Minazukijeva kuća

Dok se Minazuki popeo na zadnju stepenicu ove velike litice,ugledao je kuću koja je bila baš onakva kakvu je vidio na fotografiji.
Pošto je bio u problemu,Minazuki je odlučio da je najbolje da putuje po svetu i postavi mnoštvo kuća u kojima bi živio i trenirao,u slučaju da se nešto dogodi ili situacija se otme kontrolni zbog nekog razloga.
I sada polako otvara vrata od kuće...kuća smrdi na mpokvareni sir i mrtva tijela zbog nekog razloga.
Moguće je i da je pokvareno meso...znači u kući ima još hrane.
Srećno zato što je AMinuzakijevo tijelo izgubilo energiju i trebalo mu je hrane d a bi se vratio u formu.
Polako je ušao unutar kuće,imao je defenzivnu pozu u slučaju da ga napadne nešto,nikad se ne zna.
Ovo mjeto je bilo perfektno za neke sastanke ili tajna dešavanja.

Minazuki je prešao jedan ugao,kada je shvatio da nema ničeg da se plaši  opustio se.
Prišao je frižideru i otvorio ga,u sekundi osetio je decenijama vrijedan smrad koji bu mogao bilo koga ko je imao trunku normalnosti u sebi,srećom Minazuki je bio daleko od normalnog.
Uzeo je ono što je mislio da je sir,ili buđava verzija njega i pojeo ga.
Minazukijeva energija se brzo povratila.
Hmmm....bolje da se rješim ovoga svega i zamjenim ga normalnom hranom.
Izgleda da ću morati da se natrpam za večeras.
I tako je Minuzaki počeo da jede,za pola sata sva hrana je nestala.

Minazuki je ušao nazad u kuću umoran,uspio je naći hrane dovoljne za dva-tri dana.
Ubacio je hranu u frižider i sjeo za kauč u njegovoj dnevnoj sobi,razmišljajući o svom životu.
Uzeo je skrol koji je bio u džepu i mlo gledao po njemu,pazeći da ga slučajno ne otvori.
Razmišljao je...ako ga sad otvori moći će otkriti nepoznatu osobu unutra...ali je odlučio da je najbolje da ništa ne dira.
Lijeno je ustao sa kauča i stavio skrol nazad u džep a onda krenuo u podrum,gdje trenira.

Minazuki je slupao svoju opremu na pod,a zatim počeo da zamotava svoju ruku i šaku bandažom.
Počeo je trening sa laganim zagrijavanjem koje je karakterisisalo brzo skakanje u mjestu a zatim je udove razgibavao i zagrijavao tako da mu mišići budud spremni.
Kada je to završio krenuo je sa sklekvima koje je dnevno radio još od početka dana kada je postao ninja.
Minazuki je shvatio da ako želi da bude jak da nije smio očekivati sve da se pretstaviti pred njim.
Znao je da ako nešto želi mora to da zasluži,bio je spreman da se suoči sa svim preprekama koje bi mu se našle na njegovom putu.
Jer je snaga nešto što ljudi sami dobiju,a sam Bog bira one koji su vrijedni i zaslužni te snage.

Nakon što je Minazukijev trening bio gotov,bilo je vrijeme za jelo.
Njegovo fokusirano lice je prešlo u osmijeh kada je shvatio da je bilo vrijeme da se pojede mali zalogaj one hrane  koju je zaslužio.

Polako je oprao ruke a onda stavio ne skuvano meso na tacnu,a onda je počeo grijati na peći koja je i dalje radila svom srećom.
Minazuki je gledao meso kako se peče sa osmijehom,čekajući ispred peći kao malo dijete kojoj majka kupuje slatkiš.
Poslije ovakvog treninga,vjerujem da zaslužujem ovo meso.
Ipak svaki borac mora da jede da bi bio snažan.Moje tijelo mora da primi koliko toliko energije i proteina,ili što je moj stari sensei govorio,da bi moji mišići se mogli razviti,ova tajna je nešto što samo Yuki klan članovi znaju.
Meso daje snagu.

Nakon obroka Minuzaki je osetio da smrdi,odlučio je da se istušira i prilegne n nekoliko sati,kako bi bio odmoran za sutra.
Otišao je da se nabrzinu istušira a onda kada se vratio vidio je skrol..totalno je zaboravio na njega.
Pogledao je skrol još jednom u detalju,a zatim ga ostavio tamo gdje će samo on znati da se nalazi,
Legao je nazad u krevet,odmarajući se za sljedeći dan....

Minazukiju se nije dalo ustati iz kreveta,ležao je tako samo razmišljajući šta može danas da radi ali ništa mu nije padalo napamet,nije mu se dalo trening jer su mu se mišići zgrčili u ramenima i na laktu...a opet nije mu se dalo raditi ništa drugo niti mu ništa nije padalo napamet...ovo mjesto je bilo predosadno.

I tako je bio zaglavljen u krevetu,razmišljajući o svom životu i o stvarima koje je doživio dosad.
O njegovoj porodici koja je bila nazad u selu,o njegovom senseiu i o ljudima u selu..koje je poznavao cijeli svoj život,polako su se njegove misli prispale i on je opet zaspao.