⦿ Dorosukke Litice

Posle poslednjeg uspeha, otišli smo malo da se sunčamo po liticama sveta. Kad to kažem, mislim - ja da se sunčam, a ostali da pomeraju kamenje levo desno i fizikališu. Nisam svakako želeo da uprljam svoje lepo odelo.

'Ajmo momci, nemamo čitav dan.'

Govorio sam dok sam vrteo lude nunčake

Vredno je kopao u nadi da nadje neki artifakt koji bi mu pomagao i davao mu snagu, rad je bio tezak i naporan ali ono sto mu je davalo snage bila je njegova volja i zelja za vrednim artifaktom. Polako se znojio ali nije posustajao i iz sve snage je kopao sa Fumetsuom pored sebe.

Dosli su do ovog mesta on i njegovi prijatelji koji su bili u timu. Napravio je dogovor sa Esauom da on na ovom mestu odmara i nece morati kopati tako da se zahvalio Esau-u sto mu je dao ovakve privelegije da se ne muci, ipak Saburo radi za Esaua ne Esau za Saburoa.

'Jako sunce ovde. Ajmo momci mi dalje, ne želim da mi koža upije previše vitamina D'

Rekao sam, nije mi odgovarala lokacija a i Saburo je nešto zabušavao. Valjalo bi da dobije po glavi sa mojim ludim nunčakama. Krenuo je dalje sa ostalima kao pratnja, spremni da nadjemo neku lokaciju koja je malo pristojnija za gosn Armanija.

Svojim putem uočio je jednu visoku liticu koja je pružala da lek pogled na more. Sama litica se prostirala nekih 20 KM gdje se polako spuštala i spajala sa obližnjom plažom. Za slikara kao što je on ovo je bilo predivno i veoma dobra prilika da naslike jedan lijep pejzaž mora.
Izvadio je bločić iz kaputa i zgrabio olovku,na kojoj je prvo detaljno analizirao pejzaž a zatim ga počeo slikati.

Mski talasi fino su udarali od kamenje litice,dok se u daljini mogao čuti zvuk galebova kako lagano lete iznad mora i gakću.
Sunce je prsalo od svjetlosti dok je u obližnjoj lokaciji neka kraba šetala po tvrdom kamenju koje je izviralo sa obale. Rikuto se pobrinuo da sve to u svoj crtež uhvati,dodavajući i neke svoje detalje ujedno. Polako ali lagano,slika je postajala sve bolja i bolja. Sa svakom slikom bližio se onom njegovom cilju. Polako se vraćao u dubine svog uma i talenta za crtanje.

I sa svakih zamahom olovke slika je dobijala više detalja,more se talasalo dok je on nastavio da radi sasvim normalno. Mirni trenutci kao ovi su mu bili najbistriji,još kad ne bi morao da se prisiljava na nAsilje svakih par dana bilo bi još bolje.
Slika je bila uskoro i dovršena,pogledao je blok a zatim nazad na prizor ispred njega. Ipak je imao mnogo toga da nauči o ovom svijetu. Mnogo toga..