Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Asashi park

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Asashi park

Asashi je samo jedan od mnogih parkova koji preplavljuju selo skriveno u vodopadima, stvar koja je specificna za ovaj park je da se nalazi blizu jednog od mnogih vodopada sela a taj vodopad je isto jedan od vecih tako da je taj park jedan od poznatijih.

Kiyoshiju je vise postalo dosadno da stalno ide na tejedno te isto mjesto tako da je odlucio da malo promjeni lokacije tako sto ce otici u park Asashi, to je park koji se nalazi blizu jednog od vecih vodopada a Kiyoshi to zeli da vidi.

Kada je dosao tamo vidio je puno odraslih ljudi kako rdze svoju djecu za ruke a neki idu sami ili sa ljubimcem ali uglavnom svi su sretni sto su posjetili ovo mjesto, a tako je i Kiyoshi mozda je dosao sam ali mu je drago sto je posjetio ovo mjesto.

Kiyoshi je na ulazu u park odma vidio prelijepu prirodu koja se nalazi svugdje ovaj park je bio toliko impresivan da nije imao nijedan komad smeca na podu, a to je vjerovatno sto na svakih desetak metara ima kanta za smece a i klupa pored te kante.

Od silnog hodanja citav dan Kiyoshija su zabolile noge tako da je odlucio da sjedne na jednu od mnogih klupa koje se nalaze u parku, kada je sjeo na klupu osjecao se predobro udobnost klupe je kao da sjedi na jastuku a ne na drvetu.

Kada se konacno odmorio postalo mu je malo dosadno tako da je odlucio da se okrene i da krene nazad kuci, Kiyoshi je citav dan proveo u pokretu i to ga je vrlo uspavalo tako da sada zeli da ode kuci da odspava ko covjek.

Kiyoshi nakon sto je popio malo sake odlucio je da se opet vrati u park Asashi posto prosli put kad je bio tu bio je vrlo pospan tako da je brzo otisao kuci, danas nece biti tako posto je idalje dan a ne noc i zadrza ce se duze ovaj put.

Kada je usao u park setao je putem koji je bio uz tok rijeke koji je jedan od mnogih u selu a Kiyoshi je uvijek volio da bude blizu vode, posto je zelio da ima bolji pogleda na tok vode odlucio je da sjedne na klupu koja ima lijep pogled na rijeku.

Kada je sjeo na klupu nekoliko minuta je samo tu sjedio i gledao u vodu rijeke koja je cak i um olaksavala i to je Kiyoshija isto olaksavalo, nakon sto je proslo neko vrijeme Kiyoshije zapalio jednu da mu atmosfera bude jos bolja.

Kada je zapalio jednu odma mu je sve bolje kao i zivot postalo mu je pomalo dosadno na klupi pa je odlucio da ustane id anastavi hodati ovim parkom, dok je hodao dosao je do vodopada kojeg je ovaj park sadrzio i to je glavni razlog zasto svi posjecuju ovaj park.

Vodopad do kojeg je Kiyoshi dosao je bio prelijep voda je vrlo cista i blistava za razliku od ostalih voda svijeta, kada je Kiyoshi vidio to bio je zadivljen i konacno je vidio taj vodopad. I tada je on odlucio da podje dalje posto je vidio ono sto je i htio.

Došli smo do parka da proverimo kakvo je ovde stanje i ovo nam je ujedno bilo za danas i poslednja lokacija, ovde znaju da nastanu problemi ali koliko vidim za sada je sve uredu, porazgovarao sam sa kolegom i popričao o stanju sela, za to vreme smo bili uvereni da je selo u dobrom stanju ali mora ovako da nastavi, rekao sam mu " Kolega, hajdemo vreme je da se vratimo u stanicu, završili smo smenu za danas " i uputili smo se polako ka stanici…

Odmarajući kod svoje kuće odlučio sam da bih mogao malo da prošetam do nekog parka te da gledam lepotu sela skrivenog u vodopadima.

Došao sam do meni do sada nevidjenog parka koji me je očarao njegovim pogledom na jedan od mnogobrojinh vodopada ovog sela.

Seo sam na klupu i gledao u vodopade i prirodu parka.

Odlučio sam malo da izađem iz kuće i rastegnem noge… Hvatala me je nesanica par dana i bio sam jako umoran

Stigao sam u Park i seo za prvu klupu koju sam video jer me je mrzelo šetati dalje, tu je sedeo jedan momak.

rekao sam mu:”Zdravo, ja sam Gekko!

Tako gledajući u vodopade i oblake,pored mene je seo neki meni do sada nevidjen ninja.Ljubazno se predstavio pa je bio red da se i ja predstavim.

