⦿ Napusteni Dvorac

Ovo je ogroman dvorac napusten vec vekovima. Ovde je zivela najbogatija porodica u regionu. Nakon pada njihove imperije ostao je samo ovaj dvorac u kome vise niko ne zivi. Dvorac je prepun tajnih soba i sakrivenih vrata u kojima kako lokalci tvrde, sigurno ima nekih vrednih drangulija koje su ostale tamo jos od tada. Iako su mnogi pokusali da nadju blago koje je ostalo tamo, niko idalje nije nasao nista.

Dosli su u napusten dvorac i pustili klona da prvi udje. Ta taktika se pokazala kao zladna zbog potencijalnih zamki. Hvala bogu nisu ni na jednu zamku nabasali ali realna prica je da ce u jednom trenutku da im iskoci neka cupakabra i da im jebe mamu, tako da bolje spreciti nego leciti. Klon je tabao put ispred njih a oni bi u vec potvrdjeno bezbedan prostor usli kao panzerkamfwagen u francusku 1939. Sve je islo lagano i glatko.

Momci nadate li se necemu?

#card8

Full vrednosti.

Svaki korak, svaki njegov pokret dal rukom ili glavom je bio jako proračunat. Trudio se da mu ništa, baš ništa ne promakni. Rupe, kamenje, sitnice po podu sitni kamenčić, ulazi, izlazi, sve je propraćeno njegovim budnim okom. Vidi se da zamak nije odoleo zubu vremena. Sećao se kada je imao trening brzog traženja kao i pamćenja. Te tehnike iz prošlosti su mu bile sve više i više korisne. Nije prolazio dan a da nije trening preskakao. Taktika je celo vreme bila ista.

Keigo je sa svojom kompanijom stigao sada do nekakvog dvorca. Nikada u zivotu nije posetio ovoliko razlicitih mesta za ovako kratko vreme. Sa jednog na drugo, isli su svugde ako je delovalo barem malo kao neko mesto gde se mozda nesto krije. Sada je bio red opet na Keiga da napravi klona i da zapocne klon daleko, a zmija prati taktiku. Imao je dobar osecaj u vezi ovog dvorca, ovde je moralo biti necega.


#card161

Njegov trener je uvek govorio kako mora prvo smiriti um, ali kakva vremena dolaze moraće se i sa nemirnim umom boriti, da ga dovede do smirenosti uprkos umnim burama koje ga more. Situacija je sada bila slična, iako je očekivao negde u svom umu da će kad tad da nalete na neki problem koji je gadan. Uprkos takvim mislima on je posmatrao svaki manji detalj i oko je skeniralo predeo pred njim.

Sve je bilo tako prljavo, prašina je bila na sve strane. Na nekim mestima gde su bila vrata i tako slični prostori su se paukovi ugnezdili tako što su svoju paukovu mrežu načinili. To im je bilo mesto stanovanja i jeli su manje životinje na koje bi nekada nabasali. Pored njih, sve ostalo je nekako bilo slično. Posmatrao je okolinu i bio je spreman da naleti na nešto što bi mogli otkriti.

Mogao je da namirise ovo blago. Bio je siguran da se priblizavaju necemu velikom. Keigo je delovao malo uplaseno iako je definitivno pokusavao da ostane hladan, mada nije ni mogao da ga krivi, ne bi svako umeo da ceni umetnost francuske iz osamnaestog veka. Gledao je sa strane, otvarao vrata koja deluju cudno, pomerao je fioke na koje naidje usput, sve uz nadu da ce naci jos neki deo ovog blaga.

Neka um bude poput vode, prilagoditi se situaciji u kojoj se nalazi. Sećao se tih reči koje mu je njegov nekadašnji trener govorio i te reči su ga godinama pratile. Primenjivao ih je u svakoj situaciji, u svakom trenutku je morao razmišljati kao da je deo prirode sa kojom se morao stopiti. U ovom slučaju je to bio dvorac. To se trenutno i dešavalo, uprkos njegovim mislima koje predviđaju nevolju on svoj fokus je uskladio sa prirodom. Bio je nemiran i miran istovremeno.

