Tomohiro je stajao usred livade prekrivene divljim ružama koje su cvetale u nijansama ružičaste i crvene boje. Sunce je blago obasjavalo ovu prirodnu oazu, bacajući svoj topao sjaj na cvetove i bujnu zelenu travu koja je rasla između njih. Svuda oko njega, miris cveća se širio, stvarajući atmosferu opuštanja i čistog uživanja.
"Ovo je mesto gde se priroda predstavlja u svojoj najlepšoj formi, kao i ja sa svojim kvarcnim i safirnim draguljima" pomislio je Tomohiro dok je lagano hodao kroz livadu. Svaki cvet divljih ruža bio je kao mala slika prirodnog savršenstva, svojom jednostavnošću i istovremeno bogatstvom boja privlačeći pažnju i oduševljenje.
Podižući pogled ka horizontu, Tomohiro je video kako se livada prostire u beskraj, čineći ga da se oseća kao da je u svetu samo za sebe. Ovo je bilo mesto koje je pružalo utočište od svakodnevnog života, gde je svaki zvuk bio tišina, a svaki pokret bio deo prirodnog plesa.
"Ova livada je kao slika iz snova," rekao je tiho, sedeći na jednom od malih obronaka obraslih zelenom travom. Zatvorio je oči, dopuštajući zvucima ptica i povetarca da ga obaviju, kao da ga miluje nežnost prirode koja je bila oko njega.
