Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Jomono-Yasumi

Jomono-Yasumi JSWMgny

Svaki momenat je pun nežnog zvuka lišća pod nogama, dok se staze protežu kroz visoko drveće koje dominira okolinom. Ovo područje bogato je raznovrsnim vrstama drveća, stvarajući svojevrsni krov prirodne zelene katedrale. Niz brda i dolina, putovanje kroz ovo divlje odmaralište pruža uživanje u prelepim pejzažima koji se stalno menjaju.

U središtu ovog prirodnog raja nalazi se mala fontana, simbolizujući izvor života i osveženje. Njena prisutnost dodatno naglašava harmoniju između prirode i čoveka na ovom mestu. Oko fontane, posetioci mogu pronaći mirna mesta za sedenje, uživati u zvukovima ptica i šuma, ili jednostavno posmatrati igru svetlosti kroz grančice drveća.

Bogatstvo divljeg bilja i cvetnih vrsta dodatno obogaćuje atmosferu, stvarajući mirisnu sinfoniju koja okružuje čitavo područje. Divlje životinje povremeno se pojavljuju, dodajući dodatnu dimenziju prirodnom okruženju.

Ovo malo divlje odmaralište pruža prostor za istraživanje i avanturu, sa stazama koje vode do skrivenih kutaka i panoramskih vidikovaca. Bez obzira da li dolazite radi opuštanja, šetnje ili jednostavno uživanja u tišini divlje prirode, ovo mesto će vas osvojiti svojom autentičnošću i jedinstvenim šarmom.

Umoran i iscrpljen od dugačkog puta mujin je prvo posjetio bližnju gostionicu.
Te nakon što je se osvježio je odlučio da svoje misli smiri u tišini i zvukovima prirode.

Mjesto je stvarno izgledalo kao da je islikano iz neke dječije bajke, puno cvjeća, drveća i tijela voda gdje bi privremeno mogao zateći po koju ptičicu kako se kupaju.

Tako zalegavši ispod jednog drveta je pustio sve misli i slušao prirodu oko sebe.
 

"Haaaaaah ovo je život šteta što ne mogu ovako stalno odmarati, ali onda nebi imao od čega da živim stvarno zavidim onim princevima i daimyo likovima koji imaju sve i više nego što će im ikada trebati."

Dok je lagano tonuo u san, relativno još bio pri svesti, kao igla u telo ga je probudio zvuk koji je dolazio ispod drveta. Imao je običaj i da na mirnijim mjestima spava u krošnji drveta ali nije očekivao da će neko baš uz ovo da zalegne i da se odmori. Zagledao je shinobija koji se nalazio nekih 10tak metara ispod njega, praveći minimalne pokrete kako bi ostao skriven makar dok ne proveri da li je to bio jedan od onih koji su njega i njegov tim opljačkali.

Nakon vizuelne inspekcije sa visine izgledao je okej, ipak je to bio neki nepoznati shinobi koji je odlučio da tu predahne i pusti svoje misli i dušu na ispašu.

Šta loše da bude iz ovoga mislio je, koliko vještina i sposobnosti poseduje ova persona zanimalo ga je. Odlučio je da veoma spretno i agilno skoči sa drveta otrpilike pola metra od nepoznatog shinobija, kada je se maestralno dočekao i prekinuo njegov odmor, čučnuo je uz njegovo ležeće telo govoreći - "Paaaa prijatelju, probudi ti mene vrijeme da i ja tebe malo probudim....Načuo sam odnosno ptičica na grani mi je javila dok sam kunjao da ti zavidiš nekome na nečemu?"

Fhushhh!
Nepoznata osoba ili bolje rečeno shinobi po njegovim nevjerovatno akrobatskim pokretima.

Odjednom je započeo neku laganu priču sa mnom kako sam ga probudio i šta je nadčuo dok je bio iznad mene.

Trebao mi je sekund da shvatim šta je pričao ali onda se sve sklopilo.



"Hah izvinjavam se onda, nisam primjetio da je mjesto već bilo zauzeto."



Rekao sam mu sa osmjehom, očigledno je da je momak šaljiv. Njegove rječi nisu bile teške iako je blago zračio snagom mora da je bio poprilično jak shinobi.


"A to što sam pričao je samo brbljanje, znaš želje koje su često neostvarljive nekada nemožeš da ne sanjaš o njima."


