Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Magneto

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Magneto

Magneto 2505074

Magneto je arhipelag plutajućih ostrva koja se prkose gravitaciji. Svako ostrvo se ponosi jedinstvenim i zapanjujućim okruženjem. Visoke litice ukrašene živopisnim vodopadima prelivaju se u kristalno čista jezera prepuna čarobnog morskog života. Procvetala drvca trešnje slikaju pejzaže delikatnim nijansama roze, dok mirni bambusovi hajduci šapću tajne na blagom vetru. Nebo iznad je živopisno platno, gde zalasci sunca mešaju živopisne ljubičaste, roze i narandžaste boje, stvarajući hipnotišući spektakl.

Ahiru i Torai su konacno dosli do jednog lepog mesta kraj mirnog i plavog jezera. Ahiru je mislio da tu mogu da se nastane na neko vreme ako ne i za stalno posto su trenutno iz noci u noc menjali konak.

Mogli bi smo da zivimo ovde, sta ti mislis Torai? Hajde da rasirimo satore da se odmorimo malo od puta.

Rece to i krene da vadi stvari iz svog ranca a potom izvadi i sator koji je nedugo zatim rasirio i usao u njega. Tu je cekao Torai-a da udje i da malo porazgovaraju.

Torai i Ahiru su nakon mnogo noci provedenih trazeci mesto gde da spavaju odmore i ostanu, napokon nasli mesto koje bi mozda odgovaralo njihovim zeljama.

Mozda bi i mogli da zivimo ovde. Provescemo par noci na ovom mestu pa ako bude sve mirno mozemo planirati dalje.

Ahiru je brzinski namestio sator te su seli u njega kako bi se malo odmorili.

Posto su oboje usli u sator i fino se smestili Ahiru je odlucio da ode po drva i zapali vatru ispred satora da im nebi bilo hladno. Posto je zapalio vatru stavio je sebi caj i upitao svog prijatelja.

Da li zelis da ti spremim caj kad vec pravim i sebi?

Tako je on nastavio da pravi sebi caj dok ceka odgovor Torai-a.

Dok je Torai odmarao u satoru, Ahiru se uposlio i zapalip vatru. Stavio je serpicu na vatru sa namerom da skuva caj.

Podseti me kad sam poslednji put odbio caj po ovako hladnom vremenu.

Rece Torai sarkasticno te doda svom drugaru svoju soljicu.

Oseti Ahiru da voda za caj kljuca te ga naspe sebi i Torai-u u soljice.

Haha, pa i to sto kazes druze moj. Bas lepo legne caj po ovakvom vremenu.

Pruzi soljicu drugu i udje u sator da se malo zgrije posto je napolju bilo prilicno hladno i krene da pije caj.

Posto je vatra gorela kako treba, voda je prokljucala za minut. Topao caj i hladno vreme je mozda i omiljena kombinacija za opustanje sto se tice Toraia.

Samo nam fali jos po tanjir povrcne supe. Eh, kad sam vec spomenuo hranu ne bi bilo lose pojesti nesto. Idem da nadjem neko jestivo povrce za supu, vracam se ubrzo.

Ahiru je pio svoj caj sa uzivanjem bio je tako topao i ukusan, perfektan za ovakav trenutak i ovakvo vreme. Odjednom je osetio blagu glad ali taman sto je hteo da kaze da je gladan Torai je rekao da ce otici po hranu.

Vazi Torai nemoj mnogo da se zadrzavas da ne zagines.

Torai je zasao vec malo dublje u sumu ali uspeo je da nadje krompir, sargarepe i neku biljku koja je delovala kao zelena salata. Kada je malo bolje pogledao sargarepe primetio je da su izgrizene. Nije mogao da utvrdi tacno koja zivotinja je njopala ali nije mu bilo bitno toliko za sada. Odlucio je da napravi zamku blizu njih i stavio je delic sargarepe unutra. Laganim koracima je krenuo nazad ka satoru.

