipak nije šalio, bilo je vidljivo da DMG koji je primio u prvom potezu od Tomija. Druga dva protivnika su kao malo ozbiljniji bili ali to nije prijetilo nikako. Drugi je čak bio zapećaćen u zemlju od klona koji se na njega zaletio. Trećem protivniku je ostalo još malo života, bio ja na izdisaju snaga jer mu nije ostalo još mnogo poteza života.

#card330 #card19

Drugog protivnika koji je stunovan riješavam veoma naoštrenim kunaijem

#card1427 #card100
Stvaram 1000DEF bunker sa malim pogledom , te ga ojačavam za još 200DEF

Korisnici genjutsu tehnika su odlučili da smanje distancu borbe, očigledno im se nije dopalo što je jedan njihov član ležao beživotan na tlu. Napali su Tomohira sa svime što su posjedovali, ninjutsu tehnike, kenjutsu tehnike, ali su jedno zaboravili. Tomi se ipak dičio tome što je sebe smatrao ogomnim kristalnim štitom, i dosta teško je bilo da neko napravi veću količinu značajnog demidža protiv njega. Gledajući trečeg protivnika koji je dao sve od sebe da napadne još jednom prije nego i sam umre.

#card49
Ulazim u imunitet i branim se od ovoga

#card395
Na prvog preostalog bacam stun šakicu

To bi bilo to što je vidio, ispucali su svoje arsenale i umrli. Nisu više predstavljali štetu arhipelagu Magneto niti ljudima koji su tu boravili. Ovo je samo na kraju bila jedna rutinska misija za koju je Tomi očekivao da bude fino nagrađen iako nije bila u sklopu misije koju je trenutno obavljao za gospodina Nota Zenoa.

#card330 #card19
Završavam i zadnjeg prije nego se vratim u bunker

Sačekao je da zemljani šiljci završe sa havarijom koju su pravili po terenu, a on je bio siguran u svom bunkeru te brojao nagrade.