Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Hitogashima

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Hitogashima

 Hitogashima UXNd22j

Dobrodošli na Hitogashimu, malo i misteriozno ostrvo smješteno usred otvorenog mora. Ostrvo je okruženo tamnim vodama koje se protežu dokle god oko može videti, stvarajući jezivu i preteću atmosferu. Samo ostrvo je stenovito i neplodno, sa oštrim liticama koje se ističu iz obale i gustom maglom koja lebdi nad zemljom.

Tog jutra probudio se nešto ranije nego obično. Obavivši sve svoje jutranje rutine, od ustajanja preko treninga i doručka pa sve do kupanja u moru rešio je da se vrati nazad u kuću i sačeka Rea da ustane.

"Poštovanje gospodine." - otpozdravi ga jedan od meštana malog sela u kojem su živeli već godinama unazad.

Uvek doteran, obučen u odelo, vojničkog držanja samo klimanjem glavom uzvrati pozdrav i produži ka kući koja se nalazila na kraju sela. Nadao se da je Reo, njegov brat i njegova sušta suprotnost, uspeo da digne svoje lenje dupe iz kreveta.

I ne bas prvi zraci sunca probudise Rea, kada je otvorio oci prvo je dolazio sebi neko vreme. Nije imao pojam uopste koliko je vec vremena proslo od izlaska sunca. Sinoc je opet ostao do kasno citajuci jednu od njegovih knjiga, sto mu je bio glavni hobi u slobodno vreme. Prosetao se kroz kucu da vidi da li je Neo tu da mu spremi neki dorucak, ali njega nije bilo. Izgleda da je vec otisao negde, odlucio je da ode do Wc-a i odradi jutarnju rutinu te saceka Nea da se vrati, u nadi da ce spremiti dorucak po njegovom povratku.

Vrativši se u kuću odmah je otišao do kuhinje ne bi li popio nešto osvežavajuće, sam trening i plivanje u moru dosta su ga umarali. Po ispomeranim stvarima po kući zaključio je da je Reo ustao. Poznavajući njega i njegove navike znao je da će ovaj odmah da traži nešto za jelo pa se bacio u spremanje doručka. Razmutivši par jaja servirao je omlet na sto. Nije voleo to da radi, ali to je bio način na koji su njih dvojica funkcionisali.

Dok je prao zube i pevusio neku pesmu koja mu je bila u glavi mogao je da cuje skripac vrata, bez sumnje je u pitanju bio Neo. U trenutku se razveseleo, jer se vec poceo brinuti da ce sam morati da sprema dorucak sto ga je izuzetno smaralo. Bio je vise opusteni i lagani tip, za razliku od njega. Taman posto je zavrsavao svoju rutinsku higijenu, mogao je da oseti miris jaja koji je dopirao iz kuhinje. Sa osmehom na licu je izasao iz Wc-a, te dosao do stola za jelo.

Opet jaja za dorucak?

Rece kroz smesak te opali bratski Nea po ledjima i sede za sto.

"Najzdraviji doručak." - odgovori kratko uz gestikulativno negodovanje zbog udarca po leđima.

Reo je uvek bio tako šaljiviji tip, pun fora i fazona što njemu u principu nije ni smetalo toliko. Jedino nekada nije umeo da se zaustavi i onda je preterivao više nego što je trebalo.

"Šta ćemo za one postere?" - upita kratko, aludirajući na temu o kojoj su pričali pre par dana.

Vraćajući se sa jedne od pustolovina počeli su da na svakih nekoliko kilometra viđaju postere koji su najavljivali neki veliki događaj u jednom od gradova.

Obicno bi po sedanju za sto zasukao rukave, ali trenutno to nije mogao da uradi jer je bio samo u podkosulji i boksericama. Mrzelo ga je uvek da se oblaci i sredjuje za kucne uslove, te bi to radio samo u slucajevima kada izlazi iz kuce. Zapoceo je jelo, te bi potom usledilo pitanje od strane Nea.

Posteri? A da, da. Mislim da cemo otici da posetimo to, ionako u zadnje vreme nemamo nesto puno posla.

Sedevši za stolom čekao je da Reo završi ili napravi pauzu kako bi mogli da razrade detalje i plan te misije.

"Ne misliš da bi to mogla da bude zamka ili nešto slično?" - upitao je kad ovaj progunu zalogaj.

Uvek je bio ultra oprezan i trudio se da bude dva koraka ispred svojih protivnika. Borba koju je vodio na slepo nikada mu nije donela ništa dobro sem par ožiljaka koje je nosio kao podsetnik.

Nakon sto je zavrsio zalogaj taman je hteo da zatrazi da mu Reo doda jogurt, posto bi mu dobro dosao uz ovaj omlet. Ipak, preduhitrio ga je i postavio pitanje pre nego sto Reo zatrazi jogurt.

Ne znam, raspitaj se malo sa narodom oko toga. Ne mogu da razmisljam sad o tome na prazan stomak. Nego oces li biti ljubazan da mi jogurt dodas?

Iako je bio opusteni i kezual tip, dok se nalazio u kuci ta njegova strana je totalno preovladavala.

Na njegove reči da se raspita ustao je od stola i krenuo ka vratima.