Zdravo Gekko,ja sam Matsuda.

Na prvi pogled mi je malo delovao čudno sa njegovim pogledom,ali ipak ne treba suditi knjizi po koricama.

Kada me je pogledao delovao mi je malo jezivo, veoma je mišićav i visok,ali u redu je, fino se predstavio i rekao da se zove Matsuda.

Drago mi je Matsuda. Odakle si?

Deluje mi kao zanimljiv momak i veoma jak, mozda bi mi mogao biti prijatelj…

Pa... duga je to priča.

Govorio sam Gekkou,pa sam samo podignuo glavu i nastavio gledati u oblake sa sećanjima kako sam stigao dovde.Pomislio sam da je sve do sada bio samo tezak put,ali sada je sve krenulo na bolje.


Nego Gekko odakle si ti?

Šta li je proživeo jadan čovek… Mada svako ima tužan deo života, meni je otac poginuo odavno…
Ja sam odavde, ali sam ranije živeo pri granici sela. Skoro sam se preselio u centar, možda se zato nismo ni viđali…
*izvadio sam 2 sendviča u kutijci iz mog džepa i ponudio ga*
Da li si za sendvič Matsuda?

Kisame je došao u ovaj predivni park vidio je vec nekoliko shinobija koji su pričali. Nije htio da im smeta pa je otišao ispod drveta i sjeo je na klupu i uzivao u predivnoj prirodi i njenim zvucima. Odlucio je da malo bude pa nakon toga da krene dalje.

Centra? Pa lepo,nisam baš toliko prolazio.

Videvši da vadi neku kutiju iz svog dzepa samo sam skrenuo pogled na drugu stranu.Ispostavilo se da su to sendviči sa kojima me je ponudio.

Pa moze jedan sendič.

Prihvatio je ponudu, sedeli smo na klupi i uživali u prelepom prizoru vodopada…
Bio sam jako uzbuđen jer sam mozda pronasao novog prijatelja…
Deluje kao dobar momak, al malo jeziv…
Drago mi je bilo Matsuda, sada se moram vratiti kući… Nadam se da ćemo se ponovo sresti.

Posle naše uzine,Gekko se spremao da krene svojoj kući,a i ja jer je ipak postajalo malo i kasno.Uzeo sam papir u koji je bio zamotan sendvič i bacio ga u kantu.

I ja moram krenuti,Vidimo se drugi put.

Sjeo je na jednu klupu u parku i posmatrao mirnu prirodu oko njega. Mirno je sjedio sa ukrštenim nogama i rukama u džepu, razmišljajući šta mu je bilo na raspolaganju.
"Hm...",popravio je svoju oficirsku kapu i nastavio šetati bez namjere.

Nakon sto sam napustio kucu odlucio sam malo da se setam u ovom prelepom parku.Prvo sto sam video jeste prelepo jezero koje obogacuje ovaj deo parak.Seo sam na klupu blizu ovog jezera.Gledavsi unaokolo video sam dosta ljudi koji se setaju ovim delom,ali nisam toliko obracao paznju na njih.Samo sam sedeo i uzivao u cvrkutu ptica...

Primjetivši čovjeka kako mirno sjedi za klupom Rikuto mu je odlučio prići.
"Zdravo." rekao je hladnim ali dobronamjernim glasom,gledajući u stranca koji je uživao u zvukovima i ljepoti prirode.
"Zovem se Rikuto,da li si raspoložen za mali razgovor?",rekao je a zatim sjeo do klupe pored čovjekovog mjesta,gledajući u prirodu.
"Lijep je dan zar ne misliš?"

Tako uzivajuci na klupi prisao mi je jedan jako visok momak sa dubokim glasom rekavsi:"zdravo".Ja sam mu uzvratio malo zacudjenim glasom:"zdravo".Seo je pored mene i rekao lep je dan zar ne mislis".Ja sam mu odgovorio:"Nisam toliko dugo sedeo ovde,ali danas je dan prelep.I tako smo malo popricali i upitao sam ga:"Kako se zoves?"

Pauzirao je na momenat čuvši njegovo pitanje.
"Ime mi je Rikuto Bakuton. Da li mogu da znam tvoje ime?"
Razmišljao je i malo pričao sa čovjekom,gledajući stanvnovnike sela kako prolaze.
Malo je popravio svoju oficirsku kapu dok je sedio,iako je bilo vruće Rikutu nije bilo problem da nosi ovu odjeću.

