Ćevapdžinica 'Kod trećeg Takikagea'

Kako je hodao kroz selo naleteo je na jednu finu ćevabdzinicu.Bila je od strane treceg Takikage:

(Zanimljivo)

(Pitam se kakva je hrana)

Te je Wertzuir usao i bio je lep pogled pored malog jezerca koji je bio lep prizor.Te sam dosao za sankom i hteo da narucim:

Amm mozemo 10 ćevapa.

Konobar je klimnuo glavom i pitao:

Jos nesto?

Nista vise.


Te je cekao na sanku neko vreme i razmisljao se sta bi mogao da trenira sa Akonom:

(Brate opusti se svasta cemo pokusati da bi uspeli biti tim)

(Ma uredu nego ne znam odakle)

(Pusti to sad brate odakle kad budemo zavrsili sa jelom i dosli da terena za trening onda cemo)

(Uredu onda)

Te je konobar dosao sa ćevapima:



Prijatno.

Hvala.

Bio je iznenadjen sa hranom kako je lepo mirisala cak je i brzo dosla uzeo je viljusku i poceo je polako da jede zalogaj po zalogaj:

(Njam brate ovo je stvarno dobro)

(Slazem se)


Posle nekog vremena je pojeo sve.Sav najeden je bas uzivao je u hrani te je dosao konobar:

Jel bilo dobro?

Jeste.


To ce biti 80 ryo

Zacudio se kako nije skupo je dao 100 ryo

Uredu je.

Hvala.

Te je Wertzuir ustao i krenuo je ka terenu za trening.

Vraćao sam se se treninga i prošao sam pored ove ćevapdžinice. Bio sam strašno gladan, pa sam ušao unutra da pojedem nešto.

Sjeo sam za sto i odatle imao sam lijep pogled na jezerce koje se nalazilo pored ćevapdžinice. Došao je konobar i pitao me šta ću da naručim.

Daj mi 20 ćevapa.

Nakon par minuta, konobar mi je donio hranu. Ćevapi su bili ukusni i prejeo sam se. Kad sam završio sa jelom, konobar me je upitao da li je bilo dobro, na šta sam ja samo potvrdno klimnuo glavom i platio. Još malo sam sjedio za stolom i gledao u jezerce, pa sam zatim ustao i otišao dalje.

Htio je pojesti nešto prije odlaska pa je navratio kod ćevapđinice da uzme i pojede nešto. Nije mu bila potrebna hrana da preživi toliko, međutim ćevapi su bili drugačiji. Bili su ukusni slasni i prijalo je njegov želudcu, bilo šta drugo ga je tjeralo da provede 3 sata u WC-u.
Prstom je pokazao da šeli da naruči 7 ćevapa i dvije lepinje.
"Naravno gospodine pričekajte tu." rekao je konobar a aztim otišao pozadi da pripremi porciju ćevapa i lepinje..
Rikuto je mogao osjetiti sočan miris od kuhinje kako dopire do njegovog stola. Nakon par minuta konobar se vratio i Rikuto mu je naplatio a zatim odobrio odlazak. Za 3 minute pojeo je sve i ustao,zatim otišao dalje.

Dok sam hodao, počeo sam da osećam glad. Setio sam se male drvene roštiljdžinice koju sam video ranije, smeštene na jezercetu. Mesto je izgledalo kao savršen izbor za kratak predah i obrok.

Prišao sam roštiljdžinici i odmah me je dočekao prijatan miris roštilja koji se širio iz otvorene kuhinje. Atmosfera je bila topla i gostoljubiva, sa prijatnim žamorom ljudi koji su uživali u svom obroku. Mala terasa roštiljdžinice nalazila se tik uz jezero, pružajući posetiocima savršen pogled na bistri vodopad koji se svakog trenutka spuštao, praveći mirno jezerce ispod njega.

Seo sam za jedan od slobodnih stolova na terasi, uživajući u pogledu i opuštajućem zvuku vode. Konobar je brzo prišao da preuzme moju porudžbinu. Naručio sam specijalitet kuće koji je konobar i predložio. Kako sam prvi put bio ovde nisam bio upoznat sa hranom pa sam se prepustio konobaru.

Ubrzo je stigao obrok, i miris sveže pečenog mesa probudio je moj apetit. Svaki zalogaj bio je ukusan. Osećao sam se potpuno opušteno i zadovoljno. Bio sam siguran da ću se vratiti ovde da probam sve sa njihovog menija.

Nakon što sam završio obrok, zahvalio sam se konobaru i platio račun. Sa osećajem ispunjenosti, ustao sam od stola i krenuo nazad ka svojoj kući, zadovoljan ovim neplaniranim, ali divnim iskustvom. Dok sam hodao, razmišljao sam o tome koliko je život u selu bogat ne samo prirodnim lepotama, već i jednostavnim zadovoljstvima poput ovog obroka uz jezero. Ovo mesto privlačilo me je sve više i više, nadam se da će vlasti uvažiti moj boravak ovde i uvrstiti me u jednog od shinobija ovog mesta.

Dok sam hodao kroz ulicu, osmatrajući svežinu jutarnje gužve, odjednom sam osetio glad. Mirisi sveže pečenog hleba i začina bili su neodoljivi, a moj stomak je počeo da krči. Odlučio sam da svratim u čevabdžinicu kod Trećeg Takikagea, mesto koje je bilo poznato po svojim ukusnim specijalitetima.

Svratio sam u čevabdžinicu, gde me je odmah dočekao prijatan miris roštilja. Seo sam za jedan od slobodnih stolova i ubrzo je prišao konobar. "Dobrodošli! Šta želite da naručite?" upitao je sa osmehom.

"Jednu porciju čevapa, molim vas i malo luka sa strane." odgovorio sam, osećajući kako mi apetit raste.

Konobar je klimnuo glavom i ubrzo se vratio sa tanjirom punim mirisnih i sočnih čevapa, posluženih sa svežim hlebom i lukom. Počeo sam da jedem, uživajući u svakom zalogaju. Bilo je to savršeno osveženje nakon napornog jutra i dugog puta.

Dok sam jeo, posmatrao sam ostale goste u čevabdžinici, osećajući se kao deo ove zajednice. Razmišljao sam o svemu što me još čeka, ali sada sam bio zadovoljan i usredsređen na trenutak, uživajući u jednostavnom zadovoljstvu dobrog obroka.

Nakon mirnog jutra provedenog kod Shizuka Takija, osećao sam se potpuno osveženo i spremno za nastavak svog putovanja. Dok sam prolazio kroz selo, mirisi sveže pripremljene hrane privukli su me ka čuvenoj ćevabdžinici Trećeg Takikagea.

Čim sam ušao, dočekao me je poznat miris pečenog mesa i začina, mešajući se sa žamorom razgovora i smeha. Bilo je to mesto gde su se ninje i seljani okupljali, deleći priče i uživajući u dobroj hrani. Seo sam za jedan od stolova, naručivši porciju ćevapa, dok sam posmatrao užurbane kuhinjske aktivnosti.

Dok sam čekao hranu, misli su mi se vraćale na misiju predamnom. Bila je to prilika da doprinesem nečemu većem, a svaka nova lokacija koju ću posetiti nosila je sa sobom nove izazove i mogućnosti. Ali za sada, uživao sam u trenutku, opušten i spreman za sve što dolazi.

Kad su ćevapi stigli, uživao sam u svakom zalogaju, osećajući kako me hrana puni energijom i odlučnošću. Ovaj predah bio je neophodan, kratki trenutak predaha pre nego što krenem dalje.

S poslednjim zalogajem, osećao sam se potpuno spremnim za sve izazove koji me čekaju. Platio sam račun, zahvalio se vlasniku i izašao iz ćevabdžinice, sa obnovljenom energijom i odlučnošću da se suočim sa svim što dolazi.

Več je prošlo nekoliko mirnih dana od kako se Genji vratio u selo sa svog neprijatnog putovanja. Odradio je svoje dnevne poslove u kancelariji nakon čega je odlučio malo prošetati po selu, prošlo je dosta vremena od kako je ovako izašao da se prošeta kako bi malo pročistio misli. Došao je u svoju ličnu roštiljdzinicu, voleo je sedeti uz malo jezerce koje je poteklo od okolnih vodopada koji su se spuštali sa planina, dajući mu miran i očaravajući prizor dok užova i svom omiljenom jelu.

-Šefe, jedna mega gurmanska, zadrži kusur-


Pričekao je malo dok mu jelo nije bilo spremno, seo je za stočić koji je bio tik uz jezerce, a zatim uživao u svom jelu gledajući očaravajuć prizor koji su pružali okolni vodopadi.