Stigao sam umoran na ovo mesto pa smo se dogovorili da polako hodamo i da razgledamo pa sam uzivao setajuci i razgledajuci uzviknuo sam "Ovde mora biti nesto" kako sam reko tako sam i mislio nadao sam se da ce se ovaj trud i muka na kraju isplatiti za ovo sto smo se ovoliko mucili, dok smo setali izvadio sam sendvic iz ranca i ponudio prijatelje, potom smo malko pustili korak i nastavili sa razgledanjem ove prelepe zlatne doline-sume sta je vec, cuo sam neke price o ovom mestu ali nisam bio siguran koliko je istina pa sam se samo drzao granice normale...

Rame uz ramo citav tim zajedno , dva uzumakija , uchiha djavoljih ociju i Jonin sa nekim meni cudnim klanom , nikada nisam prije vidio taj simbol ali nadam se da cu ga vidjeti barem jednom u borbenoj situaciji.

Jedan drugog ocima cuvamo ledja i provijeravamo korake , tako je najbolje , najmanje prostora za greske .

Zlatnom dolinom mi vladamo i ako ovde ima ista nama od interesa pronaci cemo ga . Sada ili nikada .

Ako poredim sa sumom od prosle pretrage ovo ce biti laganica.

#card10

Chakra sense fokusiram na neki predmet koji je eventualno infuziran chakrom ili na chakru nekog drugog bića

Setajuci i setajuci rezgledajuci i razgledajuci nisam primecivao nista ali je islo ka dobrom, uzivao sam u hrani i u druzenju i nadao se da cemo nesto naci, misija je bila poprilicno duga ali sam se spremao za ovo i rekao sam da necu niposto odustati pa sam nastavio jakim. ostrim pogledom na stvari gledao na sta sve mogu da naletim i da obratim paznju, dosta stvari koje sam gledao su presijavale i cinile se novim, put je bio naporan ali ja sam bio jaci, znao sam da cu ovo zavrsiti i hteo sam da dokazem svima kakav sam ninja...

Ne mogu da vidim dovoljno dobro patern ove trae kako bi mogao da organizujem kretanje prema necemu.

Iskrneo ovde ne vidim put koji bi me mogao odvest de necega necu nije mjesto ovde .

Jako je tesko traziti nesto kada ne znas sta trazis , ovo je zaista jedna od tih situacija.

Kolege konstantno nesto primjecuju , znaci li to da su bolji od mene ili jesnostavno imaju razvijeniju mastu.

U svakom slucjau ostajem fokusiran na svoju duznost.

Hodajući naišli smo na prepreke za koje smo morali da se pomucimo pa sad pokušavamo da se vratimo na stazu i da nastavimo da trazimo bio sam veoma, uzbuđen i Srecan da nastavim dalje pa sam fokus držao na stvarima na zemlji i nadao se sto boljem većinom vremena sam gledao u Kaneka da vidim kako on pokušava da nadje nešto i video sam da je veoma fokusiran.

Prepreke se gomilaju ali mi ne posustajemo .

Kao lavovi kroz dzunglu kako gaze.

Kao vitezovi hrabro jasemo.

Prepreke su fatalne za one slabog srca.

Ja nisam jedan od njih.

Necu nikada ni dozvoliti da postanem.

Ako ovde odustanem kako cu otkriti jedinu tajnu koju zelim ...

Tajnu mracne grane Uzumaki klana ...

Tajne vjecnog zivota ...

A ovo je prva stepenica u mome jako razradjenom planu ...

Ponovo sam uzeo vodu da popijem jer sam bio jako zedan od ovog mesta i ove avanture, pustio sam malo korak da ih stignem jer sam zastao malo dok sam pio vodu pa sam se vratio i krenuo da razgledam lepo razcvetalo drvece koje njise vetrom a mi hodamo po vetru trazeci blago i u glavi mi se svo vreme odvijala pesma ona pesma koju sam stalno slusao u akademiji i ovaj trenutak kada sam ozbiljan ninja postao jedva cekam da se vratim kuci kod moje porodice, obecao sam im da cu jednog dana biti najbolji i da cu ih uciniti ponosnim pa tako moram ovo obecanje da ispunim...

Korak po korak , svidja mi se ta metafora , mislim da cu je zadrzati i shvatiti za ubuduce ....

Nekako osijecam da smo previse ovde na cistini , ako neko ima zelju da nas napadne ovo bi bilo idealan scenarium za njega ili njih.

Ne osijecam se siguran koliko kod vjerovao u svoje sposobnosti.

Svoje saborce nisam vidio u borbi tako da za njih necu da garantujem ali sposobnosti topografije i trazenja iskreno moram da pohvalim.

