Asashi park

Došli smo do parka da proverimo kakvo je ovde stanje i ovo nam je ujedno bilo za danas i poslednja lokacija, ovde znaju da nastanu problemi ali koliko vidim za sada je sve uredu, porazgovarao sam sa kolegom i popričao o stanju sela, za to vreme smo bili uvereni da je selo u dobrom stanju ali mora ovako da nastavi, rekao sam mu " Kolega, hajdemo vreme je da se vratimo u stanicu, završili smo smenu za danas " i uputili smo se polako ka stanici…

Odlučio sam malo da izađem iz kuće i rastegnem noge… Hvatala me je nesanica par dana i bio sam jako umoran

Stigao sam u Park i seo za prvu klupu koju sam video jer me je mrzelo šetati dalje, tu je sedeo jedan momak.

rekao sam mu:”Zdravo, ja sam Gekko!”

Kada me je pogledao delovao mi je malo jezivo, veoma je mišićav i visok,ali u redu je, fino se predstavio i rekao da se zove Matsuda.

”Drago mi je Matsuda. Odakle si?”

Deluje mi kao zanimljiv momak i veoma jak, mozda bi mi mogao biti prijatelj…

Šta li je proživeo jadan čovek… Mada svako ima tužan deo života, meni je otac poginuo odavno…

Prihvatio je ponudu, sedeli smo na klupi i uživali u prelepom prizoru vodopada…

Bio sam jako uzbuđen jer sam mozda pronasao novog prijatelja…

Deluje kao dobar momak, al malo jeziv…

Sjeo je na jednu klupu u parku i posmatrao mirnu prirodu oko njega. Mirno je sjedio sa ukrštenim nogama i rukama u džepu, razmišljajući šta mu je bilo na raspolaganju.
"Hm...",popravio je svoju oficirsku kapu i nastavio šetati bez namjere.

Nakon sto sam napustio kucu odlucio sam malo da se setam u ovom prelepom parku.Prvo sto sam video jeste prelepo jezero koje obogacuje ovaj deo parak.Seo sam na klupu blizu ovog jezera.Gledavsi unaokolo video sam dosta ljudi koji se setaju ovim delom,ali nisam toliko obracao paznju na njih.Samo sam sedeo i uzivao u cvrkutu ptica...

Primjetivši čovjeka kako mirno sjedi za klupom Rikuto mu je odlučio prići.
"Zdravo." rekao je hladnim ali dobronamjernim glasom,gledajući u stranca koji je uživao u zvukovima i ljepoti prirode.
"Zovem se Rikuto,da li si raspoložen za mali razgovor?",rekao je a zatim sjeo do klupe pored čovjekovog mjesta,gledajući u prirodu.
"Lijep je dan zar ne misliš?"

Tako uzivajuci na klupi prisao mi je jedan jako visok momak sa dubokim glasom rekavsi:"zdravo".Ja sam mu uzvratio malo zacudjenim glasom:"zdravo".Seo je pored mene i rekao lep je dan zar ne mislis".Ja sam mu odgovorio:"Nisam toliko dugo sedeo ovde,ali danas je dan prelep.I tako smo malo popricali i upitao sam ga:"Kako se zoves?"

Pauzirao je na momenat čuvši njegovo pitanje.
"Ime mi je Rikuto Bakuton. Da li mogu da znam tvoje ime?"
Razmišljao je i malo pričao sa čovjekom,gledajući stanvnovnike sela kako prolaze.
Malo je popravio svoju oficirsku kapu dok je sedio,iako je bilo vruće Rikutu nije bilo problem da nosi ovu odjeću.

Tako pricajuci sa njim me je upitao;"Da li bi mogao da zanm tvoje ime?"Moje ime je Jamisumi dolazim iz klana Uchiha.Pomalo sam stidljiv po svojoj prirodi i ne volim toliko da budem u kuci vise volim da prolazim oko ovog parka,a ne bas unutar parka i kako rece da se zoves?Aha Rikuton Bakuton.Opa cast mi je.Imam takodje brata i majku,a tata mi je nstradao u velikom ratu...Tako gledavsi okolo dok smo sedeli video sam da je u ovoj ogromnoj uniformi po ovoj vrucini,ali nisam hteo nista da govorim...