Ahiru je vec popio svoj caj dok je Torai trazio hranu, medjutim primetio je da se vatra smanjuje pa je odlucio da ode po jos malo drva i da ih stavi da se nebi ugasila. Kada se vratio i kada je stavio drva krenuo je da se sprema da spava posto je vec bila noc i bio je veoma umoran od puta. Ipak morao je sacekati da se Torai vrati pre nego sto legne da bi mogao zatvoriti sator da ne udje nista po noci.

Nakon duze setnjice sumom, Torai se vraca punih ruku povrca.

Ovo ce biti mozda i najbolja supa ikad, imam takav osecaj.

Rece ovo Torai te odma krece da priprema supicu.

Da znas stavio sam zamku ne toliko daleko od satora. Primetio sam na sargarepama da ih je nesto grizlo, nadam se da cemo sutra za rucak jesti mesa!

Ahiru se vec udobno smestio u satoru kad eto ga Torai stize i donosi hranu.

Oooo meso kazes? Fino bi bilo kad bi imali neku zecetinu za rucak sutra.

Rece to izlazeci iz satora koji je bio vrlo topao skoro da mu je bilo zao sto je izasao.

Verujem da ce biti ukusna supa, ipak si ti majstor za to.

Toraiu je bilo drago da cuje da Ahiru deli isti entuzijazam u vezi sutrasnjeg mesa. Meso je tek sutra tak da se Torai skoncentrisao na kuvanje supe.

Mora da bude ukusna jer je u suprotnom ni sam ne bih jeo.

Rece Torai kroz osmeh te ubaci oguljeni krompir zajedno sa sargarepama i salatom. Sada je samo bilo pitanje vremena kad ce supa biti gotova.

Ahiru je seo pored Toraia i pazljivo gledao sta on radi. Mislio je da i on moze postati tako dobar kuvar kao i njegov prijatelj. I zeleo je malo da prokomentarise supu koju je pravio.

Mm bas ti fino mirise ta supa, a i izgleda isto tako fino.

Nakon sto je to rekao nastavio je da gleda i da belezi u glavi sve sto Torai radi.

Dok je Torai kuvao supicu Ahiru je pohvalio njen miris i izgled na sta je Torai samo klimao glavom. Nakon nekih desetak minuta, supa je izgledala spremno a stomak je krcao vec uveliko tako da kakva god da je bice dobra. Sipao je Ahiri i sebi po tanjir, a u serpi je ostalo jos toliko.

Nadam se da ce ukus biti dobar kao i miris. Prijatno!

Rekao je Torai te sacekao da Ahiru prvi proba.

Dok su sedeli i cekali da supa bude gotova Torai je Ahiruu samo klimao glavom na sve sto je rekao. Nakon nekog kratkog vremena supa je bila gotova i Torai im je sipao u tanjire. Ahiru je odlucio da proba prvi i da prokomentarise ukus supe pojeo je malo i rekao.

Mmm stvarno si nadmasio samog sebe Torai supa je predivnog ukusa i opravdava prelep miris.

Rece to i nastavi da jede supu koja mu je posluzena.

Nakon sto je Ahiru probao supu, sada je bio red na Toraia. Posto je Ahiru potvrdio da je ukus opravdao miris, znao je da ce se i njemu samom svideti svoja kreacija. Kao sto je Ahiru i rekao, ukus je bio odlican.

Stvarno jeste dobra, samo sto sledeci put moram naci neke pecurke. Bice malo rizicna supa, ali ako uspe bice predobra.

Ahiru je pojeo svoju supu ali je idalje osecao glad u svojem stomaku pa je odlucio da pita Toraia da mu sipa jos jedan tanjir.

Mozes li mi sipati jos jedan tanjir Torai? Stvarno mi se svidja ova supa.

Nakon sto je to rekao sacekao je da mu Torai uspe u tanjir.

Dok je Torai uzivao u svom tanjiru supice polako, Ahiru je svoj usisao. Trazio je jos jedan tanjir, a taman je toliko i ostalo. Toraiu je uvek bilo drago kad neko uziva u nejgovom kuvanju tako da mu je bilo i vise nego drago iako ce pojesti manje.