Tako pricajuci sa njim me je upitao;"Da li bi mogao da zanm tvoje ime?"Moje ime je Jamisumi dolazim iz klana Uchiha.Pomalo sam stidljiv po svojoj prirodi i ne volim toliko da budem u kuci vise volim da prolazim oko ovog parka,a ne bas unutar parka i kako rece da se zoves?Aha Rikuton Bakuton.Opa cast mi je.Imam takodje brata i majku,a tata mi je nstradao u velikom ratu...Tako gledavsi okolo dok smo sedeli video sam da je u ovoj ogromnoj uniformi po ovoj vrucini,ali nisam hteo nista da govorim...

Yashin je lagano kročio kroz park Asashi, osećajući osvežavajući povetarac s obližnjeg vodopada. Ovaj park, smešten blizu jednog od najvećih vodopada sela, bio je omiljeno mesto za relaksaciju. Dok je šetao stazama okruženim bujnom vegetacijom, uživao je u zvuku padajuće vode, pronalazeći unutrašnji mir u ovom poznatom delu sela.

Yashin je polako koračao stazom koja je vodila ka Asashi parku, jednom od mnogih prelepih parkova koji su preplavljivali selo skriveno u vodopadima. Ovo selo, sa svojim bezbrojnim vodopadima i bujnim zelenilom, bilo je pravo prirodno blago, ali Asashi park imao je nešto posebno. Njegova blizina jednom od najvećih vodopada u selu činila ga je posebno popularnim među meštanima i posetiocima.

Kako se približavao parku, Yashin je mogao da čuje moćan huk vode koja je padala sa visine. Zvuk je bio istovremeno zastrašujući i umirujući, stvarajući osećaj poštovanja prema prirodnim silama koje su oblikovale ovo mesto.

Ušao je kroz kamenu kapiju parka, ukrašenu delikatnim rezbarijama koje su prikazivale prizore iz života sela i njegovih vodopada.

Unutra, Asashi park bio je prava oaza mira i lepote. Staze su bile pažljivo uređene, prekrivene sitnim šljunkom koji je tiho krckao pod nogama. Drveće je pružalo prijatnu hladovinu, a cveće je raslo u živopisnim gredicama, ispunjavajući vazduh prijatnim mirisom. Yashin je krenuo ka centru parka, gde je vodopad dominirao pejzažem.

Vodopad je bio veličanstven prizor. Voda je padala sa visine, stvarajući maglu koja je plesala na sunčevim zracima, stvarajući prelepe duge. Yashin je zastao, očaran prizorom pred sobom. Prskao je hladnu vodu na lice, osvežavajući se i dopuštajući sebi trenutak potpunog uživanja u prirodnoj lepoti.

Oko vodopada, park je bio živahan i ispunjen ljudima. Porodice su šetale stazama, deca su trčala i igrala se, a parovi su sedeli na klupama, uživajući u romantičnom okruženju. Na travnatim površinama, grupe ljudi su izvodile tai chi, njihove mirne pokrete u savršenom skladu s okolinom. Yashin je primetio i nekoliko umetnika, kako slikanje prizora vodopada, hvatajući njegovu sirovu snagu i lepotu na platnu.

Dok je šetao dalje, Yashin je naišao na mali mostić koji je prelazio preko bistre reke. Stao je na sredini mosta i gledao dole, gde su se ribe veselo kretale kroz kristalno čistu vodu. Ovaj deo parka bio je tiši, udaljen od glavnih staza, pružajući savršen kutak za one koji su tražili malo privatnosti i mira.

Yashin je nastavio svoju šetnju kroz park, uživajući u svakom trenutku. Stigao je do malog zen vrta, sa pažljivo aranžiranim kamenjem i peskom, koji su formirali složene obrasce. Seo je na jednu od klupa i zatvorio oči, slušajući zvuke prirode oko sebe - cvrkut ptica, šum lišća, i naravno, neprekidni huk vodopada u daljini. Nakon toga je otisao dalje odavde.

Kako sam polako setao parkom bilo mi je vrlo prijatno i bio sam iznenadjujuce opusten. Kako sam tako sedeo i gledao u vodopade koji su tekli mirno i smireno i pravili lep razblaziv zvuk video sam nekoga kako prolazi.


Kako bih se osvrnuo da vidim o kome je rec bila je to neka meni nepoznata ali prelapa osoba. Dok sam tako sedeo u glavi rekao sam sam sebi da se ova prilika desava jednom u zivotu i da nije pozeljno da je propusti. Pre svega nije mi ovo prvi put da pricam sa nekom devojkom.