Dvorac koji je stajao kao da je odavao neku drevnu auru koja je sve ispunila čuđenjem, kao i njega samog. Bio je zadivljen građevinom kao i unutrašnjošću jer se stalno u umu zapitkivao da li će nešto naći i ako će naći mislio se kada. Kao da je bio nestrpljiv da što pre otkrije tajne koje se kriju u dvorcu.

Imao je jako dobar osecaj u vezi ovoga dvorca, znao je da ih sada iza coska ceka nesto lepo. Hteo je da opet oseti taj osecaj kada su nasli prvi deo blaga, taj adrenalin i osecaj ispunjenosti zbog uspeha. Moraju da pronadju jos neke delove ovoga blaga, nisu jos uvek bili zadovoljni samo sa jednim delicem, kada znaju da ih ima mnogo vise. Nastavili su da setaju kroz dvorac gledajuci svaki detalj gde nesto moze da se krije.

Nemiran i miran, mislio se. Njegove misli su bile slične jin-jangu, kao da je dva suprotna mišljenja u svome umu gajio. Nekako je uspeo da im da sav sklad koji je mogao dati. Zato je spolja izgledao potpuno mirno, kao da nema nikakvih briga, dok iznutra su mu se dve vrste suprotnih misli usklađivale. Pomalo je počeo i da popušta, ali se nikako nije dao. Uprkos svemu tome on je pratio sve uglove i krajeve dvorca koliko je mogao.

Dvorac je bio toliko star da nije mogao utvrditi njegovu starost, što ga je poprilično zanimalo. Ali ono što je više bilo bitno, ili bitnije, je to da moraju naći neku nagradu koja moze da ih koliko toliko obraduje. Bio je nestrpljiv, ali se nekako znao i držati. Ipak su na nepoznatoj teritoriji i morao je biti spreman na sve, pogotovo kada traži po dvorcu.

Skulpture koje su se nalazile u velikim hodnicima ovog zamka su bile fascninatne za gledati. Iako ih je zub vremena dobro naceo, idalje su bile visokog kvaliteta i to se videlo cak i pod senkama ovog mracnog dvorca. Uzivao je setajuci ovuda, ovo mu je mozda bilo i omiljeno mesto do sada. Ima nesto sto ga zanima kod umetnosti, oduvek je bio takav, iako nije znao mnogo o tome, uzivao je u posmatranju i divljenu kreacije ljudi.

Potraga je od početka iste trajala jako dugo. Mnogo je vremena prolazilo od potrage iz jedne oblasti, pa do druge potrage u drugoj oblasti, pa sve do potrage koja ih je dovela do starog dvorca u kojem su se našli. Jako je oprezan bio, sve vreme je čekao da nešto iskoči što će im preprečiti put, ali do sada ništa od toga se nije desilo. Nadao se najboljem mogućem ishodu, da će da nađu nešto.

Dvorac je bio toliko star i interesantan da se moglo to videti od onog trenutka kada su ga iz daljine prvi put videli. Sam izgled, kao i pretpostavka o tome kako izgleda i šta se nalazi unutra je dovela do toga da ih natera da odu unutar dvorca i da istražuju jer se može nešto naći. Barem u to veruju. Ni trenutak nije prošao a da su prekinuli sa potragom. Svaki ugao je uspešno skeniran.

Dvorac je postajao neprirodno tih, svaki korak se cuo duplo glasnije nego kada su bili na nizim spratovima.

Hej Keigo, hoces da ja hodam ispred tebe ako te je strah?

Obratio se Keigu znajuci da mu sad vec nije svejedno sto se tice dvorca, posto sada vec i sam primecuje da mozda nesto nije u redu. Plasio se najvise zamki, onih u koje mozes da ugazis i da se osakatis.