Naravno brate, odmah.

Stavio je svoj tanjir sa strane i sipao Ahiru ostatak supe.

Ahiru je odmah krenuo da ispija supu koju mu je Torai sipao. I dok je pio supu osetio je umor i hteo je da ode da spava cim zavrsi sa supom.

Torai sta mislis da idemo da spavamo kad pojedemo ovu supu?

Nastavio je da jede svoju supu nakon sto je to rekao.

Supa je ugrejala Toraiev stomak, i ovaj tanjir mu je bio sasvim dovoljan za veceru. Ahiru je izgleda bio umoran posto je predlozio da je vreme za san, dok se Toraiu i nije bas spavalo idalje.

Samo ti slobodno, ostacu ja budan veceras. Bicu u okolini, razgledacu malo. Probudicu te rano ujutru tako da bolje lezi odmah.

Rekao je ovo Torai te izasao iz satora.

Ahiru se malo zabrinuo za Toraia jer je mislio da ce ici po sumi i da ce ga nesta napasti. Ahiru je pojeo svoju supu i otisao da spava odmah nakon sto je klimnuo glavom Toraiu u znaku podrzavanja onoga sto je rekao.

Torai je izasao napolje i krenuo da se seta arhipelagom. Ostrva u vazduhu nisu bas nesto sto se vidja svaki dan. Vodopadi koji padaju sa njih su bili neverovatni za gledati. Ovo mesto bi stvarno moglo da postane mesto gde mogu da ostanu na duze staze.

Ahiru tek sto je zaspao cuo je neko rovarenje pored satora koje je bilo bas glasno i to ga je trglo iz sna. Pokusao je da se vrati na spavanje ali nije uspevao pa je odlucio da uzme jednu knjigu koju je poneo i da uzme da cita.

Dok je Ahiru citao knjigu opet je cuo nesta pored satora kako hoda pa je odlucio da izadje da pogleda sta se to cuje. Kada je izasao nije video nista pa je odlucio da dublje zadje u sumu koja se nalazila pored jezera.

Ahiru je nakon nekog kratkog vremenskog roka i odlucio je da sedne u sator koji je bio vrlo topao i mekan. Uzeo j e svoju knjigu koju je poceo da cita malopre i dok je citao odjednom mu se stvorila zelja da malo proseta napolju pa je odlucio da ode dosta daleko od satora.

Yazi i Keigo su konacno dosli do jednog lepog mesta kraj mirnog i plavog jezera. Yazi je mislio da tu mogu da se nastane na neko vreme ako ne i za stalno posto su trenutno iz noci u noc menjali konak.

Mogli bi smo da zivimo ovde, sta ti mislis Keigo? Cini se kao da se moze ziveti ovde ali prvo bi trebali da odradimo misiju.

Rece to i priceka da mu Keigo odgovori i nadao se da ce taj odgovor biti potvrdan.

Yazi i Keigo su stigli do mesta koje je izgledalo totalno neprirodno. Ostrva su levitirala visoko iznad zemlje, i celo mesto je bilo okruzeno njima. Vodopadi su padali sa njih, pejzaz se stvarno bio prelep.

Ovo mesto je stvarno unikatno, nikada nisam video ovako nesto. Mogli bi ovde da ostanemo, ali da slazem se, moramo prvo odraditi posao.

Rece ovo Keigo te spakuje sve potrebne stvari, dok ostatak sakriva u blizini posto planiraju ovde da se vrate. Zajedno sa Yaziem, krece u oblast 15.

Korak po korak, putnik istražuje čarobni arhipelag Magneto, očaran njegovom lepotom i čudesima koja se prkose gravitaciji. Prvo ostrvo na koje stiže obasjano je suncem, dok se kristalno čista voda njiše ispod živopisnih vodopada koji padaju s visokih litica. Zvuk vode koja se sliva stvara harmoniju s tišinom okoline, dok se talasi lagano dodiruju obalu.

