Alan pažljivo hoda po ostrvu na arhipelagu Blajt, dok mu hladan vetar šiba lice i nosi ledene čestice koje seku kožu poput noževa. Površina ostrva, prekrivena slojem tankog, klizavog leda, zahtijeva od njega svaki pokret obavi sa oprezom. Sledio je stazu koju su formirali drugi hrabri putnici, ali svaki korak je izazov jer se tlo ispod njega stalno menja, prilagođavajući se okretima plutajućih ostrva.
S vremena na vreme, Alan se osvrne oko sebe, prateći plutajuće ledenjake i talase koji ih guraju sve bliže. Svakim udisajem oseća oštar miris slane vode i ledenog vazduha, dok mu oči suzama odgovaraju na hladnoću. Ipak, uprkos opasnostima, oseća mir dok korača kroz ovo neprijateljsko okruženje, gde priroda pokazuje svoju surovu, ali fascinantnu lepotu. Svaki korak napred nosi ga dublje u lavirint ovog tajanstvenog arhipelaga, a sa svakim korakom oseća se sve više povezan sa hladnom tišinom koja vlada ovim krajem.