Staro Selo

Staro selo prožeto je istorijom i tajnama, sa uskim kaldrmama i rustičnim kućama od cigle i drveta. Ulice prepliću duge senke, dok zidovi nose priče prošlih vremena.
Ovde je zivot pre bio veoma lep sve dok nije dosao taj dan, dan kada je selo krenulo da propada...

Nije lose selo, vidi se da je iza naseg vremena, skroz ostavljeno pusto, bez stanovnistva, cudno neko mesto.. Izgleda kao idealna lokacija kako bi se kriminalci krili ovde, lepo osmisljeno ali mislim da smo ih nasli. Kuba, Boten i ja smo se podelili i svako je otisao sam kako bi nasao clanove Choraku udruzenja. Napalo me 4 genina, slabo.
"Ovoliko vas.. Pateticno."

#card40

Krenuo sam sam na put, razdvajajući se od svojih drugova. Dok sam hodao, naišao sam na četiri neprijatelja genina. Bez trenutka oklevanja, pripremio sam se za borbu i suočio se s njima, odlučan da ih pobedim samostalno, Zeleo sam da im pokazem ko je sef sela pa sam tako i postupio...
#card57 80
#card56
#card1365
800 dmg

2 genina su ubijena, 2 su izbegla jedan od mojih jacih napada. I dalje su preslabi za mene, vreme je da dovrsim ovo sto pre i da se uputim ka ostalim clanovima ove kriminalne grupe kojoj mora doci kraj. Vreme je da zavrsim ovo na najbezbolniji nacin i krenem dalje. Stojala su preostala 2 genina jedan do drugog.
"Niste losi ali i dalje slabo."
#card33

Njih trojica su pala na pod dok je jedan izbegao i napao me pa sam morao da izbegnem i uzvratim mu kao i na ostale pa sam odlucio da uzvratim na ovaj  nacin:

#card1

#card78

#card69

Prijatno iznenadjenje, nadam se da ce biti tvrdi protivnici sve do kraja. Do sada nisam imao borbu koja ce istrositi ovoliko moje cakre, ali mislim da ce sve ovo ponovo biti veoma brzo. Zao mi je genina, pruzili su mi veoma dobar otpor, ali vreme je da idem dalje. Drzali su se jedan do drugoga kao i proslog poteza, mozda su i neki gejevi.
"Ahahahaha.."

#card1
Ulazem 10 cakre kako bih izbegao 150 dmg koje mi salje protivnik.
#card1206
300 dmg + 131 moj level = 431 dmg

Bili su veoma naporni i dosadni, bilo ih je previse ali nisu smeli da nam budu problem, posle 9 njih ubijenih malo sam se sklonio sa strane da odmorim i vratim svoju lepu cakru, seo sam i malo meditirao...
#card8

Prvi je pao nakon sto sam ga pogodio mojim jutsuom, deluje kao da se zrtvovao za proslog, ali bas sam nesto ravnodusan danas tako da cu ovog zadnjeg resiti brzo i bezbolno. Napada me nekim Tantom, nesto sto do sada nisam video kod Genina, delovalo je kao interesantna borba ali blizio se kraj.
"Nije lose."
#card1
Ulazem 10 cakre i izbegavam protivnikov napad od 100 dmga.
#card30
Ovo bi trebalo da dovrsi ovog genina.

Ubio sam 4 genina. Ocekivao sam da ce moj veliki talas ubiti sve njih odjednom ali ipak se njih dvoje izmakao. Nije velika steta, mada bio bi red da se sada odmorim pre nego sto nastavim dalje da ubijem nekoga jaceg, cunina. Do tada idem da odmaram i spremim svoje misli za dalje.
"Bio si najjaci genin do sada koga sam video..Pocivaj u miru."
#card8

Odmarao sam se i prikupljao svoju cakru nazad, legao sam na travu i gledao u nebo koje je bilo prekriveno zvezdama koje su obasjavale svu ovu tamu iz sela. Mogao bih prikupiti jos malo cakre, a zatim se uputiti nazad kako bih istrebio ovu kriminalnu grupu. Nije mi bilo naporno jer sam jedva cekao da se konacno borim, atraktivno.
#card8

Odlucio sam da ne zurim i ostanem jos malo da meditram da bih bio 100 posto spreman kasnije za nastavak borbe, pitam li se kako ide Tsumiju i Botenu nadam se da su okej jer su i oni vec ozbiljne ninje, duboko zamisljeno i skoncentrisano sam razmisljao o protivnicima i kako da ih resim...
#card8

Previse slabo, cak su i njegovi genini uspeli vise da izdrze u borbi protiv mene, ali dobro sta da se radi, nas posao je da ubijamo mlakonje poput ovih. Previse je lako pao ili sam ja previse jak za njega. Necu se preopterecivati vec cu nastaviti sada na miru da gledam nebo i sjajne zvezde. Takodje cu i prikupiti malo cakre.
#card8
"Bas se razmisljam, mnogo si slab za Cunina.. Bolje sto si mrtav."