Uz malo kratkog razmisljanja i prikupljanja volje jednostavno sam odlucio da joj pridjem i pomolim se bogu da je ona ta prava osoba koja ce mi se dopasti

Dok je tako ustao ne bi on brzo potrcao nego bi lagano prisao i pokusao bi se pozdraviti sa njom. Kako je tako polako prisao smireno bi dosao i rekao bi najsmirenije sto je mogao "Pozdrav, zovem se Fumetsu, a kako se ti zoves?" Rekao bi smireno cekajuci odgovor od Nepoznate Osobe


Kako je taok stojao i oslonio se rukom na ogradicu smireno cekao ona se jednostavno nasmesila i rekla mu je vrlo smirenim tonom je rekla "Pozdrav Fumetsu, moje ime je Hiroe..."


Kako je to smireno cuo bio je vrlo srecan da cuje njeno ime. Fumetsu bi duboko udahnuo spreman da je pita za jedno vrlo prosto pitanje. "Hiroe... Vrlo lepo ime. Sta ti mislis da odemo u neki restoran da nastavimo sa ovom nasom pricom?"

Kako je to smireno rekao strpljivo bi cekao njen odgovor dok je ona smireno udahnula i malo razmislila pa je rekla vrlo finim tonom "Restoran zvuci lepo, zasto ne bi smo otisli tamo." Rekla je vrlo smireno dok je gledala u njega.


Kako je cuo te reci on je bio vrlo srecan pa je samim tim odlucio da polako krenu ka tamo pa je vrlo smireno rekao dok ju je gledao u oci "Hajde znam gde je najbolji restoran u celom selu."


Rekavsi to njih dvoje su smireno krenuli ka jednom restoranu gde bi sve trebalo da bude lepo i mirno

Hodajcui neko vreme stigao je do parka i odlucio je da sede na neku klupi i gledao je sunce kako zalazi i pogled na selo.Uzivao je u predivnom pejzazu

(10 minuta kasnije)

Ustao je sa stolice i krenuo je kuci vec je bilo uveliko noc.Na daljini se vise nije video koliko je daleko otisao.

Šetao je parkom malo i prolazio tako djelove sela dok ne dođe do kapije. Procjenio je da će malo se zadržati i odlučio malo da osmotri selo i vidi kakva je njena priroda prije nego što ode. Gledao je kako jato patki pliva rijekom dok ih odnosi struja i pomislio da je simpatično u sebi. Zatim nakon šetnje vidio je mali putić koji vodi ka izlazu iz parka i odlučio da je vrijeme da nastavi dalje.

[Jednog divnog dana usao je u jedno selo i na ulazku je bio jedan park.
Odlucio je da malko proseta kroz njega.Seo je na klupicu da malo odmori.
Posle togo nastavio je daljeu selo.
Kada je nastavio ugledao je jezero u kome su bili labudovi i kornjace, pa se i tu malo zadrzao.

Nakon što sam izašao iz antikvarnice Shinshoudo, odlučio sam da se uputim ka parku Asashi. Bio je to jedan od mnogih parkova u selu, ali ovaj je bio poseban jer se nalazio blizu jednog od najvećih vodopada, bar je tako rekla gospođa koju sam pitao za više informacija o samom mestu.

Posle par minuta hoda konačno sam stigao do željene destinacije. Zvuk vode koja se sliva niz stene bila je kao melodija koja smiruje dušu. Kada sam stigao u park, pronašao sam mirno mesto blizu vodopada. Hladna voda osvežavala je okolinu, a zvuk koji je pravila prilikom udara o kamen je bio savršena pozadina za ono što sam planirao.

Izvadio sam svoju flautu i seo na jednu od klupa. Duboko sam udahnuo, osećajući kako se mir i spokoj prirode prenose na mene. Počeo sam da sviram, dopuštajući da note slobodno teku, mešajući se sa zvucima vodopada. Melodija je bila tiha i spora, odražavajući lepotu i mir ovog mesta.

Zvuk flaute se stapao sa hukom vodopada, stvarajući savršenu simfoniju. Osećao sam kako napetost nestaje, a svaki udah i izdah postajali su lakši.

Kada sam završio, vratio sam flautu u torbu i još jednom se osvrnuo na prekrasan prizor vodopada. Znao sam da će park Asashi postati jedno od mojih omiljenih mesta u selu, mesto gde ću uvek moći da pronađem mir i inspiraciju. Sa osmehom na licu, ustao sam i polako krenuo nazad ka svojoj kući.

Došao je do Asahi parka laganim korakom,zadovoljan što je mogao da podjeli pravdu i elimiše nepravnike. Nešto što je pokupio od svog oca dok je bio mali. Prilično zadovoljan shvatio je da postoji štand sa sladoledom blizu i pomislio da bi bilo dobro da se počasti sa parama iz misije,takođe je trebao da preda tjelo čunina iz klana kojeg se sukobio i ostavio koje je bilo eleganto postavljeno preko njegovog ramnea dok je prilazio štandu.

