⦿ Krvava šuma

Krvava šuma leži kao mračna senka usred tišine, kao da je progutala svetlost i život koji je nekad kroz nju prolazio. Njene grančice su izobličene, a lišće koje visi s njih izgleda poput kapi krvi, stvarajući sablasnu sliku koja čini srce da zadrhti od straha. Kora drveća ima crvenkastu boju, kao da je natopljena krvlju, dok se pod nogama šumskog tla čini mekan i lepljiv pod pritiskom.

Sve je vise problema bilo, sve vise simsisa, paukova, gusenica se krenulo pojavljivati i krenuli su cak da budu napadni i da ga zaskacu. To je lako resavao svojim macem i laganim pokretima zamaha. Razmisljao je o tome kako ostalima ide, nadao se da ce uspeti da pronadju jos nesto ovde, pre nego sto promene lokaciju na kojoj su trenutno trazioi kristale ili bar neko blago sto su jedino nasli do sada, to jest Yabai.

U pecini je trazio svuda kuda je primetio da se nesta moglo nalaziti ali nista se nije skrivalo tu. Odlucio je izaci napolje i nastaviti setati po sumi a ne po pecinama jer je sigurnije. Mozda se neka divlja zver nalazi u pecini i vreba da neko udje unutra. Yazi je polako hodao po stazi koja se nalazila u sumi i nadao se najboljem.

Po sumi je razgledao svuda kako bi nasao nesta skriveno sto bi mozda vredelo makar malo. U odnosu na ostale ljude ove misije Yazi je bas lose prosao u trazenju blaga. Vec je izgubio svu nadu koju je imao da ce naci nesta i da ce opet biti srecan kao kada je zavrsio misiju danas. Nastavio je tragati sumom ne bi li nasao nesta.

Izgleda da je uskoro dosao kraj ove pecine, nista pametno ovde nasao nije. Jedino ako se bude vracao nazad pa usput ga mozda nesto zadesi. Laganim koracima je krenuo da se vraca prema izlazu iz pecine, gledao je okolo u nadi da je nesto propustio da ce nabasati na nesto korisno. Nada je bila sve manja, ali nije hteo ni u jednom trenutku da odustane od svog cilja.

Besciljnl je lutao po svetu tražeći imanje svog klana. Više nije imao predstavu koliko je vremena prošlo od kako se uputio na ovu avanturu. U svom šetanju našao je ovo predivno, ali sumorno mesto savršeno da se neki putnik odmori. Video je jedan panj i odlučio je da sednje na njega.

"Nadam se da je moj klan negde blizu." Rekao je Susetsu u svojim mislima.  Jedino što je Susetsu imao na pameti je bilo da nađe neko sklonište dok ne naiđe na imanje svog klana.

Šetam se putem unutrašnjosti ove krvave šume o kojoj nisam puno toga znao. Bio sam omalo umoran ali sam se trudio da to ne pokažem dok sam hodao.
Polako sam se kretao sve dok nisam ugledao neku curu kako sjedi na panju,kada sam je vidio samu da sjedi nisam mogao da ne dozvolim da me ta iskra radoznalosti preuzme te sam joj prišao bez oklevanja i otvorio usta.
Približio sam je tako da je mogu do kraja vidjeti.
"Da li je sve u redu gospođo,izgledate tmurno?"

Tako dok je sedeo na panju pripao mu je neki lik u uniformi koja je izgledala kao vojna. Podigao je pogled prema nepoznatom liku i čuo kako ga je nazvao ženom. Činilo mu se da ovaj momak nije baš bistar u glavu. "On meni da sam ja žena." Pomislio je Susetsu. Nije očekiveo da će mu priči neki stranac i reći mu da je žena. Jeste sve uredu. Nego ja nisam žensko, ja sam naslednik klana Sakai. Moje ime je Susetsu, nego da nisi možda čuo za imanje klana Sakai. Sustesu nije nešto mario za ime naizgled maloumnog momka, jer će i onako za sat vremena da ga zaboravi.  Susetsu nikada nije bio dobar u pamćenju imena. Nadao se da će mu stranac odgovoriti na pitanje.