Yashin je lagano kročio kroz park Asashi, osećajući osvežavajući povetarac s obližnjeg vodopada. Ovaj park, smešten blizu jednog od najvećih vodopada sela, bio je omiljeno mesto za relaksaciju. Dok je šetao stazama okruženim bujnom vegetacijom, uživao je u zvuku padajuće vode, pronalazeći unutrašnji mir u ovom poznatom delu sela.

Yashin je polako koračao stazom koja je vodila ka Asashi parku, jednom od mnogih prelepih parkova koji su preplavljivali selo skriveno u vodopadima. Ovo selo, sa svojim bezbrojnim vodopadima i bujnim zelenilom, bilo je pravo prirodno blago, ali Asashi park imao je nešto posebno. Njegova blizina jednom od najvećih vodopada u selu činila ga je posebno popularnim među meštanima i posetiocima.

Kako se približavao parku, Yashin je mogao da čuje moćan huk vode koja je padala sa visine. Zvuk je bio istovremeno zastrašujući i umirujući, stvarajući osećaj poštovanja prema prirodnim silama koje su oblikovale ovo mesto.

Ušao je kroz kamenu kapiju parka, ukrašenu delikatnim rezbarijama koje su prikazivale prizore iz života sela i njegovih vodopada.

Unutra, Asashi park bio je prava oaza mira i lepote. Staze su bile pažljivo uređene, prekrivene sitnim šljunkom koji je tiho krckao pod nogama. Drveće je pružalo prijatnu hladovinu, a cveće je raslo u živopisnim gredicama, ispunjavajući vazduh prijatnim mirisom. Yashin je krenuo ka centru parka, gde je vodopad dominirao pejzažem.

Vodopad je bio veličanstven prizor. Voda je padala sa visine, stvarajući maglu koja je plesala na sunčevim zracima, stvarajući prelepe duge. Yashin je zastao, očaran prizorom pred sobom. Prskao je hladnu vodu na lice, osvežavajući se i dopuštajući sebi trenutak potpunog uživanja u prirodnoj lepoti.

Oko vodopada, park je bio živahan i ispunjen ljudima. Porodice su šetale stazama, deca su trčala i igrala se, a parovi su sedeli na klupama, uživajući u romantičnom okruženju. Na travnatim površinama, grupe ljudi su izvodile tai chi, njihove mirne pokrete u savršenom skladu s okolinom. Yashin je primetio i nekoliko umetnika, kako slikanje prizora vodopada, hvatajući njegovu sirovu snagu i lepotu na platnu.

Dok je šetao dalje, Yashin je naišao na mali mostić koji je prelazio preko bistre reke. Stao je na sredini mosta i gledao dole, gde su se ribe veselo kretale kroz kristalno čistu vodu. Ovaj deo parka bio je tiši, udaljen od glavnih staza, pružajući savršen kutak za one koji su tražili malo privatnosti i mira.

Yashin je nastavio svoju šetnju kroz park, uživajući u svakom trenutku. Stigao je do malog zen vrta, sa pažljivo aranžiranim kamenjem i peskom, koji su formirali složene obrasce. Seo je na jednu od klupa i zatvorio oči, slušajući zvuke prirode oko sebe - cvrkut ptica, šum lišća, i naravno, neprekidni huk vodopada u daljini. Nakon toga je otisao dalje odavde.

Hodajcui neko vreme stigao je do parka i odlucio je da sede na neku klupi i gledao je sunce kako zalazi i pogled na selo.Uzivao je u predivnom pejzazu

(10 minuta kasnije)

Ustao je sa stolice i krenuo je kuci vec je bilo uveliko noc.Na daljini se vise nije video koliko je daleko otisao.

Šetao je parkom malo i prolazio tako djelove sela dok ne dođe do kapije. Procjenio je da će malo se zadržati i odlučio malo da osmotri selo i vidi kakva je njena priroda prije nego što ode. Gledao je kako jato patki pliva rijekom dok ih odnosi struja i pomislio da je simpatično u sebi. Zatim nakon šetnje vidio je mali putić koji vodi ka izlazu iz parka i odlučio da je vrijeme da nastavi dalje.

Nakon što sam izašao iz antikvarnice Shinshoudo, odlučio sam da se uputim ka parku Asashi. Bio je to jedan od mnogih parkova u selu, ali ovaj je bio poseban jer se nalazio blizu jednog od najvećih vodopada, bar je tako rekla gospođa koju sam pitao za više informacija o samom mestu.