Za sada nista nismo pronasli ali ne odustajemo , ali dolini se blizi kraj , mislim da cemo brzo na nesto da naidjemo , da li dobro ili lose jos uvijek ne znam ali nesto se sprema ....

Prisecao sam se nekih starih dana i stvari koje smo Kaneko i ja radili i pravili kao mali to mi je bio veoma lep period koji mi se sad vrti u glavi a pogledaj nas sada na pragu za polaganje jonina u opasnoj misiji trazimo blago, toliko opasnosti ali mi se i dalje držimo zajedno i borimo, ova suma je bila velika i zbunjujuća pa smo se morali držati zajedno koliko god je to moguce, svi su bili toliko jaki pa sam morao i ja nismo se hteli predati već pronaći sve i biti najuspješniji, bio sam ponosan na moj tim i mene šta smo sve pronašli do sad ali zeleli smo još

Kako trazim postajem nervozan , agresivan ... Prebacujem ...

Derem se svim plucima 

Adrenalin me obuzima , nanjusio sam ono sto trazimo , u meni zivotinjski instinkt kipi ...

Skrecem sa puta i plana kretanja kakv je bio ali moram , znam da ce se isplatiti.

Trcim velikom brzinom prema jugo/istoku.

Hvatam nizbrdicu pa moji koraci su sve brzi , tezi za kontrolisati ali cilj opravdava sve ....

Neverovatno kolika suma išli smo pravo i pravo i pravo i pravo i pravo ali kraj je bio konačno na vidiku krenuo sam malo ubrzanije da idem i da jurcam šumom jer je bila ogromna pa sam zeleo sto pre da odemo odavde ali ne praznih ruku, u svakom trenutku sam ocekivao nešto da nadjemo, sve sto smo bili bliži i bliži izlazu to sam ja bio srecniji jer to znaci da nam je ovo blizu kraja misije, primetio sam da i Kaneko slabo stoji sa ovim ali sam mu dao pogled koji on vrlo dobro zna šta znaci pa smo obojica nastavili kroz ovu sumu…

Ne moraju me pratiti tu je , znam to .

Uzimam bic koji mi je bio skriven iz borbenog opasaca i koristim ga za razgranjivanje prepreke na koju naidjem ..

#card349

Nakon sto grane padnu na tlo bicem udaram sebe po ledjima radi kontrole adrenalina i emocija ali i malo zbog licne satisfakcije .

Volim krv pa makar i sopstvenu . Smiruje me . Opusta mi od misica pa sve do mozga ..

Euforija boli brzo prolazi jer mislim da nalazim nesto ....

Korjenje sa svih strana , ogromno i agresivno , kao da ima sopstvenu volju , ovo je jutsu sledeceg levela !

Moram se odbraniti 

Uzumaki Klan !

Barijera !

#card1354

Pojacavam barieru 3 puta kako bi mogal da izdrzi ovoliku silu napda .... Uspijevam ali jedva ...

Jos jednom tehnike moga klana su me spasile . 

Ostali .... Kako su ostali ???

Moram ih pronaci !

Ako su uopste dostojni spasavanja ....... Mracne misli mi se ponovo javljajuj ....

Posle dugog vremena krecem sa razbudjivanjem polako trljajuci oci, mlitavo sam otvorio oci dok mi se vid ne procisti, pogledao sam pravo i video sam nebo, lezao sam na podu i nisam znao sta se desava i sta se dogodilo polako sam krenuo da ustajem i da stanem na noge kad oko sebe vidim opsti haos, nered i haos, da li je moguce video sam svoje prijatelje koji su bili onesvesceni ili ne daj moze mrtvi na podu ogromno korenje na podu, prijatelji na zemlji cudo sta se sve izdesavalo bio sam izneverovao i nisam mogao da se setim sta se desilo, kad u jednom trenutku krece i Kaneko da ustaje i da trlja oci i da pita sta se dogodilo unaokolo, pokusao sam jako da se setim i setio sam se korenja koje je krenulo na nas i to je sve, ali cekaj sta je sa ovom dvojicom, nase nagrade sve sta je ovo "Sta je ovo gde su nagrade, Sparow, Shohei jeste li dobro ustanite" krenuo sam da panicim i da ludim, bio sam veoma besan jer se nisu pomerali i nisu davali nikakve znakove i ako su disali i nase nagrade nije ih bilo, nema sanse da smo samo nas 4 ovde, ovo je necije maslo i delo koji nam je pokupio nagrade rekao sam besno stiskajuci pesnicu krenuo sam da panicim, krenuo sam sa Kanekom da budem ovu dvojicu i da trazim nagrade ali ih nije bilo, osecao sam jaku bol kao da cemo ih izgubite ali nisam to smeo da dozvolim ta bol ako ostavim 2 prijatelja da umru, ne ne ne to nikako ne sme da se desi i onaj koji je uzeo nagrade se nece lepo provesti... Hajde Kaneko stavi sparowa na ledja ja cu Shohei-ja i idemo ne smemo da stanemo, oni jos disu ali ako se probude skorije krenucu da panicim, nadaj mo se da ce se probuditi...