Bio sam iznenađen,ova teta....nije bila teta? Čudno...ali i kad je progovorio ovaj ninja imao je onaj ambigouzan glas koji dosad nisam čuo. Pustio sam da mi to sklizne niz tijelo i pogledao  u njega.
"Je li tako? Moja greška,oprosti mi.",kada je rekao da je naslednik klana Sakai nisam mogao a da ne podignem obrvu. Ranije nikad nisam čuo za taj klan,ovaj tip mora da je iz neke daleke zemlje za koju dosad nisam čuo.
"Hm,na putu do ovdje nisam vidio ništa slično,oprosti mi.",nažalost morao sam da ga razočaram, ali momak mi je izgledao kao mladolik ninja koji je tek ušao u ovaj tmuran svijet ninji,međutim mogao sam da osjetim moćnu čakru koja ga okružuje,imao je potencijala.
"Ime mi je Rikuto,dolazim iz Bakuton klana. Drago mi je da te upoznam Susetsu.",rekao sam i ispružio ruku da se rukujem sa njim, za sad nisam imao razloga da uđem u borbu a i nije izgledao kao loš čovjek.

Čuo je kako je Rikuto počeo da priča u nekom patetičnom tonu kao da je napravio veliku greško što je mislio da sam žensko. Video je da je Rikuto izgleda kao neki dobar lik. Rukovao se sa njim. Čuo je da nije mišta video usput. Reklo bi se da je potraga za imanjem njegovog klana uzaludna. Rikuto, jako neobično ime, ne čuje se često u ovim krejevima. Nego šta tražiš u ovakvoj šumi?   Znao je da mora da promeni temu brzo nije voleo nepto preterano da priča o svom klanu. Znao je da je naslednik samo jednog malog imanja negde na ovom kontinetu, nije znao zašto je govorio svima da je naslednik celog Sakai klana.Ustao je sa panja da malo protegne noge.

Pogledao sam u Susetsua kako se rukuje sa mnom te sam odmah nakon toga okrenuo se da pogledam u distancu.
"To je bila ideja moje mame. Nosim to ime sa ponosom."Pogled mi je opet skrenuo dole na njega kada me je upitao šta tražim ovdje,interesantno.....
"A da,vjerovatno je čudno da vidiš starca poput mene kako se šetam putem šume sam,nisam ni ja više mladolik vjerovatno..",stavio sam ruke u džpove i naslonio se na obližnje drvo,"Malo se šetam, čisto jer mi je dosadno kod kuće,nemam ništa da radim pa sam htio da vidim ima li neki prizor da naslikam.",iz džepa sam izvukao mali bločić koji sam onda pokazao Susetsu-u.
"Hm..šta je sa tobom,jesi li samo ovdje da nađeš svoje to imanje ili ti je isto dosadno?",mali osmijeh se pojavio na mom licu dok sam gledao u njegovo lice. "Baš zgodan momak ovaj mali je",pomislio sam u sebi i opet popravio šešir.

Čuo je odgovor Rikuta i shvatio je da i nije toliko praznoglav koliko je mislio. "Ovaj lik ima potencijala." Pomislio je Susetsu, možda bi mogao da mu pogne da nađe imanje koje mu je prepisano, ali Susetsu je već bio uveren da od toga nema ništa. "Trebalo bi da nađem neko mesto da budem neko vreme." Pomislio je Susetsu i odlučio je da pita Rikuta. Da, ovde sam u prolazu, već dugo vremena tražim imanje mog klana. Nego pošto već nekoliko večeri spavam po šumama i gorama,  da ne znaš neko mesto gde mogu da budem privremeno, dok ne nađem svoje imanje?  Upitao je Rikuta u nadi da će napakon nači neko mesto gde može lepo da se naspava kao čovek, da ne mora da strepi oćeli ga neka zver pojest.

"Hmm....",kleknuo sam na pod i postavio svoju ruku na vilicu.

Susetsuvo pitanje me je natjeralo da malo razmišlam i probam se prisjetiti, gdje bi mogao-A!
"Imam ja ako želiš,malo dalje odavde..",pokazao sam sjeverno od nas,"Ima oblast gdje sam napravio skrovište,mogli bi smo tamo na neko vrijeme,ako želiš naravno?".
Pogledao sam nazad u njega, u te predivne plave oči, bar mislim da su plave...

Video je da je Rikuto momak dobrog srca što je obradovalo Susetsua, imače napokon mesto gde će da spava dok ne dođe do preisanog imanja. Susetsu je bilo drago što je naisšao na gostopromljivu osobu poput Rikuta. "Slučajna prijateljstva su najsudbonosnija." Odlučio je da počne da prati Fikuta do mesta gde će da žive. Dobro Rikuto, hvala ti na gostoprimstvu, sada mi pokaži gde se nalazi tvoja kuća.