Prikupljao sam cakru u sumi i blenuo u nebo kao som. Pitao sam se kako napreduju Kuba i Boten, ne mislim da nesto moze krenuti po zlu, ipak su oni iste jacine kao ja ako ne i jaci, tako da nema sumnje da ce pobiti sve preostale. Jedva cekam da se vratim nazad u svoj krevet i da zaspim.
"Ah, covece. Mogao bih sa ovim luzerima od kriminalaca da se bijem po ceo dan.."
#card8

Ovo bi trebalo da bude to to, primetio sam da su oni odradili dobar posao i da treba da zavrsavamo polako i krenemo Nazad na bezbedno, ne želimo da se previše zadržavamo ovde i gubimo vreme bezveze…
#card66
700+ preciznost 150= 850 dmg

Izgleda da vise nema nikoga, otisao sam na mesto gde smo se Kuba, Boten i ja rastali. Njih dvojica bili su tamo i bilo je vreme da se razidjemo, bilo mi je krivo sto nisam imao vise vremena da popricam sa njima, ali moje nove obaveze nisu mi to omogucavale.
"Moram da idem, obecavam da cemo pricati kada se vidimo sledeceg puta, zaista zurim. Nedostajacete mi neko vreme."
* Tsumi se uputio nazad ka selu skrivenom u vodopadima *

Dolaskom u neposrednu distancu od Starog sela, moja chakra je polako utihnula. Operacija je bila delikatna, fragilna.. Nije bilo mesta za najmanju grešku. Prema informacijama operacije, jedna vrlo bitna grupa ljudi je bila oteta od strane opasnog Akatsuki sindikata. Srećom, misija je došla u prave ruke, jednog od najdelikatnijih šinobija u regionu - barem dok chakra ne potamni. Kretao sam se tiho i lagano kroz gustu šumu koja je okruživala sela, provlačeći se kroz neprijateljske redove tihim i elegantnim koracima. Infiltracija će biti lak deo - teži deo će biti izbaviti nekoliko šinobija odjednom. Približavajući se, držao sam gard, sve lampice su delovale istovremeno. Svako čulo je bilo spremno, analizirajući i najmanji šum. Bilo je vreme da konačno udjem u selo.

U centru sela, nalazila se jedna od kuća starešina koja se isticala poput palca. Kuća takve veličine imala je dva sprata, a po izgledu, verovatno i podrum. Navigirajući po selu, jedan po jedan čuvar je padao uz pomoć moga šarma aka senbona koji su se brzo našli u njihovim glasnim žicama. Jedan po jedan, padali su dok sam se ja polako prikradao glavnoj kući. Prilazeći, bio je još po koji čuvar ali ništa što senboni nisu mogli da razreše. Preskočio sam ogradu terase, a potom otvorio klizeća vrata. Tihim koracima, pokušavao sam da nadjem neki tajni otvor - nešto što bi indiciralo da su taoci i dalje tu, što sam na kraju i uspeo. Otvarajući podna vrata, mogao sam videti taoce u kavezu kako zbunjeno gledaju novo lice.

Uz pomoć senbona i nešto dužeg nokta, uspeo sam da otvorim njihovu ćeliju na šta sam im objasnio situaciju. Bez naglih pokreta, pričanja, cmizdrenja. Situacija je bila da sam ja bio glavni, a rušenje autoriteta u ovakvim situacijama nije bila opcija. Uz još koje osnovno pravilo završio sam kratak monolog, a potom u liniji su krenuli da me prate. Jedan po jedan, prelazili su već opustošene ulice. Jedini bitan objektiv je izaći iz kružnice, za ostalo me nije zanimalo. U šumi sam uspeo uz pomoć tihih i skrivenih poteza da rešim još po kojeg čuvara što nam je omogućilo da odemo iz sela neozledjeni. Nakon dugotrajne ali lake operacije, našli smo se na bezbednoj distanci od kampa. Taoci su bili slobodni, a ja zadovoljan što ću dobiti još jedan ček na svoje ime.