Čovjek koji je bio na štandu ga je primjetio i pogledao dobro u njega. Rikuto je samo pokazo prstima da želi dva korneta sladoleda i pokazao na ukus jagode koji je bio kombinovanom sa vanilom. To je bila njegova omiljena kombinacija sladoleda.
Čovjek na štandu je klimnuo glavom i brzo počeo da radi,uzimajući kašiku a zatim trpajući ukus jagode a zatim ukus vanilije u kornet.
"To bi bilo 140 ryoa-va." Rekao je čovjek i ispružio ruku,čekajući da mi Rikuto da pare. Rkuto je uzeo kornet u jednoj ruci a iz druge izvukao pare i polako ih stavio u ruku poslastičara.
Nakon što je dao pare krenuo je šetati sa jednom rukom držeći sladoled a drugom u džepu svoje uniforme.

Jeo je sladoled dok je šetao,zvuk tečenja vode niz rijeku bio je osvježavajuć dok je polaganim korakom šetao kroz parkić bez detinacije na umu.
Polako je pogledao na stranu i vidio patku kako pliva lagano u vodi sa kolonijom svojih pačića i to mu je otopilo srce.
'Kako slatko!',pomislio je u sebi dok je gledao u pačiće i jeo sladoled laganim potezima jezika.
Htio je da ih gleda zauvijek ali međutim je skontao da se polako smrkava i vrijeme se mijenjalo,pa je pomislio da je vrijeme da ode negdje drugdje. Ali i dalje patka koja je vodila svoje pačiće izgledalo je jako slatko,na neki način osjetio je iskru zavisti dok je gledao kako majka vodi pačiće i pazi svoju djecu. Nikad nije poznavao svoju majku,jedine memorije koje je imao bile su neke stare slike gdje ga je majka držala u krevetu dok je bio još mala beba. Umrla je od tuberkuloze kad je napunio 9 mjeseci i ostao je sa tatom.
'Ali to je sada u prošlosti',pomislio je a zatim krenuo ka nazad.

Na putu do njegove kuće naisao je na park koj nije znao da je tu mozda je i zalutao.Park je bio lep pa nije mario malo da proseta ionako je sada bio jeo pa ovo sve treba da se slegne pre nego ste spava.Mislio je kako je ovo fin parkic za setnju na zalasak sunca.

Jos samo kad bi imao sa sa kim da seta na ovu lepotu od prizora bilo bi to jos bolje.Nego sam je kao i oduvek bez.nekih zena u zivotu i drugara.To je bila njegova greska u zivotu sto je to uradio sam je bio kriv.

seo je na klupici i bacio se na razmišljanje koliko mu je zivot zapravo los.Nema drugove jer kada je tteba da. Se druzi sa njima on bi trenirao i odvajao se od njih.Kada bi ga zvali da izađu napolje on bi ponovo trenirao ili uco.Nije imao vremena za njih,a i nekad nebi hyeo da izađe jer mu je bilo mrsko.

I tako iz dana u dan sve manje su ga zvali da se druze dok jednom vise uopšte nije dobio pozivnicu za napolje.Mislio je da.su zaboravili ali tako bi se desilo i sutra i svaki san.To je svatio tek kad je video da im on ne treba i da se odlicnu sruze bez njega.Smeju igraju i izivaju u zivotu dok on sada kada zeli da ima prijatelje ne moze.

Bojao se da im kaze zasto ga vise ne zovu jer je mislio da ce.ga samo jos visd odbaciti.On ie njij voleo oni su mu buli prijatelji cak je tu u drustvu imao jednig prijatelja kog je poznavao od predskolsko i bili su najbolji drugari.Ali vise ne on nije bio vise takav dobar drug prema njemu moglo se jasno videti da on vise nije deo društva.

Put do parka vodio ga je kroz živopisne uličice, gde je zastajao da udahne miris svežeg jutra i posmatra ljude kako započinju svoje dane. Prolazili su pored šarenih radnji i mirisnih pekara, što je dodavalo čaroliju njegovom putovanju

Konačno, stigao je do ulaznih vrata Ashi parka. Osećao je kako se uzbuđenje iščekivanja meša sa spokojem koji je pružao miris drveća i cvetova. Ulaskom u park, otkrio je predivan pejzaž: jezerce okruženo živopisnim cvetovima, staze koje su se gubile među drvećem, a u daljini su se nazirali ljudi kako uživaju u jutarnjim aktivnostima.