Sake Bar

Jedan od lokalnih barova poznatih po služenju izvanrednog domaćeg sakea. Možete doći i opustiti se uz veseli ambijent i razne zanimljive ukuse sakea koji uključuju - jagodu, pomorandžu i limun (yuzu), breskvu (ume), pomorandžu samu i jedan od klasičnijih ukusa - pirinač.

Bar takodje nudi opciju prenoćišta za njene najpijanije goste koja nije baš najjeftinija.

Veče je došlo, a i ja sa njime. Osvetljena gostionica mi je preprečila put, bio je greh ne degustirati po koju čašicu egzotičnog sakea usput. Ulazeći u bar, imao sam šta da vidim.

Atmosfera se u momentu smirila. Barmen je ćutao na moju pojavu, kao i ostali gosti. Mogli su se čuti samo pokušaji Agroma da se predstavi nekoj neprimetnoj kunoichi koju je on uspeo donekle da istakne. Verovatno je ne bih ni sam primetio.

#card600 #card1448 #card1455

Šljokičast pesak je počeo da sipi izmedju starih dasaka sake bara, ispunjavajući samo tlo. Uz kombinaciju jakog unutrašnjeg svetla stvaralo je blještavu pozornicu za ono što se ovde trebalo zbiti.





#card1366

Upitao bih Agroma, gledajući ga direktno u oči sa mojim šaringanom. Pesak se počeo kretati ka njemu s ciljem da ga onesposobi za dalje akcije.

(Sharingan na Inteligenciju)

///ako bilo šta osetim, a ne bi trebao, zadržavam pravo da editujem post///

Informacije na poternici su izgleda bile tačne - koliko je šinobi bio nepredvidljiv, toliko je bio i glup. Dozvolio je pesak da ga opkoli, na šta je kroz koji prigušenu reč uspeo da kaže to šta jeste.

Nisam morao da mu odgovaram. I vrabac na grani je znao za ime Esau Armani - zašto? Verovatno zbog njegovog porekla? Iskreno ni sam nisam znao zašto sam bio na poternicama, verovatno deda izdao da me vrati nazad u Himetsu al šta je tu je. Na reč kunoichi sam odgovorio


Poplašeni ljudi su jedan po jedan izlazili laganim korakom, bez nekih naglih pokreta. Za svaki slučaj, aktivirao sam svoju senzor tehniku kako bih se osigurao od seljana, ko zna, možda neki pokuša da ispadne heroj.

#card247

Prišao sam vratima, zatvarajući ih, samo smo nas dvojica ostali u Sake Baru. Videlo se da je malo priglup - prema javnim informacijama potiče iz klana Bakuton. Imao je gadan ožiljak preko levog oka što je manje više bio njegov trejdmark. Verovatno su ga roditelji tukli eksplozivnom glinom kao mali pa ga je zadobio.

Bez neke preterane priče, prišao sam mu, zabijajući senbon u njegovo čelo, završavajući epohu ovog shinobija.

#card332 #card19

Neko vreme je prošlo, sigurno sam bio unutra nekih 20 minuta. Nakon tog vremena, otvaram vrata i radosno govorim sa bočicom sakea u ruci.


Doduše, jedino je mlada devojka ostala na stepenicama, uživajući u njenom čaju. Od mladog shinobija nije ostao ni trag. (uzeo sam mu sve džidža bidže, pare itd.)

I tako, poslednje dve osobe su ostale - Misteriozna kunoichi i vlasnik zgrade. Dok me je on prestravljeno gledao - Ami je pokazivala neki vid admiracije. Izgledalo mi je kao da sam dobio novog fana.

#card695

Dok se ona odmicala, pogledao bih u pravcu vlasnika, koji je pognute glave saopštio da je ta bočica Sakea na računu kuće. Sa osmehom na faci i polu-popijenom bočicom Sakea krenuo sam u nepoznato.

Ulazim u taj lokalni bar, privučen mirisima i zvucima koji dopiru iznutra. Čim stupim unutra, osećam toplinu i ugodnu atmosferu koja me okružuje. Pogled mi odmah privuče širok izbor sakea izložen na šanku, svaki sa svojim jedinstvenim ukusom i bojom.

Vreme je teklo i dolazili su kasni pozni sati negde oko Pola 7 i polako ali sigurno priblizavalo se vece. Dok je sunce idalje stojalo na nebu culo bi se lagan zvuk zvonceta koje oznacava da u prostorije ulazi nova musterija. Kako pod  slabim vetricem i pritiskom ruku vrata su se otvorila kroz njih je smireno usao jedan visok plav covek sa zutim ocima koji je nosao nekakvu katanu. Naravno taj covek bio je fumetsu i on je dosao malo da se smiri od muka i prisednem u ovom lepom objektu.

Kako je seo za prazno mesto na sanku koja je bila cetvrta stolica sa leva na desno on je pogledao u sankera koji je licio na malo starijeg gospodina osrednjeg rasta sa kratkom srebrenom bradom. Kako je ugledao coveka on je jednostavno udahnuo te bi vrlo smireno rekao coveku vrlo laganim tonom "Samo mi dajte 3 case Sakea i jednu casu Vode" Rekao je Fumetsu dok je smireno bacio novac na sank i gledao kako sanker vadi 3 shot i jednu obicnu casu i uzima i puni ih picima. 

Polako snaker bi stavio case Fumetsu ispred njega nakon cega bi prvo uzeo cug vode i popio bi pola iste. Nakon toga bi roknuo sve 3 casice sakea i onda bi opet roknuo vodu do kraja. Jos nije osecao efekte sakeja pa je tako mirno sedeo i jednostavno je samo cekao i razmisljao o svemu sto se desava unaokolo njega neznjauci sta vise da radi. Sve je postalo dosadno i predvidljivo nema vise te akcije u ovom svetu