Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Severni Deo Imanja Rokuhira - Glavni Dom

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Severni Deo Imanja Rokuhira - Glavni Dom

Severni Deo Imanja Rokuhira - Glavni Dom  C5b25650258685d01de538d53e9e428637aa3dc6

Deo imanja Rokuhira koji se pruža po severnom delu centralnog ostrva Umi arhipelaga. Premda ga uska ograda sa utabanim putem spaja sa istočnim delom imanja, prostor koji zauzima glavni dom izdvojen je od ostatka šumom koja ga sa svih strana (sem te male, veštački prokrčene više kako bi se moglo govoriti o jedinstvu imanja i kako bi se izbegavala neminovna cepkanja i sporečkanj) obrubljuje. Šuma, sa prokrčenim putem i jednim veštačkim parkom i jednim prirodnim pročišćenjem zauzima centralni deo gazdinstva. 

U glavnom domu, spolja neupadljivom a iznutra raskalašnom, već stotinama godina stanuju poglavari koji potiču iz sve razuđenije dinastije Kaguya klana. Trenutno, panika oko nasledstva i čistoće krvne linije, odnosno njenog nedostatka, potresa glavni dom i u kaskadama pada na ostatak ostrva, stvarajući opipljivu teskobu za sve koji nisu sigurni u krajnji ishod plesa za stolicu poglavara.

Put nazad ka Wangovom dojou oduzio se i dozlogrdio mu. Kolicina zadataka koju mu je matori dao ni nije mogla biti zavrsena u kratkom vremenskom periodu, posto su sami zadaci podrazumevali putovanje preko pola poznatog sveta. Na putu nije mogao da ne prodje kroz oblast u kojoj je odrastao, a kako to biva kada se prodje kroz rodni kraj red je bio da se makar pozdravi sa vecitim prijateljima koje zna jos iz detinjstva. Za ovu priliku kupio je od travara u jednoj od susednih oblasti zmajeve oci, caj rucno motan i susen u kuglice koji kada bi bio poliven vrucom vodom opet oziveo i rasirio se u casi sa svim svojim magicnim ukusima. Da to je bio savrsen znak paznje za Yehudu.

Po dolasku sa pazljivo upakovanim poklonom u ukrasnoj teglici (da caj ne bi izvetrio), pokucao je na vrata njegovog prebivalista s nadom da nece samo poljubiti vrata i nesrecnom igrom sudbine samo ostaviti poklon uz pismo na pragu.

- .- .-. ---
Tup TUT Tup TUUUUU Tup


Morzeovim kodom je pokucao na vrata, a znacenje tog zvuka prevedeno na jezik kojim se govorilo bilo je njegovo ime, Taro.

Upravo je pristizao sa kožnim svezkom koji je sasvim sumnjivo imao tačan oblik knjige koju mu je naređeno da ne donosi nazad u Rokhiru, već da je izuči tamo gde je pronađe. Sigurno bi naišao na nezadovoljstvo kod starijih samo kada bi neko smeo ka njemu da usmeri taj vid nepristojnosti, posebno sada. Video je Tara, jadnog i isuviše pažljivog, valjda još nesvesnog da su neprijatelji kosturi koji samo čekaju da se raspadnu kako izigrava iskusnog potkazivača oko vrata.

Šta kažu, ima li koga?

Rekao je prolazeći pored njega i otvarajući vrata koja su vodila u nepotrebno ali lagodno gizdavu prostoriju prekrivenu svilenim i lanenim tapiserijama raznih boja, zlatnim ili pozlaćenim nameštajem. Ta kuća koju je Yehuda prisvojio nakon razbaštinjenja oca bila je krajnje neupotrebljiva za prosečnog čoveka, sa obzirom na to da se pored dnevne u koju su spoljašnja vrata vodila jedine dve druge prostorije bile spavaća i čudan hibrid radne sobe i lože.

Uđi, sedi, čemu toliko šunjanje?

Poznat glas cuo se iza njega. Sokiran cinjenicom da nije primetio njegovo prisustvo okrenuo se.

Gde je nestala kultra?! A zdravo kako si?!

Frustriran hladnim nastupom reagovao je mozda i previse srcano. Yehudu koji je kako mu se cinilo negde zurio isprati do glavne prostorije. Nista se nije specijalno promenilo od proslog puta kada je ovde boravio. Primetio je svezanj koji je ovaj nosio, ali nije hteo da ulazi toliko u Yehudine poslove iz pristojnosti. Shvatao je svoju ne toliko znacajnu ulogu u njegovom zivotu u proteklih nekoliko godina i postovao privatnost njegovih poslova.

Doneo sam ti zmajeve oci. Bio ti je omiljeni kad smo bili klinci.

