Yashin je polako hodao iza čuvara kroz kamenite staze sela skrivenog u vodopadima. Zvukovi žuboreće vode i tihi šum vetra prolazili su kroz drveće, stvarajući spokojnu atmosferu koju je dugo priželjkivao. Njegov um, iako umoran od putovanja, bio je ispunjen nadom i uzbuđenjem.
Stigli su do skromne kuće izgrađene od tamnog drveta. Čuvar se okrenuo ka Yashinu i rekao. - "Ovo će biti tvoj novi dom. Nije velika, ali pruža sve što ti treba. Dobrodošao."
Yashin je zahvalno klimnuo glavom, uzevši trenutak da se divi jednostavnoj lepoti kuće. Polako je zakoračio na verandu i otvorio vrata. Unutrašnjost je bila topla i prijatna, s niskim drvenim stolom i tatami prostirkama koje su prekrivale pod. Na zidu je visio svitak s kaligrafijom, a kroz prozor je dopirao umirujući zvuk vodopada.
Spustio je svoju torbu pored ulaza i duboko udahnuo, osećajući miris drveta i svežinu prirode koja je prožimala svaki kutak kuće. Prešao je rukom preko niskog futona u spavaćoj sobi, uživajući u jednostavnosti prostora.
Izašao je u malu baštu iza kuće, gde je ugledao razne lekovite biljke i cveće koje su rasle u savršenom skladu. Klekavši, nežno je dodirnuo listove biljaka, osećajući vezu s prirodom koju je toliko dugo tražio.
"Napokon." - rekao je tiho, gledajući u nebo. - "Napokon imam dom."
Vratio se u kuću, sedeći za niskim stolom u dnevnom boravku. Uzeo je trenutak da upije svaki detalj, svaki zvuk i miris, osećajući kako mu se srce puni spokojem. Znao je da je pred njim dug put da postane ninja, ali ovde, u ovoj kući, našao je svoj početak.
