Yashin je koračao kroz napušteno selo, nekada živopisno mesto koje je bilo poznato po uspešnom uzgoju pšenice i ribolovu. Sada je, međutim, selo izgledalo kao duh prošlosti, sa tek par desetina stanovnika koji su ostali. Tišina je lebdela nad svakim ćoškom, dok su prazne kuće i zaboravljena polja svedočila o bolnoj prošlosti.
Priče o Klanu Kurotora kružile su selom kao senke, kao crne ptice koje su odnele svetlost i radost. Neki su tvrdili da su oni odgovorni za napuštanje sela, terajući ljude da pobegnu iz straha ili prisiljavajući ih da odu protiv svoje volje. Mračne legende vezane za taj klan samo su pojačavale tugu koja je ležala nad selom kao teški oblak.
Yashin je zastao, osećajući teret prošlosti kako lebdi nad ovim mestom. Hodajući napuštenim ulicama, razmišljao je o sudbini stanovnika sela i o tome šta se zapravo dogodilo Klanu Kurotora. Je li ovo bilo njihovo poslednje uporište, ili su se njihovi tragovi izgubili u vremenu i tami?