Sta se ovo dogodilo otvorio sam oci trljajuci ih i polako krenuo da ustajem, ugledao sam Muroa koji gleda u sav ovaj haos, nisam znao sta se desava sve je bilo u haosu, Sparow Shohei sta se ovde dogodilo ne mogu da se setim, Sta se dogodilo jesu li dobro Sparow i Shohei ne zelim ih sada izgubite to ne sme da se dogodi zabrinuto sam gledao unaokolo kakav haos kad sam video da nema nagrada koje su bile kod Shohei-ja bio sam jako ljut i potrazio sam unaokolo ali nisam mogao naci odmah sam provalio sta je u pitanju
Ne zasto zasto samo da budu uredu i da nadjemo nagrade sigurno su ovde negde, nisu bile tu Muro mi je rekao da stavim Sparowa na ledja a on ce Shohei-ja pa da nastavimo i da se nada da ce se sto pre probuditi, rekao mi je sta se desilo pa mi je malo vratio secanja, a da da li je moguce da nam se to desilo toliko dugo na putu i sada ovako sve da izgubimo, ne zasto toliko vremena rada i truda i ne smemo izgubiti drugare sad, sada je sve pod znakom pitanja...

Šetajući umorno i istarazivajuci ostatak šume ugledao sam neku vrećicu i odmah užurbanim korakom noseći Shohei-ja požurio prema njoj uzeo sam je i pogledao kad ono nasli smo tokene uzviknuo sam Kaneku pogledaj uspeli smo, vraticemo se jači nego sto smo bili samo polako… rekao sam mu sa velikim poverenjem jer još verujem da će se njim dvojica probuditi i da ćemo ih iznenaditi sa blagom u suprotnom JA NE SMEM NI DA POMISLIM NA TO AKO SE NE PROBUDE ko zna šta će da se desi sa mnom ne smem da dozvolim to sebi, posle tog ulova Kaneko i ja smo nastavili dalje u lov…

Napokon nešto da bude kako treba neznam  kako ovo da shvatim ali mi idemo na bolje samo se nadam da će sparow da izdrži neželim da umre "Odlično Muro svaka čast legendo"  nikada  neću da dozvolim da iko umre "Muro kako je vođa" ako izgubimo njih izgubili smo svaku šansu za pobedu zbog toga nesmeju da umru moramo da učinimo sve da njih dvoica ostanu živi inače nikada sebi neću da oprostim.Nastavio sam noseći sparowa na svoim leđima i naišao na neku čudnu stvar na podu "Muro dolazi ovde ima nešto"

Kaneko i ja smo nastavili sa osmehom na licu dalje i ako sam ja duboko u sebi znao da necu nikad sebi oprostiti ako dozvolim da njih dvojica umro ali sam se ipak nadao svemu najbolje hahaha pa evo super je pogotova sada kada sam nasao ovu vrecu veoma energicno smo krenuli dalje sa jednom ogromnom brigom koju nosim na ledjima i jednom velikom brigom koju nosi Kaneko na ledjima, nismo ni zeleli da razmisljamo o onome najgorem jer to nebih sabi oprostio nikada i ko zna sta bi se desilo sa mnom vec sam se opustio i razmisljao kako sam ja ustao pa tako ce i oni nije sigurno niko njih ubio, tesio sam se i tesio misleci kako ce svakog trenutka ustati, Kaneko i ja smo hrabro nastavili dalje sa dve negativne pomisli...

Nastavili smo dugim putem Kaneko i ja i jos nam je put bio jako tezi zbos Shohei-ja i Sparowa koje smo nosili Kaneko i ja ali to je bilo najmanje sto smo mogli za njih, uzurbanim korakom smo naisli do neke pecinice u koju smo usli i Kaneko i ja jer nismo hteli da se razdvajamo pa smo krenuli sa istrazivanjem ove rupe ili pecine sta je vec, videli smo svakakvo lepo kamenje i duboku pecinu koja je govorila vise od 1000 reci ali je potrebno da je skroz pretrazimo pa smo se Kaneko i ja Uzurbano uputili da je sto dublje istrazimo, sve vreme mi se vrtelo da li ce preziveti Shohei i Sparow jer ako ne prezive to bi bio ogroman sok za mene...