Prilikom dolaska dočekala ih je tišina, propraćena po kojim škripom starih dasaka. Odjednom, ispred nas prolazi stariji čovek koji se držao za glavu, govoreći 'Nek prestane više.. Molim vas..' na šta je samo nastavio da šeta unaokolo.
Pogledao bih Orzaka čudno. Selo kao selo ali... Ova tišina, jecaji, sam odabir cveća koji ih ukrašava nije mi se svideo. Možda je u pitanju neki genjutsu? Ma ne, dovoljno sam vešt valjda i to da uočim. Seo bih na prag jedne kuće, razmišljajući.
Noć je već uveliko dolazila a Orzek i on su bili nešto dalje od broda.