"Nego ja sam Mujin kako je tebi ime stranče?"



Upitavši ga lagano sam se digao sa zemlje i počeh da razvijam priču.

Malo sam ga trznuo, to je i bio cilj, ništa više od toga. Čisto da mu krv u venama malo proradi. Izgleda dobronamjeran na prvu, čak se i izvinuo iz nekog nepoznatog razloga.

"Ma opusti se samo hahaha, volim ovako iznenada da započnem konverzaciju pogoto kada to najmanje neko očekuje! Zovi me Shohei slobodno."

Na riječi koje je izgovorio da samo bunca i da samo može da sanja o tome nisu baš najbolje legle. Pogledao ga je direktno u oči gubeći ona blagi osmjeh koji je imao, čisto u namjeri da na ličnom primjeru pokaže ovom shinobiju da sve što želi ima pravo da uzme i ostvari ako se dovoljno potrudi. Počeo je motati svoj rukav prema gore te otrkio svoju podlakticu na kojoj je i dalje bio frišak krvavi ožiljak u vidu riječi - VENDETTA - te kada ga je otkrio do kraja digao ga je u visini Mujinovih očiju.

"Zašto dozvoliti da neko kroji tvoju sudbinu...pogledaj....ti si vladar svoje sudbine do onog dana kada te više ne bude na ovom svijetu! Tako da prestani da sanjaš nego počni da gledaš kako možeš ti sam dostići taj nivo i više od njega! Ne poznajemo se dugo, ali vidim da si previše dobronamjeran, imbecili koje si spomenuo vole to da iskoriste. A ja bi ipak volio više da si ti na njihovoj poziciji!"

Potom je sjeo pored njega kako bi mogao da nastavi konverzaciju.

Činio se kao prijatna osoba, medjutim odjednom mu bje se promijenuo izraz lica kad smo došli na temu snova.
Zatim mi je pokazao na šta je mislio, začudilo me je kako može neko da se odmara sa takvim ožiljkom bez ikakvih bandaža ili vidnih tretmana za neobičnu ozljedu.

Po slovima koja su izrezbarena nisam bio siguran da li je to sam sebi počinio iz nekih razloga ali i po priči o snovima i o ne odustajanju mi stvara ne baš ljepu sliku.


"Drago mi je što tako misliš Shohei i slažem se sa tobom da su snovi bitni ali jesi siguran da to nebi trebao zaviti ili nešto?!"


Rekao sam mu sa odredjenom hitnošću u glasu.


"Ozljede nisu mala stvar trebaju se shvatiti ozbiljno, iako ona tebi možda nije velikog prioriteta.
Nego ako smijem da upitam odakle si ga zaradio, ovakav ožiljak nije česta stvar?"


Razumio sam da je shinobi velike snage ako ne i jači od mene te je veća vjerovatnoća da je značenje ožiljka povezano sa nekakvim obećanjem sebi nego da ga je neko njemu nanjeo.

Gledajući neku hitnost u njegovim očima i taj glas koji je imao note hitnosti i komande se dalo primetit da Mujin ima neku dozu povezanosti sa ljudima generalno. Zamotavao je rukav nazad te zakopčao dugme na ručnom zglobu.

"Ma nemoj da brineš, ovo je nastalo poslje onog momenta kada sam drugi put u životu bio prevaren i uhvaćen na slaboj nozi! Ožiljak će sam zarasti isto kako sam ga sam sebi najeo."

Zatim se nagnuo nazad uz drvo uzeo čuturicu sa nekim aromatičnim čajem koju je sa vremena na vrijeme nosao sa sobom, nagnuo da proba te gledajući u Mujina gestikulacijom ruke ponudio da i on proba.

"Želiš li ti slučajno, nekad izgubim manire? A što se tiče ovog lova koji se dešavao nedavno, da li si ti učestvovao i uspjeo da ugrabiti nešto za sebe prije Akumetsua i sličnih?"

Slušajući njegove rječi koje su odavale njegov nepomjrljiv karakter izgradjen u sudjenjima svoje prošlosti.
Neki kažu da sudbina gradi nas same kakvi smo bili zamišljeni da budemo.
 Kao i on prezirem ovu izreku.
Ako mu ovaj njegov ožiljak ispunjen obećanjima i željama svoga načinioca ne ometa, onda nije moje mjesto da mu govorim šta da radi sa njim.

