Alan bi se kretao kroz područje oko vodopada Kalamiti s osećajem divljenja i spokojstva. Njegovi koraci bi bili lagani i opušteni dok bi prilazio veličanstvenom vodopadu, gde bi umirujući zvuk vode koja se obrušava preko stena ispunjavao vazduh.
Toplina i gostoljubivost ovog mesta bi ga potpuno obuzeli, dok bi osećao mir koji prožima atmosferu. Alan bi se zaustavljao da udiše svež vazduh, uživajući u harmoniji prirode oko sebe. Svaka kapljica vode koja bi ga dohvatila osećala bi se kao osveženje, dodatno ga povezujući sa lepotom ovog mesta.