Zaboravljena ostrva

Korak po korak, probijam se kroz gustu maglu koja obavija neistražene delove Uzumaki arhipelaga. Preda mnom se pruža misteriozan prizor - divovi, u obliku manjih ostrva, uzdižu se iznad površine mora. Dok se oslanjam na veslo svoje čamče, jedino centralno ostrvo privlači moju pažnju svojim izgledom civilizacije koja je nekada postojala.

Zaboravljena ostrva, zaboravljeni raj pokriven maglom koji se proteže kilometrima i kilometrima u neoznačenoj teritoriji. Neki kažu mirno mesto, pogodno za miran farmerski život - ja kažem moguća baza operacija nove organizacije za čije sam sabotiranje ja zadužen. Navigacijom na malom kanu-u, sakriven maglom i vetrom, prilazim jednom od malih ostrvaca. Prilazeći, skačem na tlo sa kanapom i polako vučem kanu na tlo. Nogom prelazim trag broda, brisući svaki trag mog prisustva. Mali kanu sam privukao u žbunje, dodatno prekrivajući ga grančicama i mahovinom, davajući mu taj neki rastik, ostareli izgled kako i da ga nadju, ne bi posumnjali nešto - no nisam nešto verovao da će me iko razotkriti ovu misiju. Iskoristio sam to malo vremena odmora od traženja Jasake kako bih završio neku drugu obavezu usput.

Ta druga obaveza mi ne bi trebala nešto više od pola dana - ako je informacija od ribara koji su prolazili ovim predelima bila tačna. Deo njihove flote je došao do ovog ostrva kako bi obavila rutinsku razmeru - njihova riba za razne egzotične biljke koje su meštani uzgajali - no, ta flota se nikada nije vratila. Jedna od mogućnosti je bila da su se izgubili na moru i da je sve bio samo nesporazum, ali nakon što je još jedna flota otišla po njih, ni ona se nije vratila. Dva i dva se povežu i dobije se moguća teorija, pričica kako i zašto su nestali ribari koji su trebali biti kućama još pre mesec dana. Ako ništa, meni su olakšali potragu.

Prolazeći kroz gustu vegetaciju, moj hajper sense je otkrivao svaki mogući protivnikov korak. Navigacija kroz nepoznatu teritoriju nikada nije bila lakša, mirnija po mene. Prilikom uspešne infiltracije, svaki sledeći neprijatelj je mogao biti pronadjen sa po kojim senbonom zabodenim u predeo potiljka. No, njih niko nije ni mogao naći zato što svaki pokušaj je bio presretnut istom sudbinom. Novostečena moć je bila savršena za ovakve situacije, infiltraciju, sakrivanje i ko zna koliko još stvari. Ubrzo, mogao sam se naći kod glavnog sela, osećajući više slabih tačaka chakre u jednom od podruma. Da sam stigao koji dan kasnije, tragovi chakre bi samo nestali. Uz brze zamahe rukama, neprijatelji stacionirani po selu su samo padali, ne odajući neke posebne zvuke sem jakog 'tup' pri njihovom padu.

Do sada svetu nepoznata organizacija je samo tajno primala poraz za porazom, a oni ni sami nisu bili svesni. Kako je bilo ko prišao bilo kakvom razumevanju, istim momentom je pao u zaborav magle. Kada sam se uverio u smrt neprijatelja (blagim šutom u predeo glave), nastavio sam mojim elegantnim hodom ka slabom tragu chakre. Otvorio sam vrata, na šta sam suprostavljen sa ogavnim mirisom fekalija i ustajalosti. Ovi ljudi nisu bili ni zbrinuti, ni hranjeni. Nisam ulazio, no udaljio sam se na metar, te naciljao senbon ka vidljivom katancu koji je pukao od rdje (i siline od moga senbona). Dok su seljani i ribari došli k sebi, mogao sam čuti glasan zvuk radovanja u daljini, osećaj svežeg vazduha, magle i vlage na faci.. Guram moj kanu nazad ka vodi i nestajem u magli.