"Tamo ti je." - reče mu kratko i pokaza rukom ka mestu gde se nalazi.

"Vratiću se ubrzo, odoh da vidim da li neko u selu zna nešto o tome."

Uze jedan od postera koji su skinuli sa bandere kada su se vraćali kući i izgubi se iza žive ograde koja je ograđivala jedan deo dvorišta.

Ah ozbiljno?

Napravi snuzden izraz lica te zavrsi omlet do kraja, uze salvetu koja je bila pored stola i obrisa se. Nakon toga ustade do jogurta zalije malo ovo sto je pojeo na dorucku te se uputi prema svojoj sobi. Uzeo je svoje pantalone, kais, kosulju, te sve to stavio na sebe. Nakon toga uze carape te ih nazuo na noge. Za kraj uze sat i stavi ga na svoju levu ruku, a potom se vrati u dnevnu sobu zabaci noge na trosed zapali cigaru, uze knjigu od sinoc i krene da je cita.

Izašavši opet na svež i prijatan vazduh zapljusnu ga toplota sunčevih zraka koja se probijala kroz par oblaka i krošnji drveća. Držeći ruku na balčaku svog mača koračao je uspravne kičme kroz celo selo.

"Da li znate nešto o ovome?" - Klimnu glavom u znak pozdrava i odmah pređe na stvar.

Već par ljudi koje je pitao su mu samo pomenuli da su taj poster viđali na par mesta, ali je to sve što znaju. Nije hteo lako da odustane pa je nastavio potragu za osobom koja će nešto znati.

Nije mu trebalo puno da procita knjigu, jednstavno je to veoma brzo radio. Doslovice mu je trebalo vise da povuce dim cigarete nego da procita pola strane jedne knjige. Iako njegov karakter nije delovao tako, on je zapravo bio dosta pametan i mozak operacija svih poslova koji su on i Neo obavljali. Istina Neo je bio taj koji je bio vredniji, ozbiljniji i uvek vise radio na svemu, ali mozak operacija je bio Reo.

Jedno od mesta gde su se okupljali ljudi tog malog naselja bila je krčma pod nazivom Dilema. Ušavši unutra odmah ga je zapljusnuo užegao vazduh prepun duvanskog dima pomešanog sa alkoholom i znojem. Nije voleo tu da izlazi, ali posao je posao.

"Da ne znaš nešto o ovome?" - upita šankericu nakon što mu donese njegovo piće.

Kako mu ni ovde nisu bili od prevelike pomoći ni šankerica ni ostali ljudi ispio je svoje piće i zautio se nazad ka kući.

"Moraćemo sami da istražimo, u selu niko ništa ne zna." - reče kratko i jasno i baci papir na sto.

Krenuo je ka sobi ne bi li se pripremio za tu avanturu.

Nakon nekog vreme Neo bi se pojavio sa i ne tako dobrim vestima, izgleda da ce morati sami da istraze o tome. Taman je zavrsio knjigu koju je citao, kao i cigaru koju je pusio. Ugasi je u o pikslu, zatvori knjigu te ustade sa troseda.

Kao sto vidis ja sam spreman.

Jedino sto je preostalo da ode do svojih cipela i da ih nazuje. Nakon sto je to uradio prodrao se malo jace kako bi ga Neo cuo.

Neoo, ja sam spreman cekam te ispred.

Ogrnuo je svoju jaknu, proverio mač i spakovao par stvari za poneti pre nego što je izašao iz sobe.

"Čuo sam te i prvi put. Možemo krenuti." - reče zatvorivši vrata kuće iza sebe.

Konačno je došlo vreme da se zapute u novu avantruru, nije znao šta ih očekuje ali bio je siguran da će biti zanimljivo.

"Brod stiže uskoro, treba da požurimo."

Iako su polasci iz luke bili česti, ipak je bilo bolje da ne zakasne.

Ubrzo je stigao i Neo, uputili su se prema luci gde ce ih cekati brod. Neo je iz nekog razloga hteo da se ubrzaju, dok se Reu uopste nije nigde zurilo. Znao je da iako ne stignu na ovaj brod da ce stici lagano i sa sledecim.

De, de polako. Mogao bi da se pozdravim sa nekim devojcicama iz sela pred polazak.

Izgovori to kroz saljiv ton te se uputi Neo-vim stopama.

"Imaćeš vremena za te gluposti kada se vratimo." - prekori ga dok su išli ka luci.

"Bolje je da tamo stignemo pre ostalih i izvidimo situaciju, bićemo u boljem položaju tako i sam znaš."

Iako je bio svestan da je Reo bio i više nego inteligentan i da razume sve to, ali njegova priroda je sputavala njegov pun potencijal. Ubrzo su se našli na dokovima, a nedugo posle toga i na palubi jednog od brodova koji je napuštao luku.

Da, da kako ti kazes Neo.

Uvek je previse bio napet, trudio se da ga malo opusti, ali prosto mu nije islo za rukom. Istina, Reo je mozda previse bio opusten, ali nije za odmet nekada da i on malo spusti loptu i opusti se u drugim carima ovog zivota. Stigli su do luke, te su se ukrcali na brod i uputili se prema lokaciji.