⦿ Deep Viridian Forest

Šuma je gusta i prostrana, sa stablima koja se uzdižu visoko ka nebu, stvarajući gusti krov od lišća koji štiti pod od sunčevih zraka. Na tlu su razbacane pečurke u različitim bojama i oblicima, neke su sitne i neprimetne, dok druge izranjaju iz zemlje poput čarobnih stvorenja. Često čuješ šum divljih životinja kako se kreću kroz šumu, dok njihovi tragovi ostavljaju jasne staze na tlu.

Mirisi smole i svežeg drveća ispunjavaju vazduh, dodajući još jedan sloj čarolije ovom mestu. To je miris koji te podseća na duboke šume i drevne priče koje su se ovde odigravale. Dok se krećeš kroz ovu šumu, osećaš se kao da si deo prirode, uronjen u njen mir i lepotu.

Dosao je sa svojim timom u sumu i kroz gustiš se kretao oprezno za klonom kog je napravio odmah po dolasku. Opet su bili tradicionalno vec uvezbano u formaciji zmijice tako da klon uvek prvi tri cetiri minuta pre njih pregazi teren i utvrdi da je bezbedan. Vec su pronasli jedno blago u pecini, valjda suma bude drugo srecno mesto.

#card29

Klon je ispred nas 200-300m gazi put detaljno i mi idemo njegovim koracima u formaciji zmijice. Ne gazimo na ne ispitan teren.

Situacija se nije menjala, njihova primenjena taktika je trajala i radili su složno kao tim. Svaki pogled, svaka sitnica, svaki pedalj zemlje je morao biti primećen i pogledom zahvaćen. Nije prezao ni od čega, kakva kog nevolja da ih zadesi on je bio spreman kao zapeta puška, i samo je čekao da bude ispaljen. Daće sve od sebe ako se to od njega zahteva. Stražario je pomno.

Suma je bila previse gusta za istrazivanje a i rizicna jer klon nije mogao da se lepo prati od grmlja i svega ostalog sto je otezavalo i pogled na klona i na njegove tragove. Odlucili su da se povuku i nikako vise ne dolaze na ovu lokaciju. Bilo je vreme za neki nov svez vetar u ledja. Nadao se da ce ovog puta doci na neku bolju lokaciju, posto svakako su samo isli kuda ih noge nanesu.

Disciplinovano je posmatrao sve što mu je po okom zapalo. Šuma je bila prostrana i mislio se kako iza svakog drveta, žbuna, svake prirodne sitnice može neko blago ležati, čekajući da bude otkriveno. Marljivo je pratio sve, davao je sve od sebe da otkrije svaku sitnicu. Spremnost njegova koja se pojavila iste sekunde kada se našao na onoj poljani nije iščezavala, ni na tren. Bio je oran za svaku aktivnost, pogotovo ako je ta aktivnost istraživanje. Ali ono što je bilo problematično je to što je šuma bila toliko gusta da nisu mogli ništa naći. Dogovorili su se da odu iz ove oblasti. To ga nije razočaralo ni malo.

Keigo je sa svojom kompanijom stigao sada do nekakvog dvorca. Nikada u zivotu nije posetio ovoliko razlicitih mesta za ovako kratko vreme. Sa jednog na drugo, isli su svugde ako je delovalo barem malo kao neko mesto gde se mozda nesto krije. Sada je bio red opet na Keiga da napravi klona i da zapocne klon daleko, a zmija prati taktiku. Imao je dobar osecaj u vezi ovog dvorca, ovde je moralo biti necega.

#card161