Nastavljajući svoje putovanje, putnik prolazi pored procvetalih drveta trešnje, čije nijanse roze oživljavaju pejzaž kao slika iz snova. Miris trešnjinog cveta lebdi u vazduhu, doprinoseći magiji mesta. U daljini, bambusovi hajduci šapuću tajne na blagom vetru, dok se njihove tanke stabljike njišu u ritmu prirode.

Dok sunce polako zalazi, nebo postaje platno za spektakularan prikaz boja. Zalasci sunca na Magneto arhipelagu su nezaboravni, sa nijansama ljubičaste, roze i narandžaste koje se mešaju na nebu, stvarajući prizor koji oduzima dah i ostavlja putnika zapanjenim lepotom sveta koji ga okružuje. Svaki korak kroz ovaj čarobni arhipelag je poput putovanja kroz san, gde se stvarnost i čarolija isprepliću na svakom koraku.

Yashin je kročio na ivicu Magneto arhipelaga, gde su plutajuća ostrva prkosila zakonima gravitacije. Svaki korak bio je oprezan, noge su mu koračale po stabilnoj zemlji, a srce je osećalo uzbuđenje zbog nadrealnog okruženja koje ga je okruživalo. Visoke litice koje su se uzdizale ispred njega bile su ukrašene živopisnim vodopadima, dok su se kristalno čista jezera protezala daleko u daljinu, ispunjena čarobnim morskim životom koji je sjajio u spektru boja.

Kako je Yashin hodao, blagi vetar je donosio miris procvetalih trešnjinih cvetova. Delikatne nijanse roze obasjavale su pejzaž, stvarajući osećaj mira i harmonije.

Drvca trešnje bila su u punom cvatu, njihovi latice lepršale su na vetru i stvarale čarobnu atmosferu koja je podsećala na san.

Bambusovi hajduci, smešteni u zaklonjenim uglovima ostrva, šaptali su tajne koje su se gubile u povetarcima. Njihovi visoki, vitki oblici pružali su osećaj skloništa i mira. Yashin je zastao kraj jednog takvog hajduka, slušajući zvuke prirode i dozvoljavajući sebi trenutak introspekcije.

Nebo iznad Magneto arhipelaga bilo je pravo platno živopisnih boja. Zalazak sunca počeo je da prelazi horizont, mešajući nijanse ljubičaste, roze i narandžaste.

Spektakl boja bio je hipnotišući, a Yashin nije mogao da skine pogled sa te prirodne lepote. Dok je sunce polako zalazilo, on je osetio duboku povezanost sa ovim čarobnim mestom.

Kako je večer odmicala, Yashin je nastavio svoju šetnju, istražujući svako ostrvo sa divljenjem i poštovanjem. Hodao je stazama koje su se protezale kroz guste šume, prelazio preko mostova koji su povezivali ostrva, i divio se svakom detalju prirode koja ga je okruživala. Svako ostrvo imalo je svoju jedinstvenu priču, svoj jedinstveni duh koji je Yashin mogao da oseti.

Dok je prolazio kroz jedno od ostrva, Yashin je primetio grupu razigranih delfina u kristalno čistom jezeru. Njihova radost i energija ispunjavale su ga srećom. Zastao je, sedeo na ivici jezera i posmatrao ih, osećajući se kao deo ovog magičnog sveta.

Noć je polako padala, a mesec je obasjavao ostrva svojim srebrnim sjajem. Yashin je osećao umor nakon celodnevne šetnje, ali i ispunjenost koju je donelo ovo iskustvo. Znao je da će se vratiti ovde, da će ponovo istražiti ove plutajuće svetove i otkriti još više njihovih tajni.

Kroz sve svoje putešestvije, Yashin je nosio sa sobom sećanje na Magneto arhipelag. Mesto gde gravitacija nije važila, gde su prirodne lepote bile neopisive, i gde je svaki trenutak bio prilika za otkrivanje i divljenje. U njegovom srcu, ovo mesto će zauvek ostati sveti prostor, mesto gde je mogao da se poveže sa prirodom i pronađe mir u svom nemirnom životu.