Strpljiv je bio sve vreme. Ta neka vatra u njemu, goruća želja je bila toliko jaka, ali i istovremeno vode emocija su tu vatru držali na dovoljnom nivou, da se ta želja ne bi buknula jače nego ikad. Bio je u konstantnoj unutrašnjoj borbi na koju je navikao. Vodi je godinama, i na neki način bi se moglo reći da je uspeo kontrolisati sve vreme, čak i dok vrši potragu za nagradama.

Put ih je vodio u svaki ugao dvorca. Klon je bio dosta isped njih, jer ako se klonu šta desi odmah bi se upalio alarm u njihovoj glavi i stali bi u borbeni položaj. Ali to se do sada nije dogodilo uopšte, što je bilo i neko olakšanje. Nadali su se nekoj nagradi koja će im biti od izuzetne koristi. Tako im je bilo razmišljanje.

Taro je upitao Keiga da li zeli da se zamene mesta u koloni na sta je Keigo sa laznim samopouzdanjem odgovorio:

Naravno da ne treba, nisam ja od onih likova koji su sujeverni i plase se stvari koje ne postoje - Rece to te se lazno nasmesi.

Vratio je pogled na ispred sebe i kunuo zasto mu samo nije dozvolio da ide ispred. Sada kad je vec hteo da ispadne mangup, morace da nastavi da bude prvi u koloni.

Keigo je bio vidno uplasen ali ipak nije dozvolio da sa zamene mesta. Koliko je to bilo glupo, morao je to postovati. Iako se plasio, nije dozvolio da ga strah savlada, to je osobina koja se ceni kod coveka. Samo je klimnuo glavom i pustio ga da seta uplaseno ako mu je ego vec toliko bitniji. Zajedno sa svima je posmatrao kuda idu, trazeci idalje blago koje, kako se osecao, im je bilo sigurno ispred nosa.

Dvorac je bio toliko velik da svi koridori su bili ili skriveni ili još uvek neotkriveni da im treba toliko dugo da ih sve otkriju. Neki delovi su bili malo mračniji pa su sa sobom imali i svetiljske da malo osvetle prostor koji je bio pred njima. Bili su spremni u potpunosti i nikakva sumnja i prepreka im nije bila na pameti.

Ogroman dvorac, putevi veliki, stare stvari obitavaše i kao da su naglašavali da će neko doći i otkriti ko zna šta. Formacija se uopšte nije menjala. Od onog trenutka kada su počeli sa prvom potragom tako su išli i sada, niko se nije usprotivio zbog toga, razmišljali su kao jedno. Tako su se i ponašali, nadajući se nekom pozitivnom ishodu koji će ih odvesti do nagrada.

Konačno je nagrada dobijena negde unutar skrivenih tunela ovog starog dvorca. Kada je pronađeno oni se dogovoriše između sebe da nastave dalje. Ali prvo će morati da izađu iz dvorca. Trebalo je nekog vremena da pronađu izlaz sve dok ga na kraju nisu i našli. Kada su ga našli on je zajedno sa njima iz ovog dela otišao. Pitao se u sebi šta ih čeka dalje.

Po Keigovoj reakciji mogao je da zakljuci da je jos jedan deo blaga u njihovim rukama. Svi su se odusevili kada su videli svetleci objekat u uglu prostorije. Prvi do njega je dosao Keigo koji ga je pokupio i trkom izasao napolje. Ostala dvoica su bili mnogo laganiji i setali su istim tempom kao i on, zajedno izlazivsi iz ovog prelepog francuskog zamka, kojeg Taro nece dugo zaboraviti.

Konačno je došao trenutak kada su pronašli nagradu koja im je zapala za oko. Jedan među njima se sagao i pokupio ju je. Onda su se svi okrenuli, dogovorili kojim putem da idu kako bi se vratili nazad i tim putem su i krenuli. Trebalo je dosta vremena da prođe kako bi našli izlaz koji ih vodi na sunce i čist vazduh, bilo mu je dosta ustajalog vazduha. Kada su izašli, oni su svi otišli odatle, on ih je pratio.