Nije mu trebalo da se opet privikne na ovaj luksuzan prostor. Bez stida ili blama setao se prostorijom. Prisao je plakaru na kom je bio poredjan veliki asortiman alkoholnih pica i raznih cajeva. Tu ostavi poklon a potom uze flasu bez natpisa na njoj predpostavljajuci iz iskustva da se u njoj najverovatnije nalazi gorki list, natoci pice u jednu od skupocenih casa. Potom se laganim korakom prosetao do drugog kraja prostorije ne ometajuci Yehudu u svom poslu i ne obracajuci paznju na to sta zapravo radi. Seo je crvenu fotelju, po njegovoj licnoj proceni najudobniji komad namestaja pored koje bese stocic od punog drveta dovoljan da na njega pored piksle koja je vec bila postavljena tu stane i casa koju tu polako i besumno odlozi.

Ostavio je knjigu na sigurnom mestu u radnoj sobi, u jedan kovčeg od pune hrastovine čije su ivice bile ojačane livenim gvožđem i koji je lagodno mogao da stane ispod jednog od divana koji je služio pretežno za čitanje. Proverio je da je katanac na njemu čvrst i zapekao a potom se vratio u prvu prostoriju, gde je zatekao Tara već odomaćenog.

Bio i ostao, popićemo ga nekom prilikom. Možemo sada malo zadimiti.

Pronašao je u jednoj komodi fijoku gde je držao duvan, pa je tu po pregradi probutao rukom i našao i lulu. Bilo ju je potrebno očistiti spolja i to je Yehuda sredio obrisavši je maramicom iz džepa, ali sem toga je bila u dobrom stanju. Posudu sa duvanom je isprva stavio na sto, a potom podigao poklopac, napunio lulu i pripalio. Smatrao je da je to dovoljno jasan poziv da se Taro posluži.

I nisi objasnio, čemu uhođenje i skrivene poruke, nije valjda da se bojiš sasušenih bednika koji ovde pokušavaju za sebe da prigrabe trunku moći?

Znas kako. Prolazio sam kroz oblast i hteo sam na brzinu da ti ispricam sta mi se desava trenutno u zivotu. Ipak se nismo videli cetiri leta a mozda i pet nisam siguran.

Uze onu casu sa gorkim listom da procisti grlo.

Dobar, dobar... proizvodi sa vaseg imanja uvek na mestu.


No da pocnem.

Posvetio sam se putu maca i postao samuraj. Dobro ne bas samuraj, ali sam ucenik Wang Shi-ja.



Eksira onau prijatno gadnu tecnost. Alkohol i jest bio gadan ali svi se naviknu s vremenom kad nakupe staz.

Drago mi je da smo se videli brate. Nemoj da mislis da sam dosao samo zbog svoje omiljene fotelje, hahahaa.

Glupa sala s polomljenim humorom. Nije ocekivao smeh niti bilo kakvu reakciju od sagovornika. I u detinjstvu je znao samo izignorisati svaki Tarov pokusaj da privuce paznju ili ga zasmeje.

Zaputio se na jug.

Došao je nakon izigravanja speleologa da prebroji blago i rasporedi svoja dobra gde i kako treba. Novac je rasporedio u tri kovčega, u jedan plavaće, a zlatnike je raspodelio po vrednosti u ostala dva. Jedan je podigao na oveću komodu, a druga dva složio u uglu sobe, sa sigurnošću da ih niko neće dotaći. Ostalo je još učiniti nešto sa oštricom.

Srećom, oni koji su je pronašli pre nego što je u njegove ruke dospela bili su u mnogo blagonaklonijem predelu nego njegovoj prokletoj pećini. Isprva je pred kućom skinuo sve veće komade zemlje i prljavštine skorele na oštrici, a zatim ju je uneo unutra i uglančao svilenom maramom, pazeći da otkloni prljavštinu i bilo kakve znake nesavršenosti. Potom je skinuo jedan od trofejnih mačeva koji su ukrašavali zid i zamenio ga upravo tom oštricom.

Yashin je kročio na deo imanja Rokuhira koji se protezao duž severnog dela centralnog ostrva Umi arhipelaga. Uska ograda je povezivala ovaj deo sa istočnim delom imanja, ali prostor na kojem je stajao glavni dom bio je izdvojen od ostatka šumom koja ga je opkoljavala sa svih strana. Šuma, sa svojim prokrčenim putem, veštačkim parkom i prirodnim pročišćenjem, zauzimala je centralni deo gazdinstva, pružajući mir i prirodnu lepotu.

Glavni dom, spolja skroman ali iznutra raskošan, bio je dom generacijama poglavara koji su poticali iz sve razuđenije dinastije Kaguya klana. Međutim, trenutna panika oko nasledstva i čistoće krvne linije potresala je glavni dom, a njene kaskade padale su na ostatak ostrva, izazivajući opipljivu teskobu kod svih koji nisu bili sigurni u ishod borbe za presto poglavara. Yashin je stajao na tom mestu, osećajući težinu istorije i pritisak savremenih političkih intriga koje su oblikovale život na imanju Rokuhira.