Na dalekom putu ka starom prijatelju, probijao sam se kroz mećavu koja je krasila ovo mesto. Bila je toliko jaka i gusta da sam jedva prst obmotan najfinijim kožnim rukavicama mogao videti. Cartier se trebao negde ovde nalaziti, osim ako i njega nije mećava progutala.
Borba nije imala kraja, svaki korak napred je postajao sve teži i teži. Da ne biju jaki severni vetrovi možda bih i poleteo. Nastavljam sa probijanjem kad ono - moja noga je zakačila nešto a ja padoh facom prvom u sneg. Gurao sam nogom, možda neka grana nešto, al preteško je bilo za granu. Krenuo sam da kopam u mestu, znatiželja me nije puštala.
Skidanjem nekoliko naslaga, otkrio sam plavičast kimono - pomalo neuobičajeno - izgleda da sam naleteo na palog planinara il bog zna šta. Nastavkom ekskavacije saznajem da je telo ostalo bez glave - čist prorez. Telo je bilo koliko toliko očuvano zbog snega i leda u okolici koji su pružali idealnu hladnoću za zamrzavanje tela. Zgrabio sam rame leša, a potom ga izvukao iz snega.
No, realnost me je udarila kao šamar - mrtvo telo je nosilo isti kimono kao mladić kojeg sam eskortovao na misiju skoro - svega dva tri meseca. To je objasnilo i njegov brzi rast i pad po bingo knjizi. Blago rečeno, osećaj nije bio lep - znao sam ga od vremena Himetsu kampa, tako mlad šinobi a tako.. Otresao sam glavu na tren, raštrkajući pahuljice koje su se nakupile na mojoj kapici. Desentisiziran od ovoga nindža sveta, nisam dozvolio sebi da pustim suzu il bilo šta slično. Svako bira sam svoju sudbinu, a Saburo je nažalost izabrao svoju i platio svojim životom. Jedini način na koji bih mogao da ga ispoštujem - jeste da učinim da njegova smrt dobije neki smisao. Zgrabio sam malu bočicu iz kaputa, a potom izvršio sam malu operaciju kako bih sačuvao njegove gene.
#card401 #card1489
(Samo uzimam gene iliti koristim karticu da bi ih izvadio - zupčanik)
Odmakao sam se nekoliko koraka od njega, na šta je tlo parka krenulo da tone zajedno sa Saburovim telom.
#card1459
Nisam imao vremena, a ni telesne temperature da se bakćem sa pravom sahranom. Nedaj bože da uzmem da kopam zemlju još. Dok sam gledao Saburovo telo kako tone, kroz drhtav glas, rekao sam
'E moj Saburo.'
Njegovo telo ubrzo je potonulo u tlo - a nova naslaga snega i mećave se stvorila nad njegovim grobom. Sklopio sam ruke, na šta je iz zemlje krenuo da niče malo drveno obeležje sa kanji oznakom 友.
#card1208
Akt je bio možda najmanje što sam mogao da uradim za njega. Dotakao sam nežno drveno obeležje, prelazeći prekrivenim dlanom preko njega, na šta ispuštam reči.
'Spavaj mirno, prijatelju'
Nastavljam dalje u mećavu, nestajući u njenoj magli.
