Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | ⛩️Gekkovo Skrovište

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

⛩️Gekkovo Skrovište

Mesto gde započinjem novi život, sakriveno je meću brtima i korenjem, ali se ipak spolja vide samo vrata mog skrovišta. U suprotnom kako bih ulazio…
Nije mi dugo treblo naći mesto i napraviti skrovište.
S namerom je blizu sela. Dobro je skriveno, nikad ne bih pomislio da je na ovakvom mestu
moguće napraviti dom, nadam se da će i ostati skriveno! Inace jako je tiho i mirno ovde…
#card771

Sedim u svam skrovištu već par dana, moram priznati nikad slobodniji bio nisam, ali je jako dosadno… Ova tišina, izludeće me. Osećam se usamljeno, nedostaju mi svi iz sela… Mada kada razmislim… Niko mi nije rekao ni ćao,zbogom ili tako nesto. Samo suvi pogledi, možda nikome nisam ni bio dragocen… Ali tu je majka, ona me je bar cenila…
*gekko se osećao malo uvreðeno od strane svojih bližnjih i prijatelja*

Ahh, možda me samo ðavo tera da zamrzim selo…Možda bi bilo najbolje malo meditirati. Jer u ovakvim trenutcima nije mi baš lako… Jeste da sam sada svoj čovek ali ovaj mir i tišina… Potrebni su mi ljudi, kakvi god bili… Više mi ni život nije dragocen kakav je bio pre moje odluke na sastanku. Ali ako će ovo značiti Genjiu onda ostajem ovde! Daa, sada je vreme za meditaciju.
*izlazim napolje*

*ušao u skrovište*
Huuh… To je bilo za malo. Šta ću, odabrao si ovakav put. Ostavio si sve iza sebe, ali časno… *Mada Gekko je idalje razmišljao zašto mu niko u sali ni zbogom rekao nije i to je ono šta mu trenutno mrda kavez*
U redu je Gekko, smiri se i diši… Negativne misli ti neće doneti ništa korisno.
(Misli li kage da sam nepotreban pa me je pustio ovamo?)
Aman trgni se! Uh…
Neplanirana meditacija da skinem ove misli s uma…
Počeo sam meditirati, to me je toliko opustilo da sam zaspao.

Budim se, ustajem s poda.
*Šta ću nemam još ni krevet plus zaspao u stred meditacije*
Moraću ga nabaviti ili nekako napraviti… Nego da se ja fokusiram na današnji dan! Ah da, juče sam reako sam da ću ujutru trenirati, pa evo, jutro je!
Imam jednu ideju, od sada svako jutro započinjem meditacijom, pa posle doručka, serijom vežbi chakre kako bih poboljšao svoji ninjutsu i količinu chakre. Ovo uključuje razne tehnike,taktike i vežbe balansa chakre. Mada ovog puta ću trenirati u kući… Ipak neko šeta napolju…

Trening bio lak… Naravno svaki trening pokušavam preći svoje granice i postao jači što pre!Ali s obzirom da nemam sve uslove u skrovištu bio je lak. Dobro sada sam dokon i znam šta bih mogao! Da pospremin skrovište. Održavam svoje skrovište čistim i urednim kako bi stvorio harmonično okruženje za svoj život i trening.

Pospremio sam skrovište, naravno iznutra. Napravio sam nešto kao krevet, bar je bolje od hladnog poda… Obavio sam šta sam imao, malo da odmorim pa tokom dana, mogu da vežbam razne samurai veštine koje naučim kroz brojne knjige. Pa kroz ovaj trening radim simulaciju toga sta sam naučio. Takoðe vežbam i na svojoj brzini i fizičkoj snazi. Što ovog puta neće biti uslova za brzinu… nemam dovoljno prostora za ovakvu vrstu treninga, a napolju ko zna šta luta.
(idalje malo uplašen)

Odradio sam i taj trening, on je težak izvesti ga u skrovištu, ali bolje je pomučiti se nego rizikovati život… Život ha? Kao da imam šta izgubiti… Udaljen od svakog voljenog, ostao sam sam. Odabrao si ovaj put i ne žali se mangupe i odradi šta imaš! Mada nemam ništa da radim… Vreme za čitanje knjiga! Seo sam za stolicu i izabrao nasumično knjigu, nisam imao predstavu šta čitati pa sam izabrao nasumično!
Tako čitajući prošlo je dosta vremena pa je pao i mrak…
Samo sam otvorio vrata i virnuo ima li koga, mogao sam primetiti da je mrak pao!?

Odmah sam zabeležio dokle sam stao u knjizi te je ostavio na policu. Spremio večeru, kada pojeddm mogao bih da prilegnem i za to vreme dobijam na rekapitulaciji dnevnih treninga. Dok sam odmarao mišiće, razmišljam o svojim jačim i slabijim tačkama, razmišljam o tome kako ih mogu unaprediti i planiram svoj trening za naredni dan u skladu sa tim saznanjima.

Palo mi je na pamet da odustanem od onakvog rasporeda i da slušam sopstveni um kako mu je po volji. Najpre bih želeo odmah ujutru da vežbam sa svojim oružjem, bilo da je to Katana, šuriken ili kunai. Treniranje ovih veština je kontinuiran proces koji mi pomaže da održim svoju oštrinu, naravno pre toga da proučavam taktike jer analizirao sam prošle bitke(misije) i strategije kako bi poboljšao svoje taktičke veštine i postao pametniji borac.

Dok sam razmišljao o tome… Zaspao sam, zatvorio oci i kao da su bile dve sekunde jutro je!?
Jel ovo neka magija? Ovako brzo jutro? Nebitno… Dugo nisam osetio svežeg vazuduha… Brzi doručak pa trčanje dva sata bez prestanka, onda strategije mačem,itd. Pojeo sam, otvorio malkice vrata i virnuo, uverio se da nema nikoga i krenuo trčati.
*izašao iz skrovišta*

*ulazim jako brzo i silno u skrovište
Uhh, to je bilo još bliže nego priošli put, ne znam ni šta je ono bilo prošlog puta.
Sada sam siguran da u ovoj šumi nisam sam. To je ono čemu se najviše nadam j čega se najviše bojim… Znaju li ondi za mene? Moje skrovište? Nema sanse, ako ovako nastavim biti paranoičan definitivno ću poludeti. Kao što sam i rekao, neka ovo ide svojim tokom, a ja cu raditi sta je do mene…

Joj, sad je smorina ona najveća, ajde da radim nesto kao… Da se vratim na raspored? Iako ovaj plan treninga kombinuje fizičke vežbe, borilačke veštine, mentalnu koncentraciju i analizu taktika kako bi održao svoje veštine na vrhunskom nivou i bio spreman za izazove koji me čekaju kao samuraja… Mogao bih odmatati dok sam dokon!

Mada možda je bolje da uvek radim na poboljšanju svojih veština, bilo da je to fizička spremnost, borilačke veštine ili mentalna koncentracija, jer zna da je neprestano usavršavanje ključno za moj opstanak kao samuraja u ovim surovim uslovima! Sad Gekko biraj! Biti Lenjčuga par dana ili vešto i brzo napredovati!
*Gekko je to zapitao sam sebe i razmišljao par sekundi te doneo i odluku*

*izašao iz skrovišta*
Ahh, lep dan danas! Dobro je pa sam odlučio izaći i analizirati šumu, šteta bi bila da ovakav dan propadne! Ionako volim da povremeno istražujem okolinu svog skrovišta, povezujući se sa prirodom i učeći kako da koristi prirodu u svoju korist…

Napokon sam stigao u svoje skrovište! Kada sam je konačno odneo do doma, pažljivo sam je stavio na krevet. Ostao bih pored nje nekoliko trenutaka, gledajući je s osmehom i nadajući se da će nastaviti mirno spavati.
Nakon toga, tiho sam je pokrio ćebetom, ostavljajući je da nastavi svoj san u tišini. Ležao sam paralelno od nje i gledao je kako spava, a onda i ja zaspao od umora.

Konačno sam se probudila i nisam bila uplašena videla sam Gekka i to mi je bilo jedino bitno.Mislila sam da sam sanjala jer sam se sinoc na sekundu probudila i videla da me nosi na ledjima izgleda nije bio san.On i dalje spava mislim da bi lepo bilo da nam spremim nešto da doruckujemo čisto da mu se zahvalim i za spasavanje i za to sto me nije ostavio u kaficu .Otisla sam napolje hodajući na prstima da me on ne čuje i otišla do obližnje reke i uhvatila par riba to me je ujak naučio.Ocistila sam ih i zapalila malu vatricu blizu njegovog doma i isprzila ribu.Pronasla sam sveže povrće u obližnjem selu koje sam naseckala i napravila salatu i napravila pravu gozbu.Postavila sam to sve na sto i otišla da vidim da li se probudio sa velikim osmehom na licu.

Uhh… Probudio sam se iz polu kome… Primetio sam je Ryona nije tu… A ja da sam zaspao u odelu za borbu… Ustao sam i počeo se skidati od gore na dole, da bih obukao nešto lakše. Kada sam skidao majcu primetio sam da je Ryona ušla neočekivano. Osećao sam se malo neprijatno i postideo sam se dok me gleda polu golog…
(bez majce)
”Izvini, Ryona, nisam očekivao da ćeš me zateći ovako. Daj mi trenutak da se obučem."
Potom sam brzo pokupio odeću, pokušavajući da se brzo obučem i da ne budem u neugodnoj situaciji…

Kada sam ušla videla sam  kako je počeo da se presvlaci i da je bez majice i njegovo slatko sokirano lice koje mi je se izvinilo i rekao da će se brzo presvuci.
Bilo mi je malo neprijatno ali nasmejala sam se i rekla sam
‘’Izvini ti htela sam da vidim da li si se probudio,požuri sa presvlačenjem napravila sam nesto da ti se zahvalim za sve,čekam te ispred!’’
Zatvorila sam vrata i cekala ga da zajedno odemo da doruckujemo.

Dok se presvlacim razmisljam sta li je mogla uraditi za ovako kratak period… Šta li ima da napravi da mi se zahvali?
U redu, u redu dolazim za koji tren.”
Šta li će biti s onom dvojcom bandita koje sam ubio… Jesu li još uvek tamo? Nebitno bolje da požurim i izaðem napolje.
Presvukao sam se i izašao napolje da proverim šta li je Ryona imala da spremi da bi mi se zahvalila.
*izlazim iz hideouta*

*ulazim u Hideout*
Sav srećan od onoga šta se dogodilo napolju, pomalo i zabrinut jer ne znam može li se odbraniti ako je neko napdne… Ma neće je niko dirati… Nadam se…
Dan je brzo prolazio i pao je mrak, ali Ryona još nije došla. Ostavio sam odkljucana vrata ulaza u skrovište ako slučajno zaspim da bar može ući unutra, raširio sam ćebe pored kreveta na pod, legao u nadi da  će se Ryona vratiti pre nego što zaspim, ostavljajući njoj ceo krevet radi poštovanja i ugodnosti njenog prostora.
Ležao sam sat vremena zabrinuto jer je kasno a nje još nema. Te sam ubrzo i zaspao.

Konačno sam stigla smirila sam se usput dok sam stigla ali sva umorna sa uspavanim Mikackijem kucam na vrata ali shvatim da mi je ostavio otkljucano i ulazim unutra.
Pocela sam tražiti Gekka i videla sam ga da kako spava na podu pored kreveta sva sam se raznezila jer mi je ostavio svoj krevet.
Uzela sam jastuk iz ormara i stavila mu pod glavu jer je zaspao bez njega i poljubila sam ga u obraz i ostao mu je moj karmin iznenadice se kad ustane.
Zatim sam ušuškala Mikackija i zaspala zagrljeno sa njim.