Posle par minuta hoda konačno sam stigao do željene destinacije. Zvuk vode koja se sliva niz stene bila je kao melodija koja smiruje dušu. Kada sam stigao u park, pronašao sam mirno mesto blizu vodopada. Hladna voda osvežavala je okolinu, a zvuk koji je pravila prilikom udara o kamen je bio savršena pozadina za ono što sam planirao.

Izvadio sam svoju flautu i seo na jednu od klupa. Duboko sam udahnuo, osećajući kako se mir i spokoj prirode prenose na mene. Počeo sam da sviram, dopuštajući da note slobodno teku, mešajući se sa zvucima vodopada. Melodija je bila tiha i spora, odražavajući lepotu i mir ovog mesta.

Zvuk flaute se stapao sa hukom vodopada, stvarajući savršenu simfoniju. Osećao sam kako napetost nestaje, a svaki udah i izdah postajali su lakši.

Kada sam završio, vratio sam flautu u torbu i još jednom se osvrnuo na prekrasan prizor vodopada. Znao sam da će park Asashi postati jedno od mojih omiljenih mesta u selu, mesto gde ću uvek moći da pronađem mir i inspiraciju. Sa osmehom na licu, ustao sam i polako krenuo nazad ka svojoj kući.

Došao je do Asahi parka laganim korakom,zadovoljan što je mogao da podjeli pravdu i elimiše nepravnike. Nešto što je pokupio od svog oca dok je bio mali. Prilično zadovoljan shvatio je da postoji štand sa sladoledom blizu i pomislio da bi bilo dobro da se počasti sa parama iz misije,takođe je trebao da preda tjelo čunina iz klana kojeg se sukobio i ostavio koje je bilo eleganto postavljeno preko njegovog ramnea dok je prilazio štandu.

Čovjek koji je bio na štandu ga je primjetio i pogledao dobro u njega. Rikuto je samo pokazo prstima da želi dva korneta sladoleda i pokazao na ukus jagode koji je bio kombinovanom sa vanilom. To je bila njegova omiljena kombinacija sladoleda.
Čovjek na štandu je klimnuo glavom i brzo počeo da radi,uzimajući kašiku a zatim trpajući ukus jagode a zatim ukus vanilije u kornet.
"To bi bilo 140 ryoa-va." Rekao je čovjek i ispružio ruku,čekajući da mi Rikuto da pare. Rkuto je uzeo kornet u jednoj ruci a iz druge izvukao pare i polako ih stavio u ruku poslastičara.
Nakon što je dao pare krenuo je šetati sa jednom rukom držeći sladoled a drugom u džepu svoje uniforme.

Jeo je sladoled dok je šetao,zvuk tečenja vode niz rijeku bio je osvježavajuć dok je polaganim korakom šetao kroz parkić bez detinacije na umu.
Polako je pogledao na stranu i vidio patku kako pliva lagano u vodi sa kolonijom svojih pačića i to mu je otopilo srce.
'Kako slatko!',pomislio je u sebi dok je gledao u pačiće i jeo sladoled laganim potezima jezika.
Htio je da ih gleda zauvijek ali međutim je skontao da se polako smrkava i vrijeme se mijenjalo,pa je pomislio da je vrijeme da ode negdje drugdje. Ali i dalje patka koja je vodila svoje pačiće izgledalo je jako slatko,na neki način osjetio je iskru zavisti dok je gledao kako majka vodi pačiće i pazi svoju djecu. Nikad nije poznavao svoju majku,jedine memorije koje je imao bile su neke stare slike gdje ga je majka držala u krevetu dok je bio još mala beba. Umrla je od tuberkuloze kad je napunio 9 mjeseci i ostao je sa tatom.
'Ali to je sada u prošlosti',pomislio je a zatim krenuo ka nazad.

Konačno, stigao je do ulaznih vrata Ashi parka. Osećao je kako se uzbuđenje iščekivanja meša sa spokojem koji je pružao miris drveća i cvetova. Ulaskom u park, otkrio je predivan pejzaž: jezerce okruženo živopisnim cvetovima, staze koje su se gubile među drvećem, a u daljini su se nazirali ljudi kako uživaju u jutarnjim aktivnostima.