Skretajući temu na skora dogadjanja, tačnije pričom koja kruži na kako se čini svakom ćošku svjeta me nije čudilo bez promjene na licu sam ga saslušao i oprez koji sam pokušao da sakrijem od njega je se stvorio u mojoj podsvjesti.


"Ohhh? Zar i ti traguješ za tim čudnovitim blagom ta priča postaje sve češća medju ninjama."


Svako zna da postoje ali otkrivanjem da imaš jedan sa sobom je greška početnika. Čitav okrutni svijet traga za njima, posjedovanje takvog predmeta je tajna kakvu bih rekao veoma malom broju ljudi.

"I ja sam tragao medjutim bez puno sreće jedino što sam našao je osrednju količinu novca, dovoljnu da je put isplatio sam sebe ali nedovoljno da je vrjedno rizika."


Slagao sam mu radi svoje sigurnosti te uzvratim pitanje.

"Kako si ti prošao?"

Slušao je Mujina veoma ozbiljno ali tu je bila doza osmjeha nekog prijateljskog čisto da se on ne osjeća napadno a i da se Shohei konačno nakon dugog vremena upozna sa nekim dalje od krvarenja u borbe, pogotovo kada je spomenuo čestu priču koja je trenutno vrvila među drugim ninjama.

"Ma previše je česta ako ćeš iskreno....khm kako da ti kažem a ne ispadnem kao monstrum ali to sam već pa se nadam da vidiš dublje od površine."

Zastao je na par momenata počesao se po glavi te potom okrenuo prema Mujinu.

"Vodio sam tim, ali nisam dovoljno dobro. Pronašli smo pozamašnu količinu Ryoa, kao i neki svitak u kome se po mom prvom uviđaju nalazilo nešto veoma egzotično legendarnog kvaliteta! Ali to je sve oteto, kada smo bili opljačkani i to je stvar koja je prelila moju čašu i tada je nastao ovaj ožiljak."

Gledajući u Mujinove oči pokušao je prenijeti koliko je iskreno iznosio sve informacije.

"Žao mi je to da čujem Shohei."


Osjećaj sigurnosti koju je ispoljavao svojim govorom tjela je bila impresivna, još više kad razumiješ da priča o bliskoj prošlosti koja ga je izgurala da napravi ovako maetrijalno obećanje sebi.
Kontrakst izmedju osobe koja bi to sebi počinila i osobe koja je idalje ovako dobrodušna prema drugima je bio parajući.

Osmijeh mi je se provukao bez da sam ga primjetio.


"Ali ne slažem se da si čudovište zbog toga što si sebi učinio, daleko od toga, iako nebi trebao da se ishodiš prema tijelu koje ti služi kroz život na takav način razumijem da si to uradio iz nevolje da zaboraviš šta ti se desilo."


"I to poštujem."


Ako je se njegov metod mogao nazvati ekstremnim zasigurno nije i bez razuma.

"Nego dosta o tome šta misliš da se udružimo za drugu rundu?"


Očigledno mi je bilo da je vodjen emocijama i principima koje vrjednuje na viokom nivou.
Ovakvoj osobi mogu da povjerim mjesto pored sebe kao što smo i sad sjedjeli jedan pored drugog.


Zašto je ovaj shinobi gledao Shoheia punom pozornošću i generalnom empatijom. Ovo je dosta rijetko u njegovom životu dešavalo da ga neko razumije do neke mjere makar, iako ne može skorz to je bilo dovoljno da povjeruje u njegovu priću. Posebnu pažnju je obratio kada ga je on upitao da li želi da mu se pridruži u drugoj rundi, šta god to značilo.

"Drago mi je, ali pojma nemam o čemu govoriš....Druga runda, nastavak?!?! Pa vidi ja u trenutnom stanju ti mogu biti na raspolaganju, sada fokusiran dosta više da i ti ne upadneš u problem u kojem sam ja bio. Svaka ruka koja krene na tebe ja je komadam? Da li ti to zvuči primamljivo!"

Nije izgledalo kao da je imao loše namjere i želju da ga iskoristi. Zašto da se ne uputi malo sa njim, možda i ponovo dodje na trag lopova koji su ga iskoristili pa čisto da skupi dodatne informacije o njima kako bi skovao perfektan kovčeg za njihovu smrt.

"Hahaha to zvuči kao opak plan, onda imamo dogovor Shohei."


Entuzijazam od svog novog saborca je praktično bio zarazan.

"Za sledeću ekspediciju čuvamo ledja jedan drugom, ko god pokušao da nas zaustavi. . . . . .neka mu duša počiva u miru."


Zadnji dio svoje izjave je saopštijo sa posebnom hladnokrvnom namjerom iza svojih rječi.
Tolerancija nikada nije imala svoje mjesto u borbama života i smrti.


"Ahhh sad bi nazdravio nad ovakvim obećanjem ali nemam alkohola na sebi. . . . . .kakav propust sa moje strane."


Rekao je sa rastuženim izrazem lica, sam sa sobom razočaran.

"Šta kažeš da to popravimo u gostionici malo niže odavde?"

Ono kako me on trenutno vidio je veoma prijalno. Svima na prvi pogled mogu biti gadan i opak, nekada previše barbarski, ali da pruži prijateljsku ruku, to je definitivno bilo iznenađujuće. Nakon svih stvari i informacija koje su razmjenili bilo je očito da ima nekog za svojim leđima ako dodje do bilo kakvog konflikta. Sama pomisao na opuštajuću zdravicu je apsolutno obuzela njegov mozak kada je Mujin spomenuo da se spuste niže u obližnju gostionu i nazdrave.

"Apsolutno se slažem sa tobom. Vjeruj mi nemaš sta da brineš, sada kada ne moram da vodim mlade i relativno slabo sposobne ninje sa sobom imam apsolutni fokus na samo jedno i to je odlično."

Gledao je Mujina kako se pakuje pa je i on nekako automatski sam počeo, tijelo kao da je željelo da nastavi korak uz korak sa njim do obližnje gostione gdje bi se mogli počastiti, i gdje bi Shohei mogao dopuniti svoju čuturicu.

"Zvuči kao plan, prva flaša pića je na mene, a za dalje ćemo skontati uz zdravicu!"

Nakon donekle uspesnog obavljenog posla stigao je do odmaralista, bio je zadovoljan kolicinom blaga koju je stekao, ali nije pronasao ni jedan kristal. Razmisljao je o njegovoj vrednosti i da li je sve ovo sto je nasao vredno koliko i to, vise nije znao ni za jednu lokaciju gde bi mogao da se uputi kako bi ga pronasao. Negde u ovoj oblasti je zagubio Mujina, nadao se da je bar on ako nista naleteo na neki. Razmisljao je koje mesto bi mogao da poseti ovde i pre svega je odlucio da to bude gostionica da se zavali i popije pice.


Po ulasku u gostionu, na njegovo cudo mogao je da zapazi Mujina sa jos jednim momkom. Delovalo mu je kao da se dobro slazu i da se kao i on udruzio sa nekim u ovoj potrazi, kad su se vec njih dvojica zagubili. Prisao im je laganim koracima i upitao.

Znaci izlezavas se ovde Mujine?

Rekao je to sa sarkasticnim tonom, te se uozbiljio u vezi sledec pitanja.

Kako je prosla potraga za kristalima? 

Potom baci pogled na nepoznatog mladica.

Usput, moje ime je Yabai. Mogu videti po tebi da si i ti shinobi, predpostavljam da si i u potrazi za kristalima kao i vecina sveta.


Jomono-Yasumi E5237e092c9534ebb7f47434412998dc

Razgovor i zdravice su trajele sa Mujinom neko neodređeno vrijeme, telo se maksimalno opuštalo jer je poslje ovoga sljedio teži deo odnosno zajedičko udruženje kako bi se ostali ulov sačuvao ili pronašao.

Momenta opuštanja i zajedničkog blagog opijanja je prekinuo neki mladić tamne kose koji je u istom momentu bio veoma sarkastičan prema Mujinu, bilo je očigledno da se poznaju od prije, ali i veoma ozbiljan kada ga je upitao o nekim kristalima. Izgledalo je kao da ne voli igru riječima jer se veoma brzo predstavio svojim imenom Yabai.

Kakvi su to kristali bili u pitanju nije znao, ali jedno jest da on očigledno nema jedan ali ako neko od njih ima, bilo bi veoma dobro da ostane uz njih jer je sve upućivalo na to da će shinobiji sa takvim predmetima biti mete, a u slučaju da je upravu onda bi to moglo da privuče osobe koje su ga iskoristile u momentu slabosti i opljačkale.

"Yabai...yabai...prvi put čujem to ime, zovi me Shohei!"

Ustao je i u momentu dok se predstavljao i pružio ruku prema njemu kao i drugu kojom je gestikulirao da sjedne i pridruži se na jedno pićence.

Potom se okrenuo prema Mujinu sa malo manje osmjeha na svome licu i upitao.

"Aaaaa znači kristali su neki u pitanju...stvarno nisam znao da takve stvari mogu da se pronađu, da li ti imaš jednu? Ili samo ne želiš da kažeš kako te drugi ne bi vidjeli kao metu?"

"Ovakve stvari se ne trebaju pričati na otvorenom Yabai,Shohei."


Istina većina svijeta je znala za postojanje ovih komada, medjutim to samo znači da se posjedovanje jednoga komada treba držati tajnom osim ako neko nebi da završi kao farmer iz priče koja je proširila njihovo postojanje.

Zatim se okrenuo Yabaiu i sa osmjehom pozdravio svoga ambicioznog saborca.


"Nego drago mi je te vidjeti u dobrom zdravlju Yabai, ali ajmo popričati o ovome neki drugi put ako si za?"


Ukazujući mu pogledom da razmjene svoje priče negdje na putu.

"Shohei i ja smo se dogovorili ovdje da oprobamo našu sreću još jednom.Prošli put sam prespavao čitavo jutro nakon duge noći pa smo se mimoišli."
"Sad bi mogli da to nadoknadimo sa drugom rundom ako si za?"


Jomono-Yasumi 73orjep4mjt61 

Kristal koji je našao u pustinji držao je uz sebe, nije želeo da se odvaja od tako vredne i mistične stvari ni trenutka. Iako mu je bilo jasno da gotovo ceo shinobi svet juri za tim stvarima, znao je da treba sa nekim da popriča o tome.



"Jedan dupli sake." - reče devojci koja je došla da ga usluži.


Sedeo je u gostioni, koja se nalazila u sklopu tog kompleksa, već neko vreme posmatrajući ljude oko sebe. Postavka ljudi se konstantno menjala, a on je sedeo u ćošku te gostione i pažljivo osmatrao. Razgovor koji je čuo između tri momka privukao mu je pažnju, bilo je jasno da razgovaraju o kristalima koji je i on imao. Vagao je neko vreme i na kraju odlučio da im priđe.

"Zdravo momci, ja sam Ibuki. Načuo sam da pričate o kristalima." - prišao je stolu i počeo da priča trunku glasnije ne bi li privukao njihovu pažnju. "I sam posedujem jedan od tih delova, nadam se da imate više informacija o tome." - reče u nadi da će saznati nešto više.

Stajao je nad njima čekajući njihovu reakciju. Nadao se pozitivnom odgovoru, bar su mu tako delovali.

Kada je video da mu Shohei pruza ruku u znak upoznavanja, odlucio je da se rukuje sa njim i sedne za sto te popije koje pice. Potom je skrenuo pogled ka Mujinu da mu odgovori na ono sto mu je rekao.

U redu je, izvidio sam situaciju. Ovde se trenutno nalazi samo jedan shinobi izuzev nas. Imam osecaj da ce i on uskoro prici, ne bi trebalo da nam predstavlja pretnju.

Kao sto je i ocekivao, par trenutka nakon toga covek sa sesirom im je prisao, zapravo razgovor je i vodio glasnijim tonom kako bi ga ostali culi i mozda reagovali, ne bi li saznao nesto vise. Sto se upravo i desilo, jedan od kristala koji je toliko trazio se nalazio kod momka koji je upravo prisao.

Drago mi je Ibuki, sedi raskomoti se.

Potom je odlucio da isprica sve informacije, koje je imao o kristalima i da ih uputi sta bi trebalo da rade. Ovog puta je ton bio dosta nizak kako bi ga samo oni za stolom culi i kada bi neko prolazio menjao bi temu kako ne bi culi razgovor.

Vidite, kristal je veoma bitan. Zna se da ih ima vise u svetu, velike frakcije u shinobi svetu veruju da uz pomoc njega mogu postici veliki stvari i napraviti prednost nad ostalima ako ih poseduju sto vise. Iskreno, verujem da u nasim rukama oni ne predstavljaju nista vise sem obicnog svetlucavog kamena i da ne mozemo probuditi njegov potencijal.

Malo je zastao u trenutku kada je video da konobarica donosi pice, te kada ga je ostavila nastavio je svoju pricu.

Iskren da budem, ne bi zeleo da vise kristala padne u ruke iste osobe. Ubedjen sam da bi to srusilo balans u svetu sto se tice moci i da bi se izgubila kontrola. Nisam neki ljubitelj ni jedne vece sile u svetu, ja zelim da postanem jedna od njih i napravim revoluciju, ali shvatio sam da trenutno nisam dovoljno mocan za tako nesto. Iz tog razloga ideja mi je da se trenutno pridruzim jednoj od strana i odatle probam nesto vise da uradim u buducnosti, stupim na neku vecu poziciju odakle ce moj glas dopirati do nekog. Sada bih vas zamolio, ako jos neko od vas poseduje kristal nek kaze. U slucaju da bar dva imamo, moj predlog je da ih raspodelimo na dve razlicite strane, da ne nosimo u istu frakciju sve.

Nakon toga pogleda u svakog, sem Ibukia koji je vec priznao da poseduje jedan, ako bi imali jos jedan to bi bilo veoma pozeljno, jer bi vec dve velike stvari mogao da raspodeli po frakcijama.

To je to od mene, ne bi vise da gubim vreme. Ako je neko zaintresovan da saradjuje u mom planu, nek izvoli.

Potom je krenuo da ustaje i da se zaputi prema izlazu, placujuci prvobitno racun.


Jomono-Yasumi 2L9N97u

Pozdravljam ostale i izlazim za Yabaiem iz gostione.

"Vidimo se neki drugi put Shohei isto Ibuki nek vam je sa srećom na vašem putu."


Kada sam izašao iz gostione sam našao Yabaia koji je stojao ispod drveta kada me je vidjeo bilo mu je jasno šta je u pitanju.

 
"Yabai nisam htio da pričam o komadima u gostioni praktično su se oči sakupile nad nama čim su spomenuti ti predmeti. Medjutim sad je druga priča."


Sa time izvadi komad i pokaza mu njegov odsjaj u ruci koji je zračio misterioznim svjetlom.

"Razmišljao sam dugo i mislim da je najpametnije da ga odnesemo ljudima shiroia."
"Radi naše sigurnosti koliko i nagrada koje bih smo mogli isčekivati."
"Za sad nemamo dosta izbora dok smo na početku svoga puta."


Jomono-Yasumi D2fc7c54b0d7e5ee1e0a19f67f8223bbbb0a223e

Saslušao je sve što su imali da kažu. Plan koji je izneo crnokosi dečak mu se svideo, posebno mu se svidelo to što se tako uklapa i u njegove planove, a dobiće koji pozitivan bod od te družine. Svakako je hteo kristal da odnese nazad u Akumtesu grad. Verovao je da će oni moći da plate najveću cenu, s obzirom na to da je drugo mesto pretrpelo stravični teroristički napad samo nekoliko nedelja pre toga.

"Plan mi se sviđa, ja ću svoj kristal da odnesem i predam Akumtesu gradu." - reče nebi li sklopili taj kratki verbalni dogovor.

On i dečko sa povezom na oku ostali su u gostioni.

"Na putu dovde video sam poster sa misijom koja se nalazi u istoj oblasti kao i sam Akumtesu grad." - reče vadeći iz džepa neki papir i pruži ga čoveku preko puta sebe. "Da li želiš da mi se pridužiš, dosadno je, a i postalo je opasno putovati sam ovim krajevima? Naravno nagradu bi podelili ravnopravno."

Ispio je poslednji gutljaj svog pića čekajući rekciju njegovo sagovornika. Nadao se pozitivnom odgovoru pošto mu je taj samački život jednostavno dosadio.

Dok je gledao kako Mujin i Yabai odlaze pažnju mi je skroz privukao shinobi koji je na prvi pogled bio veoma tajnovit. Njegov govor tela nije puno odavao, načuo je maloprije ime Ibuki, prvi put čuje to ime. Ovaj shinobi sa kojim je trenutno delio stol i piće je bio veoma zanimljiv pa ga je i on sam prekinuo u njegovim mislima sa pozivom na misiju i pozivom da odu u notorni Akumetsu grad.

"Hahaha...misija...to je muzika za moje uši pogotovo poslje nedavnih dešavanja koja su me zadesila, a što se tiče Akumetsua naravno da ću ti se pridružiti ali radi sigurnosti najbolje je da kažemo da smo zajedno pronašli taj komad."

Nakon što je popio zadnju kap svog sakea, teške glave i lakih nogu ustao je iza stola i krenuo sa Ibukijem na put prema Akumetsu gradu. Tik po izlazu iz gostione okrenuo se gledajući ga u oči.

"Bio bi red da se i ja tebi prestavim kad sam ja malopre načuo tvoje ime. Ime mi je Shohei a slobodno me zovi skraćeno Sho ako ti je lakše."

Ulazim u ovaj divlji raj sa osećajem uzbuđenja i radoznalosti, znajući da me čeka iskustvo koje će mi oduzeti dah. Svaki korak kroz gustu šumu donosi novi miris i zvuk, kao da priroda sama peva svoju pesmu dobrodošlice.

Dosao je do posledje lokacije gde bi kocka trebala da bude wert je uzivao kako je hodao kroz ovo predivno mesto.Ali neko vreme kako je hodao video je ninju kako nesto trazi i kopa video sam da je bio naoruzan osetio me je da sam iza njega okrenuo se ka meni kao da hoce da me napadne te sam morao ja njega da napadnem.


#card164
#card355
20ene 400dmg(600dmg)

The member 'Wertzuir' has done the following action : #RP-OPCIJE


'NPC Jonin' :
Jomono-Yasumi #world192

Uspeo sam da ga udarim ali je on na kraju uspeo da mi posalje napad te sam brzo stavio ruke na tlo da bi stovrio zid

#card108
800def 100ch
Oblik:svuda oko mene samo mala rupa da se moze uci i izaci

Te je cunami udario u moj zid ali nista zid je to podneo te sam sklonio zid da voda se povukla.Te sam se priblizio ninji da vidim sta ima kod sebe i sta je to trazio mozda kocku?

The member 'Wertzuir' has done the following action : #RP-OPCIJE


'Šanse' :
Jomono-Yasumi #world1 Jomono-Yasumi #world2

Uspeo je da nadje kocku kod njega te ju je uzeo i stavio kod sebe:

To je to sto se tice nas samo jednu nismo nasli od 5 ali imamo 4 nije lose

Nista ajmo sada dalje.

Te se wert okrenuo i krenuo ka nepoznatom pravcu gubio se trag na daljini kako se udaljavao.

#card08

Hodajuci do prvog mesta u kom mozda mogu da nadjem bandite.Stigavsi do mesta poceo sam da trazim tragove:Stopala,otisci prstiju bilo sta sto bi moglo da mi poveca sanse za potragu.Hodao je polako i pazljivo trazio tragove nalazio sam po neke ali tragovi bi bili od zivotinja ili obicnih ljudi koji su hodali po ovom mestu

Jomono-Yasumi Frozen-road-dirt-footprints-background-260nw-179785064

a po zadatku trebalo bi da bude bar njih 20 ili 30 tako sto bi se primetilo tolko tragova u isto vreme.

(45 minuta kasnije)

Istrazivajuci mesto neko vreme wert nebi nista naleteo da je sumljivo:

(Brate mislim da ih ovde nema uopste pretrazili smo citavo mesto i nista nismo pronasli)

Uf (uzdise od umora) (Izgleda trebamo onda dalje ali aj da malo odmorimo)

Te je naleteo na slobodnu klupu u njegovoj blizini odlucio je da sedne tu

(20 minuta odmaranja)

Wert je odmorio i izvadio je mapu iz njegove torbe otvarajuci mapu gledajuci u nju:

Hmm uredu gde trebamo sada

Gledajuci mapu je nasao gde bi trebao da ide.Zatvarajuci mapu je stavio nazad u torbu ustao sa klupe i krenuo je dalje.