Shiburu Fireflies

Tiha šuma oživljava noću uz treperenje svetla beskrajnih svitaca. Čarobna svetlost osvetljava okolinu, čineći travu i divlje cvetove da sjaje u mraku. Vazduh je ispunjen zvukom cvrčaka i blagim zujanjem svitaca, stvarajući magičnu atmosferu.

Kroz san, mogao sam osetiti svetlost kako mi miluje kapke. Nije nešto bila jaka, ali dovoljno da mi poremeti san. Sa zevom, pospanim glasom, rekao sam

'Jel juuuuu(zev)tro'

Ja dok ih otvorim, roj svitaca bi već prešao na drugu lokaciju.

Ma kakvi. Zajebi ovo. Ogrnuo sam kaput preko lica i samo nastavio da spavam u zaraslini koju je pružala ova šuma. Moj zeleni kaput me je čuvao od radoznalih očiju - u ovom primeru životinja i insekata - kao da imam camouflage segi.

Sva sreća pa mi je ova trava čuvala to malo toplote, inače hladnoća ubi čoveka. Nisam nešto najbolje spavao, samo sam se prevrtao. Svitci ko komarci su samo zujali naokolo, jedina vedra strana je što ne ujedaju, inače ista štetočina.

Opet mi svetlo nadražuje kapke. Ovog puta me je zapravo sunce uspelo pomilovati, a ne kojekakvi insekt. Sve sam želeo pet minuta duže, al već je zemlja postala masu neudobna, a leđa mi ne bi oprostila to da samo nastavim da lenčarim.

Nije mi se ustajalo al morao sam. Još malo, i tu sam. Kako sam ustao, otresao sam sad već mokre travke sa svog kaputa. Sva sreća pa je bio zelen, inače bih konstantno imao razne zelene mrlje po njima. Još malo, i kući sam.

Kako sam izleteo iz svoje kolibe, prvi checkpoint do željene destinacije bi mi bila Shiburu šuma. Buduće da je bilo jutro, umesto svitaca moglo se čuti zujanje raznih insekata, pčela i mušica itd. Subjektivan osećaj mi je bio da je ovo mesto lepše sad, nego uveče kad svitci bace kombinovani napad sa komarcima.

Laganim koracima, nastavio bih dalje kroz šumu. Put kojim sam išao nije bio markiran/izgažen pa da ja sad pratim. Znao sam otprilike direkciju/mesto, i sunce koje je izašlo već bi mi malo pomoglo oko generalne direkcije. Sa glavom ka severu, nastavio sam dalje.

Na putu nazad, nastavio sam da razgledam floru koja se prostirala na kilometrima i kilometrima unutar šume. Znao sam da neću još dugo da se zadržavam u ovoj oblasti, a lepo je uvek posetiti zavičaj - u ovom slučaju šumu u kojoj sam odrastao.

Pokušao sam da održavam prostu putanju ka svojoj kolibi. Nije bilo nešto preterano teško, opet pravac je bio u pitanju, al nikad nisam imao čist pokazatelj. Šuma se konstantno evoluirala/menjala izgled dal zbog vremenskih nepogoda il zbog samoj bujanja iste.

Aha, veći kamen vamo, palo stablo tamo. Još nekih pola sata i to je to. Šetnjica mi je pomogla da pored aktiviranja mišića, pročistim malo i um. E, još pala krošnja vamo. Stigao sam već u prepoznatljiviji deo šume, te sam samo malo produžio dalje ka zadnjoj destinaciji.

Polako ulazeci u selo tokom noci prosao sam kroz ovo prelepo polje gde se okupljaju svici. Tu sam na kratko zastao i gledao njihov prelepi ples po noci. Sijali su jako kao hiljade malih sunca ispunjenih srecom i zivotom. Delovalo je kao beskrajan san. Na kratko, dok sam ovde bio opet mi se isto desavalo. Delovalo mi je kao da sam ovo mesto vec video, ali ipak idalje nisam obracao veliku paznju na to. Uz polako svitanje nastavio sam ka ulasku u selo.

Hariken je dosaodo sume gde je trebao da uradi svoju prvu misiju u svom zivotu. Na ovoj misiji zadatak mu je bio poraziti dve ninje ranka genin. Nakon ne toliko duge setnje naleteo je na dve ninje koje je trebao poraziti. Kada ih je nasao odlucio je napasti bez oklevanja i zavrsiti ovo sto je brze moguce.


#card155
#card186
Biram 300dmg na munju i od pasivne 100dmg na munju
#card172
bacam dve kuglice od po 650dmg jedna ide na prvog genina a druga ide na drugog

Nakon sto je video da je porazio obojicu nakon prvog napada Hariken je bio jako srecan svojom snagom i vjestinom. Nije htio da se mnogo zadrzava na tom mjestu te je krenuo nazad kuci kako bi se malo odmorio od ove misije.

Primam dmg i gasim mod

Hododajuci citav dan pala je noc a put je bio manje vidljiv zatim zbog noci:

#card400

Uzima fenjer iz torbe koju je bio kupio u selu

Ulio je chakru u fenjer i tako je zasvetlela je i osvetlela put koji je bio dovoljan da se moze videti i vise od toga:

Poceo je da trazi prvo po putu nadajuci se da moze naci nesto kako bi mu olaksalo istragu.

Proslo je neko vreme i nista nije pronasao mislio da ce nesto naci ali nije imal srece put je bio bez ikakvih tragova niko nije ovde prolazio u skorije vreme.Odlucio je da nastavi dalje nadajuci se sa moci da pronadje nesto spustio je fenjer na pod te iz ranca izvadio mapu,uzimajuci fenjer sa poda da prosvetli mapu kako bi mogao nesto da vidi.Gledajuci mesto koje nije bilo daleko odavde.Spakovao je mapu u torbu a fenjer je drzao kako bi mogao da vidi put.

#card08

umesto da dodje na livadu stifgao je do neke male sumice od prethodne koja je bila mracna i pomalo strasna.mada nije bilo bas toliko lose jer su tu imali moljci koj bi osvetljavali skoro pola sume tako da se i moglo videti .

dok je gledao ovaj prizor skoro mu suza nije kapnula na obraz sa njegovih ociju.
ovako nesto se ne vida cesto i morao je biti srecan zbog toga sto mu je dopusteno da vidi ovu lepotu od prirode koju je stvorio ovaj svet.

zatim sav srfecan ide na sledecu lokaciju prolazeci ovu prelepu malu sumu pumu iznenadjenja.

Hodanje je zajebano, uvijek bi pomislio u sebi u raznim trenutcima,osjećao sam tu neku ne volju gdje nisam volio puno da se krećem,realno samo bih u ovom trenutku volio da spavam. Ali gledaj ti bedaka gdje te grupa bandita napadne i ti si onda forsiran da se krećeš ka svijetu i obilaziš razna mjesta dok ne nađeš taj pravi trag i razlog koji ti treba da postaneš ninja. Jer ninje nisu samo osobe koje su tu da se sprdaju. One su neki bitni ljudi koji moraju da znaju da se biju i imaju razlog da se biju. Na trenutak sam zastao učinilo mi se da sam čuo neki zvuk iza sebe.
Nakon nekih iznenađujuće dugih 5 minuta iz žbunja je iskočio zec.
Pogledali smo jedno drugoga.

Pa dobre vjesti je da imam ručak pripremljen. Pečenog zeca.

Pogledao sam malo i pustio da mi miris uđe u nozdrve. Malo je bilo vruće kad sam pipnuo pa shvatio da moram čekati.
"Koji davež...",rekao sam sebi a zatim nastavio sa svojim umirujućim sjedenjem u divljini.
Počeo sam se pitati kakve tačno daveži od ninji imaju u ovom svijetu. Sigurno